Moldavski izbori uče Evropu o tome kako se suprotstaviti ruskom mešanju

Pobeda proevropske stranke na parlamentarnim izborima u Moldaviji bila je lakmus test u bivšoj sovjetskoj naciji, gde su ruske kampanje mešanja i dezinformisanja potrošile milione u pokušaju da spreče zemlju da se pridruži evropskim tokovima.

Vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS) odlučno je pobedila proruski Patriotski savez. Iako je njena razlika bila daleko manja nego pre četiri godine, PAS je ipak osvojio nešto više od 50% glasova – dovodeći Moldaviju, najsiromašniju zemlju Evrope, korak bliže pridruživanju Evropskoj uniji.

Pre dve godine, pobeda PAS-a izgledala je mnogo manje verovatnom usred široko rasprostranjenih protesta zbog viših cena energije i drugih egzistencijalnih pitanja. Ali njen trijumf u nedelju ponudio je neke lekcije za Evropu u celini.

Ulog je bio visok. Neposredno pre izbora, Evropski savet za spoljne odnose opisao je izbore kao stres test otpornosti Evrope. „Jake stranke ili blokovi povezani sa Kremljem predstavljali bi direktnu bezbednosnu pretnju na jugozapadnoj granici Ukrajine i pružili Rusiji centralnu bazu sa koje može da deluje protiv zemalja EU“, navodi se.

Poljska, Nemačka i Francuska su u zajedničkom saopštenju u ponedeljak izjavile da je došlo do „neviđenog mešanja Rusije, uključujući kupovinu glasova i dezinformacije“.

U svom obraćanju moldavskom narodu i predsednici Maji Sandu povodom X, poljski premijer Donald Tusk je rekao: „Takođe ste sprečili Rusiju da preuzme kontrolu nad celim regionom. Dobra lekcija za sve nas.“

Ta lekcija: uticaj ekonomske podrške EU kada je interesovanje SAD oslabilo i opsežna saradnja sa Moldavijom protiv dezinformativnih kampanja koje podržava Rusija.

Poslednjih godina, Evropa i SAD su obezbedile finansiranje vladi, koja se suočila sa protestima zbog cena energije i inflacije, kao i sa ekonomskim padom.

Godine 2023, USAID je najavio pomoć od 300 miliona dolara za poboljšanje energetske bezbednosti Moldavije uprkos onome što je američka ambasada nazvala „dugogodišnjim pokušajima Kremlja da koristi energiju kao oružje za potkopavanje nezavisnosti Moldavije“.

Međutim, smanjenje finansiranja USAID-a od strane Trampove administracije dovelo je do zamrzavanja skoro 500 miliona dolara pomoći, što je primoralo Evropu da se umeša. Moldavija će dobiti više od 2 milijarde dolara pomoći od EU između 2025. i 2027. godine, što je ključna finansijska injekcija za koju Brisel kaže da će, između ostalog, „ojačati energetsku nezavisnost od Rusije“.

Vreme je takođe bilo ključno, jer je proevropska vlada padala u anketama zbog rastućeg siromaštva i naglog pada BDP-a Moldavije.

Štaviše, moldavske vlasti – uz evropsku podršku – vodile su snažnu kampanju protiv ruskog uticaja.

Ove godine, EU je rasporedila Hibridni tim za brzo reagovanje kako bi pomogla Moldaviji u borbi protiv stranog mešanja i odobrila je vladi pristup Rezervi EU za sajber bezbednost. Takođe je stvorila regionalni centar Evropske opservatorije za digitalne medije (EDMO), koji se fokusira na ruske dezinformacije u Moldaviji i drugim zemljama.

U junu, EU je okupila predstavnike kompanija Gugl, Meta i TikTok sa moldavskim zvaničnicima i grupama civilnog društva kako bi identifikovala kampanje dezinformacija. Moldavska služba bezbednosti je potom identifikovala lažne profile generisane veštačkom inteligencijom koji šire koordinisanu propagandu putem Fejsbuka, Telegrama i TikToka.

