Kosovo napredovalo u Indeksu percepcije korupcije, Srbija je na najnižoj tački u poslednjoj deceniji

Kosovo je ostvarilo napredak u borbi protiv korupcije tokom prošle godine, navodi se u najnovijem izveštaju Transparensi internešenela objavljenom u utorak, 25. januara.

Prema Indeksu percepcije o korupciji (IPK) 2021, Kosovo dobilo 39 od 100 mogućih bodova, rangirano na 87 mestu liste Transparensi internešenela i 17 mesta više u odnosu na prošlu godinu.

Predstavnici međunarodne zajednice pozdravili su napredak u borbi protiv korupcije na Kosovu izveštava Transparensi Internešenel.

„Čestitam Kosovu što se popela sa 17 mesta više u odnosu na prošlu godinu u Indeksu percepcije korupcije. Puno posla nas čeka. Evropska unija u potpunosti podržava Kosovo u njegovoj borbi protiv korupcije“, napisao je na Tviteru šef Kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

IPK globalno ocenjuje korupciju i jedan je od najverodostojnijih izveštaja u svetu. On meri koliko je korumpiran javni sektor bilo koje zemlje, prema ekspertima i privrednicima. Ove godine IPK otkriva da je nivo korupcije u stagnaciji svuda. Ovaj izveštaj rangira 180 zemalja i teritorija širom sveta po nivoima uočene korupcije u javnom sektoru. Rezultati su dati na skali od 0 (mnogo korumpirani) do 100 (nekorumpirani).

Nemački ambasador Jorn Rohde takođe je pozdravio napredak Kosova.

“Zaista dobra vest! Kosovo značajno napreduje u borbi protiv korupcije! U indeksu TI antikorupcije Kosovo je napredovalo za 17 mesta. Sada je na 87. mestu. Ohrabrujuće. Kosovo konačno počinje da ‘daje rezultate’ u ozbiljnoj borbi protiv korupcije. Nastavite ovako! Kosovo ima punu podršku Nemačke“, napisao je Rohde na Tviteru.

Ambasada Francuske na Kosovu takođe je pohvalila napredak Kosova u borbi protiv korupcije.

“Dobre vesti. Kosovo napreduje za 17 mesta u poređenju sa prošlom godinom u  indeksu percepcije korupcije”, piše ambasada.

Ove godine Kosovo je među demokratijama koje su napredovale. Prema IPK-u, Kosovo je imalo mirnu tranziciju vlasti između vlada poslednjih godina. Kosovski parlament je bio jedini na Zapadnom Balkanu – i među pet u Evropi – koji nije preneo izvršnu vlast o donošenju odluka tokom pandemije. Država je pokazala pravu volju za borbu protiv korupcije istragom potencijalnih korumpiranih lidera i usvajanjem strategije vladavine prava. Međutim, vlada mora osigurati da se javna imenovanja vrše na blagovremen, transparentan i nepristrasan način kako bi dovelo do neophodnih poboljšanja u procesu javnih nabavki.

Rezultat pozdravljali  i lideri Kosova.

“Naša borba protiv organizovanog kriminala i institucionalne korupcije daje plodove. Kosovo je poboljšalo svoju poziciju sa 17 mesta u Indeksu percepcije korupcije, sa 104 na 87. Zadovoljan ovom ocenom kredibilnih organizacija. Naš rad se nastavlja, sve dok se ne približimo vrhu liste“, napisao je premijer Kosova Aljbin Kurti, na Tviteru.

“Pre godinu dana smo obećali da će borba protiv korupcije biti jedan od glavnih prioriteta novih institucija. Danas ovo obećanje donosi prve izuzetno obećavajuće rezultate. Korak po korak ka iskorenjivanju korupcije“, prokomentarisala je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Ove godine, globalni prosek ostaje nepromenjen desetu godinu zaredom, samo 43 od 100 moguće tačke. Uprkos brojnim obavezama, 131 država nije postiglo napredak protiv korupcije u poslednjoj deceniji. Dve trećine mesta imaju ispod 50 poena, što pokazuje da imaju ozbiljne probleme sa korupcijom, dok je 27 zemalja na najnižoj tački ikad.

“U autoritarnim kontekstima gde kontrola pripada nekima, društveni pokreti su poslednja preostala kontrola na vlast. To je kolektivna moć koju imaju obični ljudi iz svih sfera života, to će na kraju dati odgovornost“, rekao je Danijel Erikson, glavni izvršni direktor Transparensi Internešenel.

IPK rangira Srbiju na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa 38 bodova, registrovanih za drugu godinu zaredom, što je do sada još niže.

Srbija nije napredovala i sa 38 bodova kao i prethodnih godina ostaje na najnižem rezultatu od 2012. Godine. Izveštaj podseća da se Srbija više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom. Vlada je postala poznata po svom snažnom uticaju u medijima, napadajući samostalne kritičare i održavanjem nepoštenih izbora.

Nedostatak transparentnosti vlade o značajnim stranim investicijama je razlog za zabrinutost,  što se ogleda u nedavnom talasu javnih protesta protiv kontroverznog nacrta o istraživanju litijuma.

U izveštaju IPK-a navodi se da na Zapadnom Balkanu i Turskoj, koja ima indeks od 38 poena, koncentracija moći na autokratske lidere i njihove stranke ugrozila je nezavisnost sudstva, što pomaže u održavanju hvatanja države.

Za autoritarne vlade se kaže da su špijunirali, maltretirali i napadali aktiviste, novinare i opoziciju, kao i obične građane širom istočne Evrope i centralne Azije.

Na Zapadnom Balkanu Crna Gora ima indeks 46, Severna Makedonija i Kosovo 39, Bosna i Hercegovina i Albanija 35,  Slovenija je 41,  na listi sa indeksom 57, a Hrvatska 63  sa indeksom od 47 bodova.