Kada i zašto SAD uvode sankcije?
Sjedinjene Američke Države uvode sankcije pojedincima i firmama na osnovu Globalnog Magnicki zakona zbog kršenja ljudskih prava i zabranjuju bilo kakvo poslovanje sa firmama koje su na ilegalan način stekle kapital.
Na osnovu ovog Zakona, Sjedinjene Države ciljaju na pojedince koji su povezani sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava ili korupcijom.
Sva imovina pojedinca pod sankcijama, koja se nalazi u SAD, je blokirana. Pored toga, blokirane su i sve firme koje su sa njima povezane.
U državama Zapadnog Balkana, najviše sankcionisanih je u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji.
Bosna i Hercegovina
Milorad Dodik
predsednik bh. entiteta Republika Srpska
Milorad Dodik prve sankcije Ministarstva finansija SAD dobio je u januaru 2017. godine. Tadašnja ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u BiH Maureen Cormack saopštila je da su Dodiku sankcije uvedene zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o zabrani organizovanja referenduma.
Američko Ministarstvo finansija u januaru 2022. objavilo je proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, tada član Predsedništva Bosne i Hercegovine i lider vodeće partije u entitetu Republika Srpska (RS), Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
“Destabilizujuće koruptivne aktivnosti Milorada Dodika i pokušaji urušavanja Daytonskog mirovnog sporazuma, motivisani vlastitim interesom, ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine i celog regiona”, saopštio je podsekretar američkog ministra za terorizam i financijske obaveštajne službe Brian E. Nelson.
Dodik je, navodi se, potkopavao institucije BiH pozivajući na preuzimanje državnih nadležnosti i pokrećući stvaranje paralelnih institucija u entitetu Republika Srpska (RS). Ističe se i kako je svoj službeni položaj u BiH iskoristio za akumuliranje ličnog bogatstva kroz podmićivanje, primanje mita i druge oblike korupcije.
U aprilu 2022. Milorad Dodik, sa Željkom Cvijanović, stavljen je i na listu sankcija Velike Britanije. Sankcije, koje uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, prve su u okviru režima britanskih sankcija za BiH, navedeno je iz britanske vlade.
“Ovo su sankcije usmerene na dve osobe koje su se neodgovorno ponašale na svojim funkcijama”, saopšteno je iz britanske ambasade u BiH.
Nikola Špirić
predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH
Nikola Špirić stavljen je u septembru 2018. na crnu listu Sjedinjenih Država zbog umešanosti u značajnu korupciju, navedeno je u saopštenju State Departmenta.
Navodi se da je Špirić kao “poslanik umešan u sticanje koristi na osnovu korupcije, prihvatanja neprikladnih usluga u zamenu za njegov rad kao ličnosti na javnoj poziciji sa koje se mešao u javne procese, a sve tokom mandata poslanika Predstavničkog doma”.
Špirić je dugo visokopozicionirani zvaničnik SNSD-a, stranke Milorada Dodika, i dugogodišnji poslanik u domovima PSBiH.
Fadil Novalić
bivši premijer bh. entiteta Federacija BiH
Fadil Novalić je na listu sankcija dodat u oktobru 2022. godine zbog zloupotrebe ličnih podataka penzionera u korist svoje političke stranke, pred izbore 2018. godine, navelo je američko Ministarstvo finansija.
Novalić je na “crnu listu” dospeo zbog odgovornosti ili saučesništva, direktnog ili indirektnog u aktivnostima koje podrivaju demokratske procese ili institucije na Zapadnom Balkanu.
U svojstvu premijera entiteta FBiH, Fadil Novalić zloupotrebio je lične podatke penzionera u korist Stranke demokratske akcije (SDA), u suprotnosti sa zakonima BiH, saopštilo je Ministarstva finansija SAD 3. oktobra.
Fadil Novalić, kadar Stranke demokratske akcije (SDA), na poziciji premijera bh. entiteta Federacija BiH bio je od 2015. do 2023. godine. Pre stupanja na premijersku poziciju Novalić se bavio privatnim biznisom.
Nalazi se među nekoliko visokopozicioniranih funkcionera u Federaciji BiH protiv kojih se vodi postupak pred Sudom BiH zbog nabavke 100 respiratora iz Kine u Federaciji BiH.
