Kosovske institucije zatvorene za državljanku Tadžikistana koja se suočava sa deportacijom

Državljanka Tadžikistana koja na Kosovu živi više od 20 godina suočava se sa nalogom za deportaciju sa Kosova iz razloga koji nisu zvanično saopšteni.

Iako su lokalni mediji objavili da je osumnjičena za špijuniranje u korist Rusije, kosovskim institucijama nije dozvoljeno da obelodane bilo kakve informacije o tome dok je ona trenutno zatočena u pritvoru za strance.

Njeni rođaci u Tadžikistanu potvrdili su da su bili u kontaktu sa njom.

Sitora Atomamadova, žena iz Tadžikistana koja godinama živi na Kosovu, nalazi se u pritvorskom centru za strance u Vranidolu u blizini kosovske prestonice Prištine nakon što je dobila nalog za deportaciju sa Kosova.

Ovaj centar je posebno mesto za strane državljane koji iz ovih ili onih razloga čekaju deportaciju ili prolaze kroz razne provere kosovskih institucija.

Prema rečima njenog advokata, Atomamadova je uhapšena početkom novembra nakon što su kosovske vlasti odbile njen zahtev za državljanstvo i oduzele joj dozvolu za stalni boravak na Kosovu.

Lokalni mediji su 5. novembra objavili da je Atomamadova osumnjičena za veze sa ruskom špijunažom, iako za to nema zvanične potvrde od kosovskih vlasti.

Radio Slobodna Evropa saznaje da je državljanka Tadžikistana privedena po nalogu za deportaciju Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, koji je, prema rečima njenog advokata Labinota Vate, izdat neopravdano.

„Zakon daje pravo da se (u odluci) ne navode razlozi ako bezbednosne institucije Kosova smatraju da to predstavlja pretnju po bezbednost Kosova“, rekao je Vata.

Međutim, prema njegovim rečima, „nema dokaza ili dokaza da su nas (institucije) obavestile ili bar obavestile da to predstavlja pretnju po bezbednost Kosova”.

On je takođe dodao da Atomamadova nema otvorenih problema sa pravosudnim sistemom na Kosovu. U glavnom i specijalnom tužilaštvu u Prištini takođe su potvrdili da se protiv nje ne vodi nijedan postupak.

Advokat Atomamadove, Vata, rekao je da je uložio žalbu na nalog za deportaciju Atomamadove i oduzimanje njene boravišne dozvole. Trenutno čeka odluku.

U isto vreme, Atomamadova je podnela zahtev za azil i trenutno je u procesu revizije od strane kosovskih institucija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije dalo dalje informacije o slučaju, kao ni kosovska policija.

RSE je kontaktirao i Kosovsku obaveštajnu službu, koja po zakonu vrši bezbednosne provere stranaca, i pitao da li je izdala saopštenje o tom slučaju, ali nije dobio odgovor pre objavljivanja ovog članka.

Ko je Sitora Atomamadova i šta je radila na Kosovu?

Iako trenutno nije dostupna za intervju, njen advokat je za RSE rekao da njegova klijentkinja živi na Kosovu od 2001. godine.

On je rekao da je prema rečima njegove klijentice radila ili angažovana kao prevodilac za domaće i međunarodne organizacije i da je završila obuku za medicinske sestre.

Među pomenutim organizacijama su Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i mirovna misija NATO-a (KFOR).

RSE je kontaktirao ove institucije kako bi potvrdio ove navode i čeka njihov odgovor.

Pored toga, prema rečima njenog advokata, Atomamadova je izjavila da ju je MUP više puta zapošljavao kao prevodioca za avganistanske izbeglice na Kosovu.

„Radila je kao prevodilac, kao dobar poznavalac različitih jezika“, rekao je Vata i dodao da je njegova klijentica tih godina bila integrisana u kosovsko društvo.

Tadžikistanska služba Radija Slobodna Evropa, lokalno poznata kao Radio Ozodi, kontaktirala je porodicu Atomamadove, koja je potvrdila da ona već duže vreme živi na Kosovu.

Atomamadova je rođena 1972. godine u gradu Horog u Tadžikistanu i napustila je svoju zemlju početkom 2000-ih.

Njena porodica tvrdi da ona nema veze sa Rusijom, iako je tu zemlju posetila pre deset godina da bi videla svoju majku, koja je bila u poseti drugom članu porodice.

Tadžikistan je bio deo Sovjetskog Saveza do nezavisnosti 1991. godine.

Međutim, zemlja se suočila sa žestokim građanskim ratom od 1992. do 1997. godine i od tada ju je predvodio predsednik Emomali Rahmon.

Prema rečima njene porodice, nekoliko puta je radila na Kosovu kao prevodilac, pa čak i kao profesor engleskog jezika.

Poslednjih godina šest državljana Tadžikistana je deportovano ili izručeno iz raznih evropskih zemalja.

Ovo se posebno povećalo otkako je Rusija optužila građane Tadžikistana za teroristički napad na Crocus City Hall u Moskvi i bilo je izveštaja da su Tadžici umešani u terorističke napade u Iranu i Turskoj i da pripremaju takve napade u Nemačkoj.

Bez izuzetka, svi deportovani ili izručeni državljani Tadžikistana osuđeni su na dugotrajne zatvorske kazne.

Prema rečima advokata, proces revizije azila Atomamadove mogao bi da potraje mesecima.

U periodu 2018-2022, izvršeno je 550 prinudnih raseljavanja sa teritorije Republike Kosovo.

Najviše preostalih je iz Albanije (80 odsto), 9 odsto su državljani Srbije i 11 odsto iz drugih zemalja.

/www.evropaelire.org