Lavrov izolovan u Skoplju: Nervozan, napustio je sastanak nakon što su učesnici bojkotovali njegov govor

On je planirao da poseta Skoplju bude velika pobeda za diplomatiju Ruske Federacije i povratak Moskve na scenu međunarodnih odnosa. Prethodno je uspeo da spreči Estoniju, zemlju članicu NATO-a i EU, da preuzme predsedavanje OEBS-om i umesto toga progurao je Maltu, evropsku zemlju koja nije deo NATO-a. Kao rezultat toga, baltičke države, Ukrajina i Poljska nisu prisustvovale sastanku u Skoplju. Ipak, radost zbog pobede bila je kratkog daha. Lavrov je naišao na skoro jednoglasno odbijanje svih zemalja Evropske unije (EU) i NATO-a.

Čak se nije pojavio na vreme da prisustvuje zajedničkoj ministarskoj večeri u sredu, kojoj su prisustvovali i američki državni sekretar Entoni Blinken i komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. Ovim je Lavrov propustio priliku za susret sa Blinkenom i Borelom, koji su posle večere napustili Skoplje. Lavrovljev avion nije stigao na vreme jer Bugarska nije otvorila svoj vazdušni prostor, pošto je u ruskoj delegaciji bila i portparolka vlade Marija Zaharova. Nekoliko dana ranije Sofija je dala dozvolu Lavrovu i njegovom timu iz Ministarstva spoljnih poslova, ali ne i portparolki ruske vlade Mariji Zaharovoj, koja je deo delegacije od 85 članova. Kao rezultat toga, Lavrovljev avion je prešao 4.000 kilometara, preleteo Tursku i Grčku i konačno stigao u Skoplje sa pet sati zakašnjenja. Na aerodromu ga je primio samo ruski ambasador u Skoplju, dok je Blinken odleteo za Izrael, a Borel se vratio u Brisel.

Sutradan je Lavrov doživeo još jedno neprijatno iznenađenje. U salu u kojoj se održavao 30. ministarski sastanak OEBS-a ušao je ne pozdravivši nikoga od učesnika. Otišao je na svoje mesto sam, a da se nije rukovao ni sa jednim od šefova diplomatije sa kojima je imao uglavnom normalne odnose pre ruske agresije u Ukrajini. Jedini koji ga je pozdravio bio je ministar spoljnih poslova San Marina, koji je sedeo pored Lavrova.

Njegov govor je takođe bojkotovan. Kada je došao red na njega da govori, većina ministara spoljnih poslova 57 zemalja članica OEBS-a napustila je sastanak. Lavrov je bio vidno nervozan i oštro je kritikovao Zapad. On je rekao da Zapad podriva rad OEBS-a, pa trenutno „nema mesta za optimizam”. Prema njegovim rečima, OEBS je postao organizacija koja služi interesima NATO-a i EU i dovodi u pitanje njeno ponovno oživljavanje. Od 2021. Rusija blokira budžet organizacije, misiju za praćenje sukoba u Ukrajini i mnoge druge odluke koje se donose konsenzusom. Međutim, u svom dugom govoru, Lavrov vidi problem na Zapadu. Prema njegovim rečima, trenutni razvoj događaja dovodi u pitanje sposobnost OEBS-a da funkcioniše kao forum za objektivna rešenja globalnih problema. On je optužio NATO i države EU da uništavaju vojno-političku dimenziju OEBS-a. U tom kontekstu, Lavrov je pomenuo intervenciju NATO-a 1999. godine, koju je opisao kao „brutalnu agresiju na Jugoslaviju, članicu OEBS-a”, nezavisnost Kosova, koje je po njegovom mišljenju „teritorija odvojena od Srbije” i „kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN“. Bojkot Lavrovljevog govora pokrenuo je i reakciju Zaharove, koja je na društvenoj mreži Telegram rekla da se „pod pritiskom SAD logika OEBS-a zamenjuje agresivnom ideologijom NATO-a“.

Međutim, ministri zapadnih zemalja optužili su Rusiju da želi da parališe i uništi OEBS. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen poslao je poruku Rusiji da ne blokira OEBS ako želi da nastavi da bude njegov deo.

„Počastvovan sam što sam ovde, ali ovo je privilegija i izbor. Sada je izbor na zemljama koje pokušavaju da blokiraju rad ove organizacije da vide da li su spremne da stanu uz civilizovanu zajednicu na osnovu Helsinškog završnog akta ili žele da nastave sa preprekama. U svakom slučaju, OEBS će funkcionisati. Ali na njima je da odluče da li žele da budu sa nama u ovoj organizaciji“, rekao je O’Brajen.

Direktno se oglasila i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok. Ona je rekla da „neće dozvoliti da igra Rusije uništi organizacije koje se oslanjaju na miran suživot i saradnju“. „Kao nijedna druga organizacija, OEBS se zalaže za bezbednost više od 1,3 milijarde ljudi, a time i za zajednički život u miru i bezbednosti, kao i za dobar ekonomski razvoj. To što Rusija nije uspela da uništi OEBS „važan je doprinos našem mirovnom poretku”, naglasila je Berbok. Ona je podsetila da je na prošlogodišnjem sastanku u Poljskoj, gde Rusija nije bila pozvana zbog napada na Ukrajinu, 55 država članica odlučilo da svim sredstvima održi evropski bezbednosni poredak, uprkos pokušaju Rusije da blokira budžet te organizacije i njenu efikasnost. „Ovog puta u ovoj sali je predstavljena i Rusija, ali ne i njen ministar, koji je došao samo da govori, a ne da sluša druge. Kažem vam: zaustavite ovaj rat, koji je takođe usmeren protiv OEBS-a“, rekla je Berbok.

OEBS je osnovan 1975. godine tokom Hladnog rata kao platforma za dijalog između zapadnih zemalja i država istočnog bloka. To je najveća međunarodna bezbednosna organizacija na svetu sa sedištem u Beču, Austrija. Sastoji se od 57 država članica, uključujući Rusiju, SAD, Kanadu i skoro sve evropske zemlje. Njegova svrha je da spreči ratove i sukobe i da služi kao platforma za saradnju za stabilnost, mir i demokratiju za više od milijardu ljudi. OEBS ima parlamentarno telo od 323 člana, Parlamentarnu skupštinu OEBS-a, čiji je glavni zadatak da „posreduje u međuparlamentarnom dijalogu radi unapređenja ciljeva OEBS-a sveobuhvatne bezbednosti”. Svaka država članica ima jednaka prava i odluke se donose konsenzusom. Severna Makedonija je prošle godine predsedavala OEBS-om, dok se očekuje da će Malta preuzeti sledeće godine. 50. godišnjica osnivanja OEBS-a trebalo bi da bude obeležena u Helsinkiju 2025. godine, ali mnogi stručnjaci za međunarodne odnose kažu da bi ova godina mogla da označi i kraj organizacije.

Piše: Xhelal Neziri, saradnik The Geoposta iz Skoplja