Lukašenko za februar najavio vojne vežbe Belorusije i Rusije

Lukašenko je na sastanku s beloruskim vojnim dužnosnicima u ponedjeljak, 17. januara, naveo da tačan datum vežbi još nije određen. Također, nije precizirao koliko će vojnika biti uključeno.

Lukašenko je naveo da bi vojne vežbe s Rusijom trebalo biti fokusirane na scenarij prema kojem je vojska njegove zemlje prisiljena “odupreti se snagama koje dolaze sa Zapada”.

Ne iznoseći dokaze, on je vežbe opravdao tvrdnjom da je došlo do gomilanja vojnika duž beloruske granice s Ukrajinom, Poljskom i baltičkim državama.

Poljska i baltičke države Estonija, Latvija i Litva su članice i Evropske unije (EU) i NATO-a.

Sekretar Saveta sigurnosti Belorusije Aleksandar Volfavič potvrdio je za agenciju BelTA da su ruske vojne snage i oprema počele pristizati u zemlju.

Najava vojnih vežbi dolazi u trenutku porasta napetosti između Zapada i Moskve, u vezi sa sigurnošću Ukrajine, saveznika Zapada koja graniči s Belorusijom i Rusijom.

Kijev se bori protiv separatista koje podržava Kremlj, u sukobu u kojem je od aprila 2014. poginulo više od 13.200 ljudi.

Rusija je razmestila desetke hiljada vojnika duž granice s Ukrajinom. Kijev i njegovi zapadni saveznici strahuju da bi to mogle biti pripreme za potencijalnu invaziju, što je Moskva demantovala.

U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin nastavio je podržavati saveznika Lukašenka u njegovom sukobu sa Zapadom.

Rusija i Belorusija imaju sporazum koji predviđa bliske političke, ekonomske i vojne veze, a Moskva je čvrsto podržavala Lukašenka usled pritiska Zapada.

Pritisak se pojačao nakon brutalnog gušenja demonstracija u Belorusiji podstaknutih Lukašenkovim reizborom za šesti mandat na izborima u avgustu 2020. godine, za koje opozicija i zapadne zemlje kažu da su namešteni.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i njihovi saveznici u NATO-u pregovarali su prošle sedmice s Rusijom, s ciljem ublažavanja napetosti oko Ukrajine. Ali, nije postignut značajan napredak.

Putin je postavio niz zahteva, uključujući NATO-ovo neprihvaćanje novih članica poput Ukrajine i Gruzije i ograničenog raspoređivanja u istočnoevropskim članicama NATO-a.

Zapad kaže da je ruska retorika i gomilanje vojnika u blizini Ukrajine pokušaj pritiska na SAD i evropske saveznike da se povinuju popisu želja iz Kremlja.

Moskva pak tvrdi kako je vojno raspoređivanje odgovor na rastuću prisutnost NATO-a u njenoj sferi uticaja, te poriče da planira invaziju na Ukrajinu.