Kos kaže da je EU sada „odlučnija“ u zaštiti zemalja kandidata od stranog mešanja

EU ima „odgovornost“ da pomogne zemljama kandidatima da nastave svoj put ka Evropi, rekla je ove nedelje komesarka EU za proširenje uoči objavljivanja godišnjeg izveštaja o procesu pristupanja.

EU je naučila iz svojih grešaka sa Velikom Britanijom i Gruzijom i sada je spremna da deluje „savesnije“, uključujući i ulaganje u zemlje kandidate kako bi se suprotstavila pogrešnim predstavljanjima, rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos.

U grupnom intervjuu u utorak, u kojem je učestvovao i Evronjuz, Marta Kos je rekla da 2025. godina predstavlja prekretnicu u pristupu Evropske komisije proširenju, posebno zato što smo „po prvi put uložili resurse; rasporedili smo muškarce i žene da se suprotstave zlonamernom stranom mešanju“.

„Ovo je takođe, po prvi put, uključivalo raspoređivanje Tima EU za brzo reagovanje na hibridne pretnje“, dodala je.

Moldavija je imala koristi od ovoga, pošto je podnela zahtev za članstvo u EU samo nekoliko nedelja nakon što su ruski tenkovi napali Ukrajinu početkom 2022. godine kao deo velike invazije.

Ova zemlja obuhvata proruski separatistički region Pridnjestrovlje, što Moldaviju čini posebno ranjivom na hibridne napade.

Moldavska predsednica Maja Sandu upozorila je pre prošlomesečnih parlamentarnih izbora da će Rusija potrošiti „