Objavljivanje osetljivih podataka za blizu 600 hiljada građana Albanije otvorilo je temu da li je i Rusija umešana u celu ovu operaciju. To je dodatno otvorilo dilemu ruskog prisustva u oblasti finansijskog konsaltinga i poslovanja brzih kredita.
Krajem decembra 2021. godine, prvobitno putem društvenih mreža, počeli su da se distribuiraju dokumenti koji sadrže mesečne plate hiljada građana zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, uključujući i poznata imena. Reč je o najvećem protoku informacija koji je izazvao brojne debate u javnosti.
Čini se da slučaj dobija epilog nakon što je policija uhapsila četvoricu osumnjičenih za skandal. Među osumnjičenima je i Endri Ikonomi, sudski izvršilac za koji se ispostavilo da radi za kompaniju „Kredit 2 ol”. Kompanija koja daje brze kredite je u vlasništvu biznismena Olega Viktoroviča Bojka. Prema zvaničnim podacima, on je 2018. godine kupio sve akcije kompanije od prethodnog vlasnika, kompanije sa sedištem na Kipru, ofšor zemlji poznatoj kao poreski raj.
Deo „Putinove liste“
Ulaganje ruskog biznismena Bojka u sferu brzih kredita u Albaniji ne bi predstavljalo problem da on nije na listi američkog ministarstva finansija, kao deo oligarha koji čine krug Vladimira Putina. U grupi od 210 istaknutih Rusa, poznatoj kao „Lista Putina“, nalaze se ljudi koji su podigli i održali Putina na vlasti. Ministarstvo finansija je Bojka svrstalo na 17. mesto u grupi oligarha.
Pored visokih članova Putinovog kabineta, tu je i vlasnik fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič, blizak Bojkov prijatelj.
Bojko ima istoriju skoro identičnu onoj većine oligarha, koji su 1990-ih iskoristili tranziciju u Rusiji da bi preko noći zaradili ogromno bogatstvo. Rođen je 1964. godine u porodici intelektualaca iz Moskve. Diplomirao je na Moskovskom vazduhoplovnom institutu na smeru Radio elektronika aviona i na Akademiji narodne privrede Vlade Ruske Federacije. Potom je magistrirao u Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Krajem 1980-ih, Bojko je osnovao zadrugu za prodaju računara i softvera. Devedesetih godina prošlog veka preduzetnik se bavio raznim vrstama poslovanja: uvozio je voće, finansirao političku stranku, ulagao u medije. Bojko je 2000. godine osnovao investicioni fond Finstar Financial Group. Bojko je 2002. godine kupio udeo u lancu kazina Vulcan u Moskvi, iz koje je osnovao Ritzio Entertainment Group. Kada je kockarski posao u Rusiji stao, Bojko se preselio van Rusije – u Nemačku, Letoniju, Hrvatsku i Rumuniju. Finstar je 2003. godine stekao kontrolni paket akcija u letonskoj komercijalnoj banci Baltic Trust. Zajedno sa letonskim partnerima Bojko je osnovao kreditnu kompaniju 4finance. Finstar je 2015. godine najavio stvaranje DFI (Digital Finance Initiative) grupe kompanija specijalizovanih za poslove digitalnog kreditiranja na tržištima u razvoju u Evropi i Aziji.
Pored Albanije, Bojko od 2016. godine poseduje posao brzog digitalnog kreditiranja u Severnoj Makedoniji. Postoji sedam finansijskih kompanija koje su pre tri godine odlučile da se organizuju u Udruženje finansijskih kompanija Severne Makedonije (ASHF). Među osnivačima je i Bojko DFI. Ova kompanija je osnovana u oktobru 2016. godine sa investicijom od 300 hiljada evra. Reč je o poznatoj kompaniji na domaćem tržištu sa brendom za brze kredite Forza. Ostalih šest imaju nejasno vlasništvo. Prema dokumentima dobijenim iz Centralnog registra RMV, vlasnici su pojedinci i kompanije iz Rusije, bivših sovjetskih republika na Baltiku i Bugarske. To je otvorilo dileme da li iza njih stoji Bojko. Pogotovo kada se osnivači dve kompanije za brze kredite „Tigo Finance” i „Mogo Kredi” vezuju za ime oligarha iz Letonije Ajgarsa Kesenfeldsa, koji je Bojkov partner u kompaniji 4finance. Preko Kesenfeldsa, prema saznanjima centra za istraživačko novinarstvo Re:Baltica, Bojko je neko vreme poslovao na Kosovu preko kompanije „Monego“, ali mu je Centralna banka u Prištini 2019. godine uzela licencu.
Otvaranje finansijskih kompanija za digitalne kredite u RMV omogućeno je Zakonom o finansijskim preduzećima, usvojenim krajem 2010. godine. Tada je javnost ove kompanije doživljavala kao konkurenciju bankama. U registru finansijskih društava objavljenom na sajtu Ministarstva finansija trenutno se nalaze 32 finansijske kompanije. Prvi su registrovani i dobili su dozvole za rad 2011. godine, dok je poslednja dozvola izdata u decembru prošle godine.
„Lopovi” siromašnih građana
Broj ovih preduzeća raste zajedno sa kreditima datim uglavnom siromašnim građanima. Oni nude najjednostavnije uslove za kredite njih koji iznose od 50 do 2 hiljade evra. Obično je prvi kredit beskamatan ako ga zajmoprimac otplaćuje u dogovorenom roku. Naprotiv, kompanije nude odgode, ali je uz to zajmoprimac primoran da plaća visoku kamatu u zavisnosti od vremena kašnjenja, koja može da pređe 20%.
Brz i lak marketing zajma, tokom godine, takođe se brzo širi u SAD. Prema istraživačkom portalu theblacksea.eu, Bojko je 2015. godine otvorio podružnicu sa sedištem u SAD „4finance US Holding Inc“, registrovanu u poreskom raju Delavera. Međutim, ovo nije prvi put da kompanija ulazi u Ameriku. Prema istraživanju, 4finance je poslovao na američkom tržištu skriven u međusobnoj povezanosti nekoliko kompanija. Krediti se nude građanima starosediocima . Bojko je, prema portalu, koristio stara plemena jer imaju suverena prava nad svojom teritorijom. Koristeći ovo pravo, plemena su donela „suverenu odluku“ da postanu deo kratkoročnog kreditiranja potrošača putem interneta. Ovo se vidi u dokumentu sporazuma potpisanog između plemena Belknap i Chippeva. Crno more smatra da dokumentacija podržava teoriju da Bojkove kompanije – 4finance i Tirona Limited – finansiraju operacije srarosedioca od 2012. godine.
Prisustvo ruskog kapitala u trećim zemljama često ide kroz zemlje u kojima se može lako upravljati. Letonija, baltičke države, bivše sovjetske republike i ofšor zemlje (fiskalni rajevi) nalaze se na listi preferiranih ruskih oligarha koji koriste ove države da prikriju poreklo kapitala u zemljama u kojima Moskva nema dobar imidž.
Piše: Dželal Neziri – saradnik The Geoposta iz Severne Makedonije