Međunarodne sankcije Južne Koreje protiv Rusije i Severne Koreje zbog rata u Ukrajini

Havrilov Vladislav za The Geopost

Rat u Ukrajini ima duboke implikacije na globalni poredak i međunarodno bezbednosno okruženje. U prvoj fazi ruske agresije na Ukrajinu, tj. h. 2014. Južna Koreja (zvanično poznata kao Republika Koreja) nije odgovorila aktivnim uvođenjem međunarodnih sankcija kao odgovor na rusku aneksiju poluostrva Krim i zauzimanje delova ukrajinskih regiona Donjeck i Lugansk, već je umesto toga izrazila kritike na račun Rusije. politike. Istovremeno, Ruska Federacija i Južna Koreja su održavale bliske međunarodne ekonomske odnose. Vredi napomenuti da je Južna Koreja gledala na Rusku Federaciju kao na strateškog ekonomskog partnera i uvozila naftne derivate, ugalj i prirodni gas iz Rusije, dok je na ruskom tržištu prodavala automobile, rezervne delove za mašine i potrepštine za domaćinstvo. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, trgovinski promet Južne Koreje (izvoz + uvoz) sa Rusijom je značajno opao i iznosio je 21,14 milijardi dolara, što je za 22,6% manje u odnosu na prethodnu godinu (27,34 milijarde dolara), a u januaru -Februar 2023. Trgovinska vrednost Rusije pala je za dva nivoa u odnosu na prethodni period.

Razvoj aktivnih neprijateljstava na teritoriji Ukrajine doveo je do značajnih promena u razumevanju bezbednosne situacije u severoistočnoj Aziji i na Korejskom poluostrvu, a Južna Koreja se pridružila međunarodnim ekonomskim sankcijama protiv ruskih zvaničnika. Prvi korak je bio kvantitativno smanjenje finansijskih transakcija sa velikim ruskim bankama, zaustavljanje ulaganja u državne obveznice i ograničavanje SVIFT plaćanja u martu 2022. godine.

Južnokorejsko ministarstvo strategije i finansija objavilo je 1. marta 2022. dalje mere za sprovođenje finansijskih sankcija Rusiji. Sankcionisano je sedam ruskih banaka i njihovih filijala: Sberbank, VEB, PSB, VTB, Otkritie, Sovcom i Novikom. Komentarišući ove odluke, južnokorejski zvaničnici su istakli da će „nastaviti da pažljivo prate situaciju u Ukrajini i sankcije protiv Rusije od strane velikih zemalja kao što su SAD i EU, i da će brzo donositi odluke i uvoditi dodatne sankcije u skladu sa zahtevi međunarodne zajednice.”

Dok ruske trupe nastavljaju agresivni rat protiv Ukrajine, cinično koristeći uvezenu municiju od svojih saveznika, uključujući i severnokorejske artiljerijske granate, vlada Južne Koreje je preduzela važne korake da ograniči izvoz robe tehnički neophodne za ruski vojno-industrijski kompleks nastaviti aktivnu fazu rata. U februaru 2023. godine, južnokorejska vlada je zabranila izvoz još 741 artikla u Rusiju, uključujući opremu, vozila i hemikalije koje bi potencijalno mogle da se koriste u vojne svrhe. Zabrana izvoza je uključila i kvantne računare, koji se mogu koristiti za vojnu enkripciju zbog svojih jakih specifikacija i boljih performansi od konvencionalnih računara.

Vredi napomenuti da Ruska Federacija nastavlja da aktivno koristi severnokorejsku vojnu opremu i municiju, izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi, koji je saopštio cifru od više od 1.000 kontejnera koje je Severna Koreja isporučila Rusiji.

Pored ekonomskih ograničenja, Južna Koreja uvodi i lične sankcije protiv ruskih rukovodilaca kompanija koje obučavaju severnokorejske IT stručnjake za koje je dokazano da su uključeni u razvoj programa za unapređenje severnokorejskog nuklearnog naoružanja. Sankcionisane su kompanije Intellect i Sodeistvie i njihovi direktori Sergej Kozlov i Aleksandar Panfilov. Istovremeno, Južna Koreja je uvela sankcije ruskim brodovima Angara i Ladi R, koji su bili uključeni u transport kontejnera sa vojnim teretom između Rusije i Demokratske Narodne Republike Koreje (Severna Koreja).

Aktivna saradnja i proširenje strateške saradnje između Ruske Federacije i Demokratske Narodne Republike Koreje (Severna Koreja) postala je novi izazov za bezbednosnu politiku u korejskom regionu.

