Moldaviji je potrebno zapadno oružje

U Kišinjevu je 1. juna održan drugi samit Evropske političke zajednice (EPG). 45 lidera sa celog kontinenta okupilo se da pokažu svoju solidarnost sa Ukrajinom i zajedničku posvećenost Moldaviji, čak i dok Rusija radi na destabilizaciji zemlje.

Pa ipak, čini se da mnogima još uvek ne pada na pamet da bi, da je Rusija trijumfovala i pokorila Ukrajinu, sledeća meta bila Moldavija. U najboljem slučaju, zemlja bi zauvek izgubila otcepljeni region Pridnjestrovlja i bila bi primorana da uspostavi marionetsku vladu.

U februaru 2023, predsednik Moldavije je izneo niz alarmantnih optužbi protiv Rusije, tvrdeći da je Rusija planirala da upotrebi strane sabotere za rušenje vlade. Motiv iza ovog plana je bio da se spreči napredak Moldavije ka članstvu u Evropskoj uniji (EU) i da se zemlja iskoristi kao pion u tekućem sukobu sa Ukrajinom. Izveštaji pokazuju da su ruske obaveštajne službe izvršile veliki uticaj na delove moldavske opozicije.

Moldavske vlasti izrazile su zabrinutost nakon što je Rusija izvela nenajavljene vojne manevre u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja krajem aprila. Pored toga, penzionisani američki general i bivši direktor CIA-e Dejvid Petreus naglasio je ranjivost Moldavije na potencijalne pretnje. Kao rezultat toga, Poljska je nedavno objavila da je donirala pošiljku smrtonosnih zaliha, uključujući oružje, municiju i opremu, za podršku policijskim snagama Moldavije.

Smešten između Ukrajine i ostatka Moldavije, Pridnjestrovlje je decenijama bilo žarište sukoba. Pridnjestrovlje je 1990. proglasilo nezavisnost od Moldavije, što je dovelo do oružanog sukoba koji je trajao do proglašenja primirja 1992. godine. Do danas je tamo stacionirano oko 1.500 ruskih vojnika kao „mirovne snage“, iako je moldavska vlada više puta pozivala na okončanje okupacije. Još uvek zamrznuti sukob mogao bi da izbije u bilo kom trenutku ako Rusija odluči da reaguje, a na bojnom polju bi moglo da dođe do ogromne deponije municije iz doba Hladnog rata čija bi detonacija bila registrovana na monitorima zemljotresa.

Trenutna spoljna politika Moldavije i pokušaji jačanja veza sa NATO-om takođe bi se mogli shvatiti kao pretnja ruskim interesima. Dok Moldavija sledi prozapadni, evroatlantski kurs, tenzije sa Rusijom nastavljaju da tinjaju. Situacija u Moldaviji je delikatna i nestabilna.

Mihail Galuzin, zamenik šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova, preteći je nagovestio da bi „evroatlantski kurs“ Moldavije potencijalno mogao da dovede do situacije slične ruskoj ničim izazvanoj invaziji na Ukrajinu. Ova izjava, zajedno sa sličnim izjavama drugih ruskih zvaničnika, izgleda ukazuje da je neutralnost Moldavije ugrožena. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je moldavske vlasti da su antiruske i da pokušavaju da „iskorene sve što je rusko“. Ove izjave sugerišu da Rusija posmatra Moldaviju kao potencijalnu metu, baš kao što je to činila i pre invazije na Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 5. septembra 2022. potpisao dokument pod nazivom „Koncept humanitarne politike Ruske Federacije u inostranstvu“, koji je nameravao da bude deo strategije nacionalne bezbednosti i spoljne politike Rusije. Cilj ruske „humanitarne politike“ je očuvanje i promovisanje vrednosti „ruskog sveta“. Ovaj koncept se koristi da bi se opravdale ruske intervencije u drugim zemljama kao što je Ukrajina.

Od sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1990-ih, Moldavija se bori da se pridruži ili Istoku ili Zapadu. Blizina Rusiji, unutrašnje borbe za vlast, sovjetsko nasleđe, zavisnost od spoljnih sila i burna istorija kao suverene države učinili su Moldaviji neophodnom i teškom da sama modernizuje svoju vojsku.

Oružane snage Moldavije su male sa oko 6.000 aktivnih vojnika. Modernizacija oružanih snaga je teška – veliki deo opreme datira iz 1960-ih i 1980-ih. Vojska je morala da proda ili povuče iz upotrebe mnoge svoje imovine, uključujući borbene avione i drugu opremu.

Iako je Ministarstvo odbrane Moldavije objavilo planove za modernizaciju nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2014. godine, mali broj ovih planova je sproveden. I iako će budžet za odbranu u 2024. godini porasti za 68% u odnosu na 2022. godinu, to je samo oko 80 miliona dolara, tj. H. samo 0,55% BDP-a zemlje.

Ovo se mora promeniti ako Moldavija želi da pruži dovoljno odvraćanja od ruske agresije. Vlada zemlje i njeni zapadni prijatelji treba da daju prioritet obuci i opremanju oružanih snaga Moldavije savremenim sposobnostima kako bi se poboljšala njihova efikasnost i interoperabilnost. Uspeh ukrajinskog zapadno orijentisanog programa obuke, koji joj je dao stratešku prednost u odnosu na Rusiju, služi kao model. Velike evropske sile treba da ulože u sličnu inicijativu za obuku Moldavije kako bi povećale vojnu spremnost zemlje i ojačale usklađenost sa zapadnim bezbednosnim okvirima.

Moldavija je svjesna problema, posebno pod svojim novim premijerom, Dorinom Receanom, liderom veteranom koji je ranije bio cijenjeni savjetnik za nacionalnu bezbjednost i ministar unutrašnjih poslova.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, moldavska predsednica Maja Sandu pozvala je zemlje NATO-a da opremi Moldaviju sistemima protivvazdušne odbrane. Iako moldavska vlada nije zvanično odustala od svog neutralnog stava, ona je nedvosmisleno nagovestila svoju želju za podrškom NATO-a u slučaju eskalacije krize. Do sada je, međutim, NATO samo pristao da Moldaviji pruži novi „ne smrtonosni”.paket pomoći.

Ako je invazija na Ukrajinu u punom obimu razjasnila jednu stvar, to je da relativno mala početna ulaganja štede potrebu za mnogo većom pomoći nakon ruske invazije ili destabilizacije. Ovaj pristup ne samo da obezbeđuje nezavisnost Moldavije, već i šalje jasnu poruku Rusiji da je zapadni svet ujedinjen u suprotstavljanju njenim imperijalnim ambicijama./cepa.org/