Moskva je sada tvrdila da je uključila delove ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson u Južni vojni okrug Rusije, dok se približava formalizaciji prisilnog regrutovanja Ukrajinaca na privremeno okupiranim teritorijama.
Kremlj je tvrdio da je zvanično uključio privremeno okupirane delove ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson u Južni vojni okrug Rusije, što bi omogućilo Moskvi da proširi prisilno regrutovanje u ovim oblastima.
Prema podacima Ukrajinskog centra za suzbijanje dezinformacija, Krim koji je Rusija okupirala već je uključen u ovaj okrug.
„Kremlj intenzivira svoju represivnu mobilizacionu politiku, čime stvara uslove za dalje nezakonito regrutovanje Ukrajinaca na privremeno okupiranim teritorijama kako bi nadoknadio sopstvene vojne gubitke“, naveo je centar.
Kako Moskva prisiljava Ukrajince da se bore u ruskoj vojsci?
Ruska kampanja prisilnog proterivanja u Ukrajini traje od početne invazije Moskve 2014. godine i kasnije jednostrane aneksije Krima.
Nakon početka velike invazije 2022. godine, Kremlj je proširio ovu politiku na druge teritorije pod ruskom okupacijom.
Onima na okupiranim teritorijama Ukrajine koji odbiju da podnesu zahtev za ruski pasoš uskraćen je pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, socijalnim uslugama, pa čak i humanitarnoj pomoći. Ne mogući da putuju ili napuste okupirane teritorije, ove osobe se suočavaju sa ekstremnim teškoćama.
U martu je Kremlj naredio svim Ukrajincima koji žive na teritorijama pod ruskom okupacijom da podnesu zahtev za ruski pasoš ili da „odu“ do 10. septembra.
Ova kampanja je rezultirala time da su ukrajinski građani prisilno regrutovani u rusku vojsku i poslati da se bore protiv sopstvene zemlje.
Od početka totalnog rata 2022. godine do leta 2024. godine, Rusija je mobilisala približno 300.000 muškaraca iz lokalnog stanovništva u okupiranoj Ukrajini, prema podacima Istočne grupe za ljudska prava i Instituta za strateške studije i bezbednost (ISRS). Ove podatke su potvrdile ukrajinske obaveštajne službe.
Moskva formalizuje celogodišnju regrutaciju
U utorak je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon o celogodišnjoj regrutaciji – značajno odstupanje od tradicionalnog dvogodišnjeg ciklusa regrutacije u Moskvi.
Pre promene, mladići su regrutovani dva puta godišnje na godinu dana vojne službe.
Regrutima je zvanično zabranjeno da budu raspoređeni u inostranstvo, ali mnogima se nudi i vrši se pritisak da potpišu ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane, a zatim se šalju u Ukrajinu. Čak i bez sporazuma, regruti su već poslati na nezakonito anektirani Krim.
Autori nacrta zakona kažu da je cilj mere da se smanji pritisak na kancelarije za regrutaciju i pojednostavi njihov rad, koji uključuje obavljanje lekarskih pregleda i raspoređivanje regruta u različite grane oružanih snaga.
Oni naglašavaju da, iako nacrt zakona predviđa celogodišnju regrutaciju, on takođe predviđa da će regruti i dalje biti pozivani na vojnu službu samo tokom nekoliko meseci u proleće i leto.
Ruska vojska je pozvala između 130.000 i 160.000 regruta u svakom krugu vojne službe.
Rusija je postepeno povećavala veličinu svoje vojske.
Od početka velike invazije Moskve na Ukrajinu, Rusija je imala vojsku od milion vojnika i postepeno je povećavala njenu veličinu kako su borbe napredovale.
Prošle godine, Putin je naredio povećanje broja aktivnih vojnika za 180.000 na 1,5 miliona. Prošlog meseca je izjavio da vojska ima preko 700.000 vojnika raspoređenih u Ukrajini.
Kao deo napora za borbu protiv izbegavanja regrutacije, vlasti su početkom ove godine uvele elektronski registar za regrute u nekim ruskim regionima, omogućavajući im da dostave pozive onlajn.
Moskva je takođe uvela niz zakonskih ograničenja onima koji ignorišu pozive, uključujući zabrane bankarskih transakcija, suspenziju vozačkih dozvola i zabrane putovanja u inostranstvo.
Kao odgovor na neuspehe koje je ruska vojska pretrpela na početku borbi, Putin je naredio „delimičnu mobilizaciju“ 300.000 rezervista u jesen 2022. godine, što je uglavnom nepopularna mera koja je navela stotine hiljada da pobegnu u inostranstvo kako bi izbegli regrutaciju.
Iako je Putinov dekret ostavio otvorenu mogućnost pozivanja dodatnih rezervista, Kremlj je promenio kurs i fokusirao se na jačanje svojih oružanih snaga dobrovoljcima kojima su ponuđene relativno visoke plate i druge pogodnosti.
Ruske vlasti su objavile da se oko 440.000 ljudi dobrovoljno prijavilo za vojnu službu 2024. godine, a dodatnih 336.000 je potpisalo vojne ugovore ove godine.
Međutim, uprkos naporima vojske da regrutuje više dobrovoljaca, zakonodavci su u utorak usvojili još jedan zakon kojim se dozvoljava raspoređivanje rezervista radi zaštite „kritično važnih objekata“ u određenim regionima – mera za koju njeni autori tvrde da ima za cilj jačanje odbrane od ukrajinskih dronova koji su prodrli više od 1.000 kilometara u Rusiju.
Mera se ne odnosi na sve rezerviste. Utiče samo na one koji su potpisali ugovore o ostanku u aktivnoj rezervi.
Azerbejdžan protestuje Rusiji nakon što je ambasada u Kijevu oštećena u ruskom raketnom napadu 
Japan poziva Kinu da smanji odgovor u sporu oko Tajvana 
Kalas potvrđuje da EU radi na novom paketu sankcija protiv Rusije 
Nemačka usvaja novi plan vojne službe za povećanje broja trupa 
Kineska kompanija pod sankcijama SAD u trci za izgradnju autoputa za Crnu Goru 
Zapadnobalkanska ruta – novi put za kineske migrante ka Zapadu