Prvostepenom presudom Novalić je u aprilu 2023. osuđen na četiri godine zatvora. Suđenje je i dalje u toku.
Gordana Tadić
bivša glavna tužiteljka Tužilaštva BiH
Američko Ministarstvo finansija objavilo je 11. aprila 2022. listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćeno sedam osoba sa Zapadnog Balkana, a jedna od njih je i Gordana Tadić, bivša glavna tužiteljka Tužilaštva BiH.
Američki državni sekretar Antony Blinken tada je objavio da su State Department i Ministarstvo finansija preduzeli korake kako bi sankcionisali aktere na Zapadnom Balkanu zbog destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti.
Gordana Tadić, bila je glavna tužiteljka Državnog tužilaštva od 2019. do 2021. godine kada ju je s te funkcije smenilo Visoko sudsko i tužilačko veće BiH. Koristila je svoj položaj za promociju ličnih i porodičnih interesa i zaštitu svojih političkih patrona od krivičnog gonjenja, naveli su iz Ambasade dodajući da je to veoma ozbiljna zloupotreba položaja.
Diana Kajmaković
tužiteljka i suspendovana zamenica glavnog tužioca Tužilaštva BiH
Ministarstva finansija SAD uvrstilo je Dianu Kajmaković, tužiteljku Tužilaštva Bosne i Hercegovine na “crnu listu”, 26. septembra 2022.
OFAC je tada saopštio da je Diana Kajmaković “flagrantan primer korumpiranog državnog tužioca BiH, povezanog sa kriminalnim organizacijama”. Istaknuto je da su, u okviru širih aktivnosti na suzbijanju organizovanog kriminala i trgovine narkoticima u BiH, istražioci analizirali privatnu komunikaciju putem kriptovanih aplikacija za razmenu poruka.
“Diana Kajmaković kontinuirano podriva demokratiju i vladavinu prava u BiH”, izjavio je Brian E. Nelson, podsekretar za borbu protiv terorizma i obaveštajne finansijske poslove u Ministarstvu finansija SAD.
Diana Kajmaković suspendovana je sa funkcije zamenice glavnog tužioca Tužilaštva BiH, saopštilo je 31. oktobra 2022, Visoko sudsko i tužilačko veće BiH.
Kancelarija disciplinskog tužioca VSTV-a BiH podnela je 21. oktobra disciplinsku tužbu protiv Diane Kajmaković zbog sumnje da je koristila funkciju kako bi sebi ili drugima pribavila neopravdanu korist.
Marinko Čavara
poslanik u Predstavničkom domu PSBiH
Marinko Čavara je na listu američkih sankcija dospeo u junu 2022. Bivši predsednik FBiH i član Hrvatske demokratske zajednice u BiH (HDZ), bio je odgovoran za predlaganje sudija za Ustavni sud FBiH.
Od 2019. godine do sankcija, Čavara je odbijao da predloži sudije s liste kandidata koje je dostavilo Visoko sudsko i tužilačko veće radi popune upražnjenih mesta u sudu. Imenovao ih je u augustu, skoro dva meseca nakon što su mu uvedene sankcije.
“Odbijajući da sprovede proces predlaganja sudija, Čavara blokira funkcionisanje Veća za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa suda, tela koje se sastoji od određenog broja i podrazumeva određeni sastav sudija Ustavnog suda FBiH, a koje je 2002. godine formirano u skladu s amandmanima na Ustav FBiH od strane visokog predstavnika za BiH”, saopšteno je u obrazloženju sankcija.
Alen Šeranić
ministar zdravstva i socijalne zaštite RS i člana SNSD-a
Alen Šeranić je na listi američkih sankcija od juna 2022. godine.
“Šeranić je nastavio da promoviše secesionističke aktivnosti RS jer je vodio proces usvajanja Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima RS koji je njegovo ministarstvo uputilo Narodnoj skupštini RS na razmatranje. Ovaj zakon predviđa uspostavljanje nove agencije samo u okviru RS što bi poremetilo ovlašćenja državne Agencije za lekove i medicinska sredstva”, saopštilo je američko Ministarstvo finansija.