Osnivač Telegrama, Pavel Durov, rekao je tokom vikenda da su me „francuske obaveštajne službe kontaktirale prošle godine preko posrednika i zamolile me da pomognem moldavskoj vladi da cenzuriše određene Telegram kanale pre predsedničkih izbora u Moldaviji“.

Rekao je da mu je zauzvrat obećano da će „francuska obaveštajna služba ‘govoriti dobre stvari o meni’ sudiji koji je naredio moje hapšenje“.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je u ponedeljak da Durov „voli da iznosi optužbe dok traju izbori. Posle Rumunije, sada Moldavija“.

Moldavska vlada je takođe preduzela mere protiv proruskih grupa. Pre dve godine, proruska stranka koju je predvodio Ilan Šor je zabranjena. Šor je biznismen sa vezama sa Rusijom koji je optužen za krađu milijardi dolara iz moldavskih banaka 2014. godine. Osuđen je za prevaru, ali je negirao bilo kakvu krivicu.

Prošle nedelje, vlasti su uhapsile više od 70 ljudi i zaplenile pasoše, novac i oružje u vezi sa navodnom zaverom za podsticanje nemira. Istragu, koja je obuhvatila oko 250 racija širom zemlje, vodilo je specijalno tužilaštvo sa bliskim vezama sa evropskim vlastima.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos rekla je da se moldavska vlada „dokazala otpornom i pokazala da je sposobna da se bori protiv snaga koje žele da skrenu ovu zemlju sa evropskog puta“.

Kremlj je u ponedeljak optužio moldavske vlasti za suzbijanje podrške opoziciji i tvrdio da ima premalo biračkih mesta za Moldavce koji žive u Rusiji.

„Ovde se ne radi o tome da Rusija pokušava da utiče na bilo koga, već o nezadovoljstvu velikog dela moldavskog stanovništva zbog uskraćivanja prava glasa“, rekao je prošle nedelje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

A glasanje u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlje, gde je stacionirano više od 1.000 ruskih vojnika, bilo je prekinuto kada je izborna komisija zatvorila četiri biračka mesta zbog „moguće destabilizacije“ i pretnji. Opozicija je u ponedeljak tvrdila da je najmanje 200.000 ljudi sprečeno da glasa.

Pobeda PAS-a neće mnogo doprineti smanjenju uticaja Rusije.

Pre dve godine, CNN je izvestio o tajnom planu ruske bezbednosne službe, FSB-a, koji je detaljno opisao opcije za destabilizaciju Moldavije, uključujući podršku proruskim grupama, angažovanje Pravoslavne crkve i pretnje prekidom isporuke prirodnog gasa.

Dokument je sadržao desetogodišnju strategiju za uvođenje Moldavije u sferu uticaja Rusije i izgleda da ga je 2021. godine napisala Direkcija FSB-a za prekograničnu saradnju.

U njemu su postavljeni ciljevi, uključujući „otpor ekspanzionističkoj politici Rumunije“, suseda Moldavije, i protivljenje saradnji Moldavije sa NATO-om, kao i „stvaranje stabilnih proruskih grupa uticaja“ unutar Moldavije.

Međutim, ovi izbori su pokazali da postoje jake struje unutar Moldavije koje se protive povlačenju u sferu uticaja Rusije. Izlaznost birača među Moldavcima u inostranstvu – oko trećine birača sa pravom glasa – bila je visoka, jer je verovatno da će biti više proevropski orijentisani od starijeg, siromašnijeg stanovništva kod kuće.

Mlađi Moldavci su takođe proevropskiji, što je pokazalo njihovo učešće na prošlogodišnjem referendumu o pristupanju Moldavije EU.

Kao i u susednoj Ukrajini i Gruziji, još jednoj bivšoj sovjetskoj republici, borba između ruskog gvozdenog stiska i budućnosti bliže Evropi će se nastaviti.

/edition.cnn.com