Likvidacija Prigožina i socijalni model ponuđen kao alternativa

Piše: Xhelal Neziri, Urednik i saradnik Geopost-a iz Severne Makedonije

Nažalost, ovaj brutalni model društvenog uređenja promovišu i neki politički pokreti kao „uspešan“ u Severnoj Makedoniji. Putin je najpopularniji svetski lider u zemlji, a njegov rođendan donosi stotine naslova u lokalnim medijima, čak i ako je reč o događaju koji nema nikakve veze sa javnim interesom zemlje.

Smrt vođe ruske plaćeničke grupe „Vagner” Jevgenija Prigožina nije bila iznenađenje. Izgubio je život u avionskoj nesreći kada se privatni avion srušio zajedno sa deset članova zloglasne grupe dok je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg. U stvari, on je likvidiran manje od dva meseca nakon što se pobunio protiv ruskog autokratskog lidera Vladimira Putina. Dok Kremlj to naziva avionskom nesrećom, grupa plaćenika je rekla da je avion pogođen projektilom zemlja-vazduh. Ostatak sveta ovu vest nije smatrao potvrđenom i sumnjao je da je Prigožin možda iscenirao smrt.

To nije bilo iznenađenje, jer su svi Putinovi protivnici imali ovaj kraj. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, na desetine ruskih biznismena, aktivista i novinara koji su se suprotstavljali Putinu umrlo je pod misterioznim okolnostima. Predsednik Lukoila Ravil Maganov preminuo je nakon pada sa prozora bolnice u Moskvi. Još jedan visokorangirani menadžer Lukoila, Aleksandar Subotin, pronađen je mrtav u blizini Moskve. Jedan od najviših menadžera Gasproma, Leonid Šulman, pronađen je mrtav u svojoj vili u selu Lenjinski kod Volgograda. Još jedan direktor Gasproma, Aleksandar Tjulakov, pronađen je mrtav u garaži samo dan nakon što je počela agresija na Ukrajinu. Direktor Gasprombanke Vladislav Avajev pronađen je mrtav u hotelskoj sobi zajedno sa suprugom i ćerkom. Bivši direktor proizvođača gasa Novatek, Sergej Protosenja, pronađen je mrtav u Španiji zajedno sa suprugom i ćerkom. Mihail Votford, još jedan gasni milijarder, pronađen je mrtav u Engleskoj samo tri dana nakon što je agresija počela. Vasilij Melnikov, trgovac lekovima, pronađen je mrtav zajedno sa suprugom i dvoje dece. Elena Kostjučenko, Natalija Arno i Irina Bablojan dugo su radile na razotkrivanju laži Kremlja. Dok su prošle godine putovale Evropom, bile su otrovane nepoznatim toksinima. Desetak ruskih novinara koji se ne slažu sa Putinom radi u egzilu. Čitave redakcije su premeštene u zemlje Evropske unije (EU), Izrael i Tursku zbog straha od odmazde režima. Ljudi koji žive u Rusiji nemaju slobodu mišljenja i izražavanja. Sve što se Putinovom režimu ne dopada sankcioniše se na najnemilosrdniji način.

Nažalost, ovaj brutalni model društvenog uređenja promovišu i neki politički pokreti kao „uspešan“ u Severnoj Makedoniji. Putin je najpopularniji svetski lider u zemlji, a njegov rođendan donosi stotine naslova u lokalnim medijima, čak i ako je reč o događaju koji nema nikakve veze sa javnim interesom zemlje. Promoviše potpuni mrak autoritarizma koji rađa progon, zatvaranje, ubistva, trovanja i rat. To je politički sistem koji ne funkcioniše i zavisi od volje jednog čoveka koji gazi svakog ko mu se nađe na putu. To je država koja ne priznaje koncept vladavine prava, jer pravo zavisi od volje jednog čoveka. Ovaj čovek, to je Putin, zajedno sa drugim njemu bliskim ljudima je iznad zakona i ustava Ruske Federacije.

Ubistvo Prigožina i mnogih drugih pre njega trebalo bi da bude trenutak preispitivanja kursa za sve koji promovišu Rusiju kao model ili alternativu EU i NATO. Moraju da se zapitaju kom (anti)vrednosnom sistemu su privrženi: kao onom koji je realnost u Rusiji?

Određene političko-ekonomske medijske strukture već duže vreme pokušavaju da uvedu ovaj sistem u Severnu Makedoniju. Najtransparentniji pokušaj Moskve zabeležen je 2018. godine, kada je pokušala da preko dvojice najuticajnijih Putinovih ljudi – Leonida Savina i Aleksandra Dugina – uloži u stvaranje novog političkog pokreta u Severnoj Makedoniji da zastupa ruske interese u toj zemlji. Partija je dobila naziv „Ujedinjena Makedonija“ (Edinstvena Makedonija), naziv koji podseća na Putinovu partiju („Edinstvena Rusija“).

Korišćenje etno-religijske blizine slovenskim narodima u regionu bio je najefikasniji način povećanja uticaja. Ako pogledate rad, bilo u vidu investicionih ili razvojnih fondova, Rusija je daleko od EU i SAD. Od sticanja nezavisnosti Severne Makedonije, EU je uložila 1,8 milijardi evra, dok je Ruska Federacija uložila samo 26 miliona evra. SAD su obezbedile stotine miliona dolara bespovratnih sredstava za razvoj zemlje. Zemlje NATO-a su važni trgovinski partneri. Mladi ljudi koji beže iz Severne Makedonije tražeći pravdu i razvoj kreću pravo ka zapadnim zemljama. Možda se emocionalne veze sa Rusijom ne ogledaju u racionalnim odlukama građana koji traže modernu državu koja će im omogućiti dobar i dostojanstven život. Sloboda i ljudsko dostojanstvo su osnovne vrednosti evroatlantskih struktura ka kojima se zemlja kreće. Pokušaj da se zaustavi ovaj put i ponudi druge alternative je opasna avantura koja ima visoku cenu. /Geopost/