Kriza Vlade u Bugarskoj i njena „borba“ sa ruskim uticajem

Na političkoj sceni u Bugarskoj bilo je raznih dešavanja u zadnje vreme. Kriza u vladajućoj koaliciji je jedna od glavnih tema. Takođe, blokada aviona ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova od strane Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore, sprečavajući ga da planira posetu Srbiji.

Geopost je u vezi s tim kontaktirao eksperta  za situaciju u Bugarskoj, ujedno i za ruski uticaj, Rumenu Filipovu.

Prema njenim rečima, političku krizu u Bugarskoj izazvala je odluka političke partije ITN, koja je istupila iz vladajuće koalicije bez jasnog opravdanja.

“Političku krizu u Bugarskoj izazvala je odluka ITN-a (inače poznatog kao ‘Ima takvih ljudi’” koju vodi šoumen Slavi Trifonov) da se povuče iz koalicione vlade bez davanja jasnog i kredibilnog opravdanja za hitnost ostavljajući koaliciju u napetom međunarodnom okruženju, i zbog rata u Ukrajini, delujući u skladu sa generalno nekooperativnim stilom stranke. Zahtevi ITN-a za finansiranje infrastrukturnih projekata javljaju se u kontekstu ozbiljnih sumnji i otkrića o umešanosti stranke u netransparentne političke i ekonomske mreže.

“Čini se da je ITN iskoristio spor Bugarske sa Severnom Makedonijom samo kao izgovor za izbacivanje koalicije iz vlade, pošto je premijer više puta obećavao da će odluke u vezi sa Skopljem biti stavljene na glasanje u parlamentu“, rekla je Filipova za Geopost.

Dalje, Filipova je dodala da je politička kriza u Bugarskoj odraz dugotrajnih procesa koji dele društvo između postkomunističkog i demokratskog statusa kvo.

“Uopšteno govoreći, politička kriza je odraz važnih i dugoročnih procesa koji se odvijaju u mnogim sektorima bugarskog društva, zasnovanih na borbi između postkomunističkog statusa kvo i snaga progresivnijih demokratskih promena. Ovaj rat je definisan suprotstavljanjem dva različita sistema vrednosti, kulturnih kodova i odnosa prema normama i principima koji treba da uređuju društvene odnose, politiku i vršenje vlasti“, rekla je ona.

Povodom blokiranja leta ruskog ministra spoljnih poslova od strane Bugarske, Filipova je za Geopost rekla da bi to moglo da izazove nezadovoljstvo u političkim krugovima Kremlja, kao i kod lokalnih predstavnika Rusije u Bugarskoj.

“Ovo je jedan od koraka bugarskih vlasti – uglavnom zajedno sa odlukom da se zemlja ukloni iz isporuke ruskog gasa, kako bi se ograničio ruski uticaj. Stav protiv Kremlja, međutim, verovatno će izazvati negodovanje u političkim krugovima Kremlja, kao i kod lokalnih predstavnika Rusije u Bugarskoj, koji će pojačati napore da ometaju napore Sofije da se politički i ekonomski distancira od Moskve“, rekla je ona.

Prema Filipovoj, pozivi Bugarske na neutralnost imaju svoje korene u Kremlju i podstaknuti su dezinformacijama koje sponzoriše Kremlj.

“Svi ovi događaji se odvijaju u društvenoj pozadini, gde su delovi stanovništva zasićeni proruskim osećanjima, podstaknutim dezinformacijama koje sponzoriše Kremlj i zahtevajući bugarsku „neutralnost“ prema ruskom ratu u Ukrajini. Ovakvi pozivi na neutralnost su ukorenjeni u kulturnoj ambivalentnosti Istočne i Zapadne Bugarske, skrivaju proruske predrasude, podrivaju prozapadnu orijentaciju Bugarske i protive se članstvu zemlje u NATO-u“, rekla je Filipova za Geopost.