Ove akcije su najoštrije osuđene u zajedničkoj izjavi visokih zvaničnika Sjedinjenih Država, Republike Koreje (RK) i Japana od 23. juna 2024. o saradnji DNRK i Rusije, objavljenoj na veb stranici američkog Stejt departmenta. Ona glasi kako sledi:

„SAD, Koreja i Japan najoštrije osuđuju produbljivanje vojne saradnje između DNRK i Rusije, uključujući tekući transfer oružja iz DNRK u Rusiju, koji produžava patnju ukrajinskog naroda, krši brojne rezolucije Saveta bezbednosti UN i ugrožava stabilnost u severoistočnoj Aziji i Evropi. Razvoj partnerstva između DNRK i Rusije, što je demonstrirano potpisivanjem Sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Pjongjangu 19. juna, trebalo bi da izazove veliku zabrinutost za sve one koji su zainteresovani za održavanje mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu, u održavanju globalnog režima neširenja i u pomaganju ukrajinskom narodu u odbrani svoje slobode i nezavisnosti od brutalne agresije Rusije, trebalo bi da bude ozbiljna zabrinutost.

Vredi napomenuti da je ovo partnerstvo Rusije i DNRK u vojnoj sferi uznemirilo političko rukovodstvo Južne Koreje. Južnokorejski savetnik za nacionalnu bezbednost Čang Ho-džin-pan naglasio je da Južna Koreja nije u obavezi da pomogne Ukrajini ako Rusija snabdeva Severnu Koreju preciznim oružjem.

Od 2023. godine dodat je novi faktor u vezi sa ratom protiv Ukrajine: Severna Koreja je ušla u sukob na strani Rusije i obezbeđuje ne samo oružje već i vojno osoblje. Prema južnokorejskim obaveštajnim izvorima, Demokratska Narodna Republika Koreja (DPRK) već je rasporedila hiljade svog vojnog osoblja za borbene misije zajedno sa ruskim oružanim snagama. Konkretno, ukrajinski obaveštajni izvori ukazuju da se oko 11.000 severnokorejskih pešaka obučava u Rusiji i da bi u bliskoj budućnosti mogli da budu na raspolaganju za borbene misije. Ukrajina takođe ima informacije da su u toku pregovori između Rusije i DNRK o slanju inženjera i civila iz Severne Koreje da rade u ruskim vojnim objektima, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu južnokorejskom televizijskom kanalu KBS 31. oktobra.

Severna Koreja aktivno sarađuje sa Rusijom i obezbeđuje osoblje, posebno na Kurskom pravcu. Osim toga, Severna Koreja testira svoje naoružanje i stiče borbeno iskustvo, čime jača svoju poziciju na međunarodnoj sceni. Ukoliko neprijateljstva dalje eskaliraju, to bi moglo imati ozbiljne posledice po bezbednost Ukrajine i cele međunarodne zajednice.

U zaključku, aktivna primena međunarodnih sankcija Južne Koreje protiv Ruske Federacije i Severne Koreje je neophodan i važan faktor u jačanju bezbednosnog faktora u azijskom regionu, Evropi i svetu u celini. Ove mere će omogućiti sistematsko i efikasno privođenje pravdi ruskih ratnih zločinaca najvišeg ranga, kao i predstavnika njihovih savezničkih zemalja koji im pomažu u izvršenju ovih zločina. Takođe je važno udružiti snage sa američkim i evropskim kolegama da bismo sproveli ove napore, jer to pokazuje snagu demokratskih snaga i autoritet međunarodnog prava u ovoj oblasti. Da bi se efikasnije suprotstavila agresivnoj ekspanziji Rusije i Severne Koreje, pored sistematskih međunarodnih sankcija, Južna Koreja mora u saradnji sa SAD da ojača svoju stratešku politiku nuklearnog odvraćanja širenjem odbrambenog sistema. Rat u Ukrajini podsetio je zemlje širom sveta, uključujući Južnu Koreju, na važnost vođenja politike spoljnopolitičke ravnoteže i jačanja nezavisne nacionalne odbrane. Nakon pune invazije ruskih trupa na Ukrajinu, ukrajinske oružane snage su povećale svoje mogućnosti naoružanja i još intenzivnije se obučavaju, kako na strateškom nivou u komunikaciji sa međunarodnim partnerima, tako i u praktičnoj dimenziji, kada se proces obuke odvija direktno na linija fronta. Slično tome, Južna Koreja mora da se pripremi za krizu na Korejskom poluostrvu daljim jačanjem zajedničkih korejsko-američkih vojnih vežbi i razvojem diplomatske strategije prema Severnoj Koreji, obraćajući posebnu pažnju na američko-kineske i američko-japanske odnose. Sistematski promišljena politika, partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, evropskim zemljama i Ukrajinom u sprovođenju međunarodnih sankcija i izgradnji odbrambenih kapaciteta važan je i neophodan ključ za rešavanje vojnih sukoba i borbu protiv država agresora širom sveta u dužem vremenskom periodu.

Havrilov Vladislav,

Istraživački saradnik Collaborative za globalna pitanja dece na Univerzitetu Džordžtaun (SAD)

Mlađi istraživač Odeljenja za istoriju Azije i Afrike Institut za svetsku istoriju Nacionalne akademije nauka Ukrajine

Analitički istraživač u Medijskoj inicijativi za ljudska prava

Pozvani istraživač u dobrotvornoj fondaciji “East-SOS”