Moody’s smanjuje izglede za kreditni rejting Kine zbog nižeg rasta i rizika vezanih za nekretnine

Agencija za rejting Moody’s smanjila je u utorak izglede za kreditnu sposobnost kineske vlade sa stabilnih na negativne. To je najnoviji znak rastuće globalne zabrinutosti zbog uticaja rastućeg duga lokalnih vlasti i produbljivanja stambene krize na drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Smanjenje rejtinga odražava sve veće znake da će vlasti morati da pruže veću finansijsku podršku zaduženim lokalnim samoupravama i državnim preduzećima, povećavajući široko rasprostranjene rizike po fiskalnu, ekonomsku i institucionalnu snagu Kine, navodi se u saopštenju Moody’s.

„Promena u izgledima takođe odražava povećane rizike povezane sa strukturalnim i upornim nižim srednjoročnim ekonomskim rastom i tekućim smanjenjem sektora nekretnina“, navodi Moody’s.

Kineske akcije plavih čipova pale su u utorak na najniži nivo u pet godina zbog zabrinutosti oko rasta zemlje, uz glasine o mogućem snižavanju rejtinga od strane Moody’s kasnije tokom sesije, dok su akcije u Hong Kongu produžile gubitke.

Najveće kineske državne banke, koje su podržavale juan ceo dan, naglo su povećale prodaju američkog dolara nakon izjave Moody’s, rekao je izvor upoznat sa ovim pitanjem. U kasnim popodnevnim satima, juan je jedva promenjen.

Troškovi osiguranja kineskog državnog duga od neizmirenja obaveza porasli su na najviši nivo od sredine novembra.

„Sada su tržišta više zabrinuta stambenom krizom i slabim rastom nego neposrednim rizikom državnog duga“, rekao je Ken Čeung, viši azijski devizni strateg u Mizuho banci u Hong Kongu.

Taj potez Moody’s bio je prva promena u proceni Kine otkako je smanjila svoj rejting za jedan stepen na A1 2017. godine, takođe navodeći očekivanja o usporavanju rasta i rastu duga.

Dok je Moody’s u utorak potvrdio kinesku dugoročnu ocenu A1 za izdavaoce lokalne i strane valute – i rekao da ekonomija i dalje ima visok kapacitet za ublažavanje šokova – rekao je da očekuje da će se godišnji rast BDP-a zemlje poboljšati u 2024. i 2024. godini usporiti na 4,0% u 2025. i prosečno će iznositi 3,8% od 2026. do 2030. godine.

Smanjenje prognoze kompanije Moody’s dolazi uoči godišnje ključne ekonomske konferencije, koja se očekuje sredinom decembra, na kojoj će vladini savetnici pozvati na stabilan cilj rasta za 2024. i dalje stimulativne mere.

Analitičari veruju da je rejting A1 dovoljno visok u investicionom rangu da smanjenje verovatno neće dovesti do prinudne prodaje od strane globalnih fondova. Druge dve velike rejting agencije, Fitch i Standard & Poor’s, ocenjuju Kinu A+, što odgovara rejtingu Moody’s. I jedni i drugi imaju stabilan izgled.

Ministarstvo finansija Kine izrazilo je razočaranje odlukom Moody’s, dodajući da će privreda zadržati svoj uzlet i pozitivan trend. Takođe je rečeno da se rizici za imovinu i lokalne vlasti mogu kontrolisati.

„Zabrinutost kompanije  Moody’s u vezi sa izgledima za ekonomski rast Kine, fiskalnom održivošću i drugim aspektima je nepotrebna“, saopštilo je ministarstvo.

Poteškoće sa vučom

Većina analitičara veruje da je Kina na putu da ispuni vladin cilj od oko 5% rasta ove godine, ali se ovo suočava sa 2022. oslabljenom COVID-om i aktivnosti su veoma pomešane.

Ekonomija se borila da se oporavi od pandemije jer su produbljiva kriza na tržištu nekretnina, zabrinutost za dugove lokalnih vlasti, usporavanje globalnog rasta i geopolitičke tenzije umanjile zamah.

Određeni broj mera podrške politici pokazao se samo umereno korisnim, povećavajući pritisak na vlasti da obezbede dalji podsticaj.

Analitičari se uglavnom slažu da se rast Kine usporava zbog vrtoglave ekspanzije poslednjih decenija. Mnogi veruju da Peking treba da promeni svoj ekonomski model sa prevelikog oslanjanja na investicije koje se finansiraju dugom na model koji je više vođen potražnjom potrošača.

Prošle nedelje, šef kineske centralne banke Pan Gongšeng obećao je da će monetarnu politiku održati prilagodljivom kako bi podržala ekonomiju, ali se takođe zalagao za strukturne reforme kako bi se smanjilo oslanjanje na infrastrukturu i nekretnine za rast.

Dublje u dugovima

Nakon godina preteranog ulaganja, pada prinosa od prodaje zemljišta i rastućih troškova borbe protiv COVID-a, zadužene opštine sada predstavljaju veliki rizik za privredu, kažu ekonomisti.

Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dug lokalne vlade će dostići 92 triliona juana (12,6 biliona dolara), ili 76 odsto kineske ekonomske proizvodnje u 2022, u odnosu na 62,2 odsto u 2019.

Kina je u oktobru predstavila plan za izdavanje 1 bilion juana (139,84 milijarde dolara) državnih obveznica do kraja godine kako bi podstakla ekonomsku aktivnost i podigla svoj ciljni budžetski deficit za 2023. na 3,8% sa početnih 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Centralna banka je takođe blago snizila kamatne stope poslednjih meseci i upumpala više novca u privredu.

Međutim, strani investitori su bili nezadovoljni Kinom skoro čitavu godinu.

Odliv kapitala iz Kine naglo je porastao u septembru, dostigavši 75 milijardi dolara, što je najveća mesečna cifra od 2016, prema Goldman Sachsu./VOA/