Kineska ekonomija je prošle godine rasla drugom najsporijom stopom u skoro pola veka – što je znak kako su strogi propisi o korona virusu u zemlji uticali na preduzeća.
Zvanični podaci pokazuju da je bruto domaći proizvod (BDP) druge najveće svetske privrede porastao za 3% u 2022.
To je znatno ispod vladinog cilja od 5,5%, ali bolje nego što je većina ekonomista predviđala.
Prošlog meseca, Peking je naglo ukinuo svoju strogu politiku nulte Covid-a.
Politike su imale veliki uticaj na ekonomsku aktivnost zemlje tokom prošle godine, ali iznenadno ublažavanje propisa izazvalo je nagli porast slučajeva Covida koji takođe preti da uspori rast ranije ove godine.
Za razliku od početka pandemije 2020. godine, kada je BDP porastao 2,2 odsto godišnje, ekonomski rast prošle godine bio je najslabiji od 1976. godine, kada je preminuo osnivač Narodne Republike Kine, predsednik Mao Cedung.
„Podaci su izašli bolje nego što smo očekivali. Ipak, pokazuju da je kineska privreda teško pogođena politikom nulte kamatne stope i stambenom krizom 2022. godine“, rekla je za BBC Žaklin Rong, zamenik kineskog ekonomiste u BNP Paribas.
Stručnjaci su bili oprezni u vezi sa ekonomskim podacima Kine – neki upozoravaju da razvoj podataka, a ne sami brojevi, daju koristan vodič o tome kako ekonomija zemlje napreduje.
Drugi kineski ekonomski podaci, kao što su decembarska maloprodaja i fabrička proizvodnja, objavljeni zajedno sa podacima o BDP-u, takođe su nadmašili očekivanja, ali su i dalje slabi u poređenju sa nivoima pre pandemije.
“Ovo nije loša vest za ekonomiju. Skoro da se stiče utisak da se potrošnja domaćinstava dobro održala uprkos naletu infekcija krajem prošle godine”, rekao je Kian Vang iz investicione firme Vanguard.
„U 2023. ulazimo sa više zamaha…što će značajno podstaći ekonomski rast“, dodala je ona.
Ekonomisti su upozoravali na stanje globalne ekonomije poslednjih meseci, ukazujući na nekoliko pitanja koja utiču na rast.
Prošle nedelje, Svetska banka je saopštila da je globalna ekonomija „opasno blizu recesije“.
Najnovija prognoza organizacije okrivila je brojne faktore koji proizlaze iz ruske invazije na Ukrajinu i uticaja pandemije.
SAD, evrozona i Kina – tri najuticajnija regiona u svetu za ekonomski rast – „svi prolaze kroz period naglašene slabosti“, pada koji pogoršava probleme siromašnijih zemalja.
BDP je mera – ili pokušaj da se on izmeri – ukupne vladine, poslovne i individualne aktivnosti u zemlji.
Pomaže kompanijama da odluče kada da se prošire i zaposle više ljudi, a vladama da odrede nivo poreza i potrošnje.
Kineski nacionalni biro za statistiku objavio je u ponedeljak podatke koji pokazuju da su cene novih stanova pale peti mesec zaredom u decembru.
U poslednjem mesecu 2022. godine, cene su pale za 0,2% na mesečnom nivou pošto je epidemija Covid-19 širom zemlje pogodila potražnju.
Prošle nedelje, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva pozvala je Peking da nastavi sa ponovnim otvaranjem svoje ekonomije.
„Ono što je najvažnije je da Kina ostane na svom putu, a ne da odustane od tog ponovnog otvaranja“, rekla je Georgieva.
“Ako zadrže prethodni kurs, do sredine godine ili negde oko toga, Kina će se pretvoriti u pozitivan doprinos prosečnom globalnom rastu”, dodala je ona.
Jejting Ksu, glavni ekonomista u S&P Global Market Intelligence, rekla je za Bi-Bi-Si da je videla znake postepenog oporavka u kineskoj potrošačkoj aktivnosti od njenog ponovnog otvaranja.
“Rastući stav vlade da podrži ekonomski rast i ekonomski oporavak koji ulazi u 2023.godinu smanjuje verovatnoću promene politike prema pandemiji”, rekla je ona.
„Međutim, potpuno ponovno otvaranje granica sa kontinentalnom Kinom će verovatno biti odloženo dok se ne ukinu međunarodna ograničenja za putovanja iz Kine“, dodala je ona./BBC/