Ocenjeno je da su potezi Šeranića i Čavare “ugrozili stabilnost regiona podrivajući Daytonski mirovni sporazum i demokratske procese ili institucije”.
“Marinko Čavara i Alen Šeranić sledili su etno-nacionalističke i političke agende nauštrb demokratskih institucija i građana BiH”, izjavio je Brian E. Nelson, podsekretar za borbu protiv terorizma i obaveštajno-finansijske poslove u Ministarstvu financija SAD-a.
Osman Mehmedagić
bivši direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije Bosne i Hercegovine
Osman Mehmedagić je na američku crnu listu stavljen u martu 2023.
U obrazloženju se navodi da je, u svojstvu generalnog direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, Osman “Osmica” Mehmedagić zloupotrebio državnu telekomunikacijsku kompaniju u korist Stranke demokratske akcije (SDA), jedne od najvećih političkih stranaka u BiH.
“Mehmedagić je koristio BH Telecom za prikupljanje mobilnih podataka o bh. političarima koji nisu povezani sa SDA. Mehmedagić je, takođe, dao upute jednoj osobi da prati vladinog funkcionera povezanog s opozicionom strankom entiteta Republika Srpska”, navodi se u obrazloženju.
Uz to, Mehmedagić je, naveo je OFAC, iskoristio svoj položaj za pretnje i veze kako bi pridobio kandidate iz “Osmorke”, grupe bošnjačkih i građanskih stranaka iz BiH, da podrže SDA.
Također, OFAC je naveo da postoje verodostojne informacije da je Mehmedagić sarađivao s kriminalnim mrežama kako bi obogatio sebe i svoju političku stranku.
Asim Sarajlić
bivši funkcioner SDA
Američko Ministarstvo finansija objavilo je 11. aprila 2022. listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćeno sedam osoba sa Zapadnog Balkana.
Među njima i Asim Sarajlić, bivši potpredsednik i bivši šef kadrovske komisije vodeće bošnjačke Stranke demokratske akcije (SDA).
Američki državni sekretar Antony Blinken tada je objavio da su State Department i Ministarstvo finansija preduzeli korake kako bi sankcionisali aktere na Zapadnom Balkanu zbog destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti.
Sarajlić se nalazi na američkoj listi sankcija jer je bio uključen u korupciju visokog nivoa što uključuje trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja, te primanje mita u zamenu za uticanje na odluke o zapošljavanju u državnim preduzećima kakvo je BH Telecom.
Sarajlić je 13. aprila 2022. podneo ostavku na sve druge parlamentarne funkcije, osim na poziciju jednog od ukupno pet bošnjačkih delegata u Domu naroda PSBiH.
Sarajlić je bio šef Kluba Bošnjaka u tom domu, predsedavajući Zajedničke komisije za odbranu i sigurnost te predsedavajući Delegacije PS BiH u Parlamentarnoj skupštini Severnoatlantskog saveza (NATO), kao i potpredsednik SDA.
Iz Ambasade SAD-a u BiH su u saopštenju naveli kako je Sarajlić “bio uključen u korupciju visokog nivoa što uključuje trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja, te primanje mita u zamenu za uticanje na odluke o zapošljavanju u državnim preduzećima”.
U saopštenju za javnost je naveo da odstupa zbog sankcija američkog ministarstva finansija.
Milan Tegeltija
bivši predsednik Visokog sudskog i tužilačkog veća Bosne i Hercegovine
Milan Tegeltija stavljen je na listu sankcija State Departmenta u januaru 2022. zbog “njegove uključenosti u značajne koruptivne aktivnosti”, navodi se u saopštenju koje potpisuje američki državni sekretar Antony Blinken.
“Ovim stavljanjem na listu Tegeltiji i Kukiću onemogućava se ulazak u SAD. Svojim delovanjem podrivali su vladavinu zakona i poverenje javnosti u demokratske institucije vlasti i javne procese, te mir i prosperitet za građane Bosne i Hercegovine”, obrazloženo je tada u saopštenju.
Kako se navodi Tegeltija je, koristeći službeni položaj predsednika VSTV-a “učestvovao u koruptivnim radnjama koje su uključivale korišćenje političkog uticaja i službenog položaja za ostvarivanje lične koristi”.
