Makron kaže da bi EU trebalo da započne dijalog sa Rusijom o Ukrajini

Francuski predsednik se nada da će nastaviti četvorostrane razgovore između Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine.

EU treba da otvori pregovore sa Rusijom umesto da se oslanja na Vašington, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, upozoravajući na izglede za „najtragičniju stvar od svega – rat“.

U opsežnom govoru u Strazburu, Makron je rekao da nije dovoljno da SAD pregovaraju sa Kremljom o svojim pretnjama miru, već da Evropa treba da se čuje njen glas.

Makron je rekao da se nada da će revitalizovati četvorostrane razgovore između Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine, poznate kao Normandijski format, kako bi se pronašlo rešenje za eskalirajuću krizu.

Francuski predsednik, koji je govorio povodom početka svog šestomesečnog predsedavanja svojom zemljom EU, rekao je poslanicima EP: „Mislim da naš kredibilitet sa Rusijom uglavnom leži u ulasku u zahtevan dijalog”.

„I vidimo da gledajući dijalog koji SAD i Rusija trenutno vode, mislim da je dobro imati koordinaciju između Evrope i SAD, ali je od vitalnog značaja da Evropa ima svoj dijalog sa Rusijom”.

Zvaničnici u Briselu kažu da Rusija nije bila u stanju da podeli Zapad poslednjih meseci, jer je na granici sa Ukrajinom okupila više od 100.000 vojnika.

Ali uprkos protestima zbog jedinstvenog pristupa, EU je prošle nedelje izbegavala razgovore između Rusije i SAD, NATO-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Normandijski format je nasleđe sastanka lidera Nemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije tokom proslave Dana D 2014. godine.

Kasnije je postao oruđe za primenu sporazuma iz Minska iz 2015, osmišljenih da okončaju separatistički rat u ukrajinskom regionu Donbas, koji je usledio nakon ruske aneksije Krima 2014. godine.

Makron je, međutim, rekao da EU treba da izradi koordiniran pristup u svojim predstojećim razgovorima sa Rusijom i da se pozabavi njenim slabostima u vezi sa Kremljom, uključujući snabdevanje energijom.

EU je zapretila ozbiljnim ekonomskim i diplomatskim posledicama ukoliko dođe do daljeg vojnog upada. Ali 27 država članica podeljeno je oko toga šta bi sankcije trebalo pokrenuti, a neke tvrde da bi sajber napade ili operacije lažne zastave trebalo tretirati na isti način kao punu okupaciju.

Makron je rekao: „Videli smo da se manipuliše migracijama. Videli smo sajber napade. Videli smo porast cena gasa. I na ovom frontu moramo zajedno graditi kolektivnu otpornost”.

„Bezbednost našeg kontinenta zahteva strateško preispitivanje, strateško prenaoružavanje Evrope kao područja ravnoteže i mira. A posebno kada je u pitanju dijalog sa Rusijom”.

„Ovaj dijalog je nešto na čemu stojim dugi niz godina. To nije samo nejasna ideja… Ovaj dijalog u Evropi nam je potreban da bismo zajedno definisali naše zahteve i osigurali da oni budu ispunjeni, i moramo biti u stanju da to i ostvarimo”.

Pored eskalacije bezbednosne pretnje na istoku, Makron se dotakao niza prioriteta EU za francusku vladu, uključujući jačanje vladavine prava unutar bloka, smanjenje rodnog jaza u platama i davanje prava odgovornim osobama za privremeni rad preko internet platforme. Predložio je i uključivanje prava na abortus u Evropsku povelju o osnovnim pravima.

Pozivajući se na pitanja Severne Irske i prava na ribolov u vodama Velike Britanije, on je upozorio britansku vladu da, kako bi “ostali prijatelji”, “mora da se angažuje u dobrom poverenju poštujući sporazume koji su već sklopljeni sa Unijom”.

Makron je poručio kritičnim poslanicima EP da neće koristiti predsedavanje EU kao „odskočnu dasku“ za reizbor za predsednika Francuske za tri meseca. Međutim, on je izazvao one koji su njegovu veru u jaču moć na nivou EU izjednačili sa nedostatkom patriotizma.

Rekao je: „Razlikovaću one koji vole svoju zemlju i svoju kulturu… i one koji žele da unište Evropu. Mislim da ovde zapravo postoji većina, na primer, koja veruje u Evropu, ali i u kulture i identiteta svake zemlje, ali se i dalje bori protiv varvarskih dela nacionalizma”.

Uoči prvog kruga francuskih predsedničkih izbora u aprilu, Makronovi politički protivnici, uključujući i članove Evropskog parlamenta, pokušali su da iskoriste njegovo izlaganje da kritikuju njegove podatke.

Janik Žadot, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i predsednički kandidat, rekao je Makronu da je “žrtvovao” evropske ambicije za klimatsku krizu. „Ući ćete u istoriju kao predsednik klimatske neaktivnosti.

Jordan Barde lla, poslanik iz Nacionalnog skupa krajnje desnice Marine Le Pen, rekao je parlamentu da evropska imigraciona politika znači da države članice i njihovi ljudi više ne mogu odlučivati „ko ulazi ili napušta njihovu teritoriju“, tako da je Evropa u opasnosti da „ ne bude više Evropa“.

U međuvremenu, ekstremno desničarski TV stručnjak i predsednički protivkandidat Erik Zemur otišao je u Kale na severu Francuske da održi govor na mestu nekadašnjeg improvizovanog kampa gde su hiljade imigranata nekada spavale u nadi da će putovati kamionima da bi stigli u Englesku.

On je rekao da Francuska treba odmah da deportuje sve migrante koji ulaze na njenu teritoriju i nadaju se da će stići do Velike Britanije. Rekao je da je, zbog imigracije, Makronova ideja Evrope „Evropa bez uma, tela ili duše, koja vuče korene, briše svoju istoriju“.