Moldavija se suočava sa „egzistencijalnim“ glasanjem u EU zbog ruskog mešanja

Moskva koristi novac i strah da povrati kontrolu nad bivšom sovjetskom republikom, upozoravaju zvaničnici.

Više od milion Moldavaca glasaće u nedelju da li će se pridružiti EU. Referendum bi mogao da otvori put ka pridruživanju EU – ili da povuče ovu istočnoevropsku zemlju nazad u rusku orbitu.

Pobeda prozapadne vlade predstavljala bi nazadovanje uticaja Moskve u regionu, ali bi takođe povećala pritisak na Brisel da nastavi sa procesom pridruživanja uprkos ozbiljnim praktičnim zabrinutostima.

„Ovo je istorijska odluka za nas, možda i najvažnija od kada smo stekli nezavisnost od Sovjetskog Saveza“, rekla je Kristina Gerasimov, zamenica premijera Moldavije i šefica diplomatije za evropske integracije, u intervjuu za POLITICO.

„Za nas je članstvo u EU egzistencijalno. To je jedini način da konsolidujemo našu demokratiju. Ne postoji plan B – Rusija i budućnost koju želi za nas nije alternativa.

Privlačnost Moldavije Zapadu porasla je poslednjih godina dok rat besni u Ukrajini odmah preko granice. Zvaničnici upozoravaju da ruski obaveštajci aktivno pokušavaju da poremete referendum o članstvu u EU i istovremene izbore na kojima predsednica Maja Sandu traži drugi mandat.

„Vidimo klasični hibridni alat koji Rusija koristi da utiče na izbore, ali razmere su zaista bez presedana“, rekao je Gerasimov. „Vidimo hibridne napade na javne institucije odgovorne za kritične usluge kao što su pošta i aerodrom. Vidimo kupovinu glasova. Vidimo upotrebu lokalnih korumpiranih predstavnika i političkih partija – oni dobijaju novac da destabilizuju situaciju na terenu.”

Policija te zemlje rekla je za POLITICO ranije ovog meseca da se više od 15 miliona dolara ruskih sredstava slilo na bankovne račune više od 130.000 građana Moldavije uoči izbora. Sanduova vlada naklonjena EU suočava se sa protivljenjem nekolicine proruskih partija, a EU je uvela sankcije Ilanu Šoru, istaknutom oligarhu optuženom da radi u ime Kremlja.

EU je takođe podržala Moldaviju sa civilnom savetodavnom misijom za podršku borbi protiv dezinformacija i operacija tajnog uticaja.

Nacrt saopštenja koji će izdati lideri EU nakon razgovora u četvrtak, a u koji je POLITICO imao uvid, osuđuje „teku rusku manipulaciju stranim informacijama i mešanje u cilju potkopavanja demokratskih izbora i odluke moldavskog naroda za prosperitetnu, stabilnu i mirnu evropsku budućnost“.

Podeljena zemlja

Pristupni pregovori Moldavije sa EU počeli su u junu ove godine, napredujući istovremeno sa susednom Ukrajinom. Međutim, kao i sa zahtevom Kijeva, zemlja mora da prevaziđe značajne prepreke da bi zaista bila primljena u klub od 27 zemalja.

Od raspada SSSR-a tinjao je sukob oko otcepljenog regiona Pridnjestrovlja, gde je Rusija stacionirala trupe uprkos prigovorima moldavske vlade. Postojanje nepriznate države predstavlja dilemu za Brisel, jer bi mali broj evropskih lidera želeo da ponovi odluku o prijemu Kipra u blok, dok je skoro polovina ostrva okupirana od strane separatističke vlade koju podržava Turska.

Prošle godine je rumunski poslanik Zigfrid Murešan, predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta u Moldaviji, upozorio da „Moldavija ne može postati članica EU ako se na njenoj teritoriji nalaze ruske trupe“. Prema njegovim rečima, problem mora da se reši „pre članstva”.

Međutim, Gerasimov je naglasio da se pregovori napreduju uprkos sporu. „Nismo videli nikakvo pominjanje regiona Pridnjestrovlja u zvaničnim dokumentima, što je za nas jasan signal da se regionu ne poklanja posebna pažnja“, rekla je ona.

Prema Sandu i njenim ministrima, referendum za upis evropskog sna Moldavije u ustav sprečiće buduće vlade da potkopaju put ka Zapadu.

Međutim, glasanje visokog profila takođe treba iskoristiti da se Brisel ubedi da krene napred u procesu pridruživanja.

„Nadamo se da će se ova retka prilika kada postoji interesovanje za razgovore o proširenju nastaviti“, rekao je Gerasimov. „Radimo na nacionalnom roku da budemo spremni za pristupanje do 2030. godine – želimo da EU uzvrati jer nam je potrebna kredibilna posvećenost.

/www.politico.eu