“Konkretno, postoje verodostojne informacije da je Tegeltija iskoristio svoj položaj da bi ostvario korist u zamenu za mešanje u sudski proces i manipulisanje imenovanjima na pravosudne funkcije, te zapošljavanjem na druge javne pozicije.”
Tegeltija je u decembru 2020. godine dao ostavku na poziciji predsednika VSTV-a, nakon što su ga na to, u usvojenom zaključku, pozvali članovi Veća.
Još 2019. godine Tegeltija je bio deo afere nazvane “Potkivanje”. Dovodio se u vezu s koruptivnim radnjama, odnosno da je putem posrednika, inače službenika Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), ugovarao klijente kojima je trebalo “ubrzati” predmete u bh. pravosuđu. To je objavljeno u videosnimku. Tegeltija je oslobođen sumnji, a u slučaju se pojavio kao svedok.
Ovim setom američkih sankcija na listu je stavljena i Tegeltijina supruga Tijana.
Mirsad Kukić
bivši zastupnik Predstavničkog doma PSBiH
Na listi sankcija State Departmenta se nalazi od januara 2022. zbog “uključenosti u značajne koruptivne aktivnosti”, navodi se u saopštenju američkog državnog sekretara Antony Blinkena.
Za Mirsada Kukića piše da je koristeći svoj službeni položaj direktora javnog preduzeća Rudnik Banovići, kao i zastupnika u Parlamentarnoj skupštini “učestvovao u koruptivnim radnjama koristeći svoj politički uticaj i službeni položaj za ostvarivanje lične koristi.”
“Konkretno, postoje verodostojne informacije da je Kukić zloupotrebio javna sredstva za ličnu korist i mešao se u odluke o zapošljavanju i imenovanjima da bi ostvario političku korist”, navodi se u saopštenju.
Mirsad Kukić povukao se sa čela Partije demokratske akcije (PDA) nakon što su mu Sjedinjene Američke Države nametnule sankcije.
direktor Uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske
Dragan Stanković je pod sankcijama od marta 2023.
Za njega se navodi da je kao vršilac dužnosti direktora, a kasnije i direktor Uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske (RUGIP), vodio agenciju odgovornu za donošenje Zakona o imovini RS u aprilu 2022. godine, te direktno doveo u pitanje ustavni poredak BiH, koji podriva Daytonski mirovni sporazum.
“Zakon o imovini RS-a pokušao je uzurpirati državnu vlast BiH nad državnom imovinom koja se nalazi u RS-u, kršeći odluke Ustavnog suda BiH, Ustav BiH i zabranu raspolaganja državnom imovinom iz 2005. koju je nametnuo Ured visokog predstavnika (OHR)”, navodi se u obrazloženju.
vođa kartela Tito i Dino
Edin Gačanin je na listi sankcija od marta 2023.
Za njega se navodi da je rođeni Sarajlija i vođa Kartela Tito i Dino, koji uključuje članove njegove porodice i prijatelje iz BiH.
Ministarstvo financija SAD navodi da je Edin Gačanin jedan od najvećih svetskih trgovaca drogom.
Dodaje se da je, osim napora u krijumčarenju narkotika u više zemalja, Gačaninov kartel uključen u pranje novca i usko je povezan s Kinahan Organized Crime Group, transnacionalnom kriminalnom organizacijom koju je OFAC prethodno sankcionirao zbog uloge u transnacionalnoj zločinačkoj organizaciji.
Na sankcijama je zbog učestvovanja ili pokušaja učestvovanja u aktivnostima ili transakcijama koje su materijalno doprinele širenju nedozvoljenih droga ili sredstava za njihovu proizvodnju.
Amir Zukić
bivši generalni sekretar SDA
Amir Zukić takođe je na crnoj listi SAD-a zbog koruptivnih radnji. Bio je dugogodišnji član Stranke demokratske akcije u kojoj je bio na funkciji generalnog sekretara i člana Predsedništva te stranke čiji je bio i zastupnik u Parlamentu entiteta Federacija BiH.
Opštinski sud u Sarajevu proglasio je krivim Amira Zukića i još četvoricu optuženih za zloupotrebu položaja pri zapošljavanju u javnim preduzećima u Bosni i Hercegovini.
Prvostepenom presudom izrečenom krajem jula 2022, osuđen je na tri godine zatvora.
Zukić je u svojstvu poslanika u Predstavničkom domu Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i generalnog sekretara Stranke demokratske akcije (SDA) bio umešan u koruptivna dela koja su narušavala vladavinu prava u Bosna i Hercegovina.
Srbija
direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA)
Pod sankcijama od 11. jula 2023. godine zbog, kako se navodi, korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
U odluci se navodi da su SAD odlučne da pozovu na odgovornost one koji kroz korupciju unapređuju sopstvene političke ciljeve i lične interese na štetu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Dodaje se da ti koruptivni poslovi olakšavaju ruske maligne aktivnosti u Srbiji i regionu.
Aleksandar Vulin umešan je u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije, navodi se u odluci američkog Ministarstva finansija.
Dodaju takođe i da je Vulin “održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se njegove, ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica”.
Aleksandar Vulin ima dugu političku karijeru. Devedesetih godina bio je portparol Jugoslovenske levice, stranke Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i haškog optuženika.
Više od deceniju je deo vlasti i koalicioni partner vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS). U trenutku izricanja sankcija SAD, Vulin je direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije, a prethodno je bio na pozicijama ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova.
Opozicione stranke zatražile su smenu prvog čoveka bezbednosne agencije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je glavni razlog sankcijama Vulinov blizak odnos sa Rusijom, a ne “bilo kakav kriminal, korupcija”.
Vulinova stranka, Pokret socijalista, osudila je sankcije i iznela niz optužbi na račun SAD.
trgovac oružjem
Pod sankcijama od 21. decembra 2017.
Tešić je među najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu, navode u Sjedinjenim Državama razloge za sankcije. On je u trenutku objavljivanja odluke SAD već gotovo deceniju bio na listi Ujedinjenih nacija (UN) za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija protiv izvoza oružja u Liberiju.
Da bi obezbedio sebi unosna poslovanja, Tešić je direktno ili indirektno davao mito i finansijsku pomoć zvaničnicima, navelo je u odluci Ministarstvo finansija SAD.
“Tešić je takođe vodio potencijalne klijente na skupe odmore, plaćao školovanje njihovoj deci u školama i univerzitetima u zapadnim državama. Davao je mito u velikim iznosima kako bi obezbedio sigurne ugovore”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju.
SAD su 2019. godine dodatno proširile mere na još 11 kompanija i devet pojedinaca, koje je Tešić koristio kao posrednike da bi zaobišao sankcije.
“Tešić i dalje ima kontrolu nad većinom, ako ne i nad svim aspektima dnevnih operacija, uključujući posredovanje u poslovima i traženje novih poslovnih prilika”, saopštilo je tada američko Ministarstvo finansija.
Nova saznanja američkog Ministarstva iz 2019, odnose se na devet osoba koje su, kako je navedeno, delovale ili su imale nameru da, direktno ili indirektno, rade u Tešićevo ime.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, nakon proširenja sankcija Tešiću, nije reagovalo na odluku SAD. Međutim, odgovorilo je na optužbe opozicione poslanice Marinike Tepić. Ona je optužila vlasti u Srbiji da su “mesecima krile” dokument Sjedinjenih Američkih Država u kome se “izričito” navodi da delovanje Slobodana Tešića predstavlja “direktnu opasnost po međunarodnu stabilnost i bezbednost”.
Ministarstvo spoljnih poslova u demantiju kaže da je “neistina da su SAD poslale notu povodom Slobodana Tešića, bilo ministarstvu, bilo ministru Ivici Dačiću”. U saopštenju se međutim navodi da se sa “Amerikancima o Tešiću razgovaralo u avgustu (2019)”, ali u formi teza (talking points).
Slobodan Tešić nikada javno nije komentarisao navode SAD o razlozima za uvođenje sankcija.
Poslovi Bogoljuba Karića
Pod sankcijama je od 9. avgusta 2021.
Na crnu listu SAD našlo se, kako američko Ministarstvo finansija navodi, “Karićevo građevinsko carstvo”. Kompanija Dana Holdings Limited (Dana Holdings) u paketu je spiska kojim se proširuju sankcije protiv Belorusije.
Bogoljub Karić, biznismen koji je bogatstvo u Srbiji izgradio 90-tih, u 2000-tim godinama svoje poslovanje više je orijentisao na Belorusiju. Devedesetih je poslovnu imperiju gradio kroz bliske veze sa režimom Slobodana Miloševića. U Belorusiji ih danas gradi kroz dobre veze sa autoritarnim režimom beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Na listu sankcija dospeo je njegov sin Nebojša Karić za kojeg SAD navode da igra vodeću ulogu u kompaniji Dana holding. Američke vlasti navode da su Karići sankcionisani zbog veza sa Aleksandrom Lukašenkom, koji je u Belorusiji na vlasti od 1994. godine.
Kompanija Dana Holdings je, kroz predsedničke dekrete Aleksandra Lukašenka, dobila brojne beneficije, uključujući poklone državnog zemljišta u Minsku, navelo je američko Ministarstvo finansija. Takođe, dodaju, da je kompanija dobijala brojne privilegije za građevinske projekte u i oko Minska.
Dana Holdings, navodi Ministarstvo finansija SAD, nudila je svojim zaposlenima slobodan dan za učešće na pro-Lukašenkovom skupu nakon pokradenih izbora 9. avgusta 2020.
Kompanija Dana Holdings, negirala je 13. avgusta 2021. navode američke administracije. U pisanoj izjavi za RSE tada je iz kompanije najavljeno da će pravnim sredstvima tražiti hitno ukidanje donesenih mera.
“Kompanija ‘Dana Holdings’ nikada se nije bavila bilo kakvim poslovima sa državom Belorusijom svih godina poslovanja u toj zemlji”, rečeno je tada iz kompanije.
Kosovo
potpredsednik Srpske liste, vodeće srpske partije na Kosovu
Zvonko Veselinović
srpski biznismen sa severa Kosova i njegov brat Žarko Veselinović
Američko ministarstvo finansija stavilo je na listu sankcija Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, inače vodeće srpske partije na Kosovu. Pored Radoičića, na “crnu listu” dospeo je i biznismen sa severa Kosova Zvonko Veselinović kao i njegov brat Žarko Veselinović.
Pored pomenute trojice, u okviru iste odluke, pod sankcijama je još, sa njima povezanih, deset osoba.
Milan Radoičić te Zvonko i Žarko Veselinović označeni su da pripadaju koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom.
Uz iste optužbe na listi su i Željko Bojić, bivši šef operative Policije Kosova za sever kao i Marko Rošić, optuženi u slučaju ubistva Ivanovića.
U istoj grupi pod sankcijama je Radule Stević, jedan od preduzetnika sa severa, poznat po tome da je dobijao brojne tendere kosovskih institucija za različite infrastrukturne projekte u tom delu zemlje.
Stević je inače jedan od retkih sa liste koji se javno oglasio, odbacujući navode Sjedinjenih Država.
Pored ovih pojedinaca, na listi sankcija SAD je i preko 20 firmi koje se sa njima dovode u vezu, sa sedištem na Kosovu, u Srbiji, Hrvatskoj i u Bugarskoj.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti pozdravio je odluku SAD da se uvedu sankcije Zvonku Veselinoviću i “organizovanoj kriminalnoj grupi koja deluje na severu Kosova”.
I predsednica Kosova Vjosa Osmani navela je nakon odluke SAD, da su kosovske institucije u potpunosti posvećene vladavini prava i da će sarađivati sa Sjedinjenim Državama kako bi osigurale da region ne postane utočište za kriminalne grupe.
Severna Makedonija
gradonačelnik Struge
Pod sankcijama je od 20. juna 2023.
Gradonačelnik Struge Ramiz Merko iz Demokratske unije za integraciju (DUI) našao se na “crnoj listi” Sjedinjenih Država zbog korupcije i mešanja u pravosudne procese, saopšteno je iz State Departmenta 20. juna.
U decembru 2022. tim američkih istražitelja sankcija iz Washingtona posetio je ovu zemlju kako bi proverio moguće slučajeve korupcije u koje su umešani visoki makedonski zvaničnici.
Sjedinjene Američke Države stavile su Merka na “crnu listu” osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD. U saopštenju State Departmenta navodi se da je razlog tome njegova umešanost u veliku korupciju.
“Dok je bio gradonačelnik Struge, Merko je proneverio sredstva i mešao se u sudske i druge javne procese, narušavajući poverenje javnosti u demokratske institucije i zvaničnike Severne Makedonije”, navodi se u saopštenju State Departmenta.
bivši premijer Severne Makedonije
Sašo Mijalkov
bivši direktor Uprave za finansijsko- obaveštajnu službu u MUP-u
Nikola Gruevski i Sašo Mijalkov su pod sankcijama od 11. aprila 2022.
Ministarstvo finansija SAD je stavilo Gruevskog i Mijalkova na listu sankcija zbog korupcije.
“Njihovi postupci podrili su vladavinu prava, demokratske institucije i javne procese u obe zemlje i narušili poverenje javnosti u njihove vlade”, navodi se u obrazloženju.
Nikola Gruevski je osuđen ili ostao osumnjičen u nekoliko slučajeva korupcije. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja, pranje novca i druga krivična dela u periodu dok je bio premijer Severne Makedonije od 2006. do 2016.
Gruevski je dobio azil u Mađarskoj u novembru 2018. nakon što je osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije u slučaju “Tenk” i nelegalne kupovine luksuznog Mercedesa na račun Vlade. Optužen je u nekoliko drugih slučajeva, kao i za organizovanje nasilja u parlamentu 27. aprila 2017.
Gruevski je u Budimpeštu stigao mađarskim diplomatskim vozilom, nakon što je uz pomoć diplomata te zemlje prošao kroz nekoliko balkanskih država. Severna Makedonija traži njegovo izručenje zbog presude za korupciju i nekoliko drugih krivičnih postupaka protiv njega.
Crna Gora
Svetozar Marović
poslednji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore i nekadašnji visoki funkcioner Demokratske partije socijalista
Svetozar Marović bio je visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, koja je tri decenije vladala Crnom Gorom. Jedini je iz Crne Gore na spisku sankcionisanih američkog Ministarstva finansija.
U saopštenju Ministarstva finansija navodi se da su Svetozaru Maroviću uvedene sankcije “zbog odgovornosti ili saučesništva i direktne ili indirektne umešanosti u korupciju u vezi sa Zapadnim Balkanom”.
Na teret mu se stavljaju zloupotrebe položaja, pronevera javne imovine, oduzimanje privatne imovine u ličnu korist ili političke svrhe, kao i mito.
Marović je uhapšen decembra 2015. godine zbog višemilionskih malverzacija u Budvi, dok je DPS bila na vlasti.
Sa tužilaštvom je 2017. potpisao dva sporazuma o priznanju krivice za organizaciju kriminalne grupe. Osuđen je na kaznu zatvora od tri godine i devet meseci, plaćanje odštete državi od 1,1 milion eura i 100 hiljada eura u humanitarne svrhe.
Nakon toga je otišao u Beograd, a Crnoj Gori do danas nije izručen i pored raspisane poternice.
Kao zamena za novčanu kaznu od 1,1 miliona eura, koju nije platio, osuđen je na godinu dana zatvora, ali je ta presuda zastarela juna 2021.
I dalje je aktivna glavna presuda Višeg suda u Podgorici na kaznu zatvora.
I Marovićev sin Miloš je takođe osuđen kao član kriminalne grupe na jedanaest meseci zatvora i novčanu kaznu od 385.000 eura, koju je platio. Crna Gora je i za njim 2017. godine raspisala poternicu.
I Miloš Marović je pobegao za Srbiju u kojoj je dobio državljanstvo. U septembru 2020. godine je nastupila zastara njegove kazne zatvora.
Sudski procesi Marovićima, kao i njihov beg u Srbiju, iz vremena su vladavine DPS-a. Ni nakon promene vlasti avgusta 2020. nije došlo do izručenja Svetozara Marovića.
On se i dalje nalazi u Srbiji gde se, kako su u više navrata saopštili njegovi branioci, leči od depresije./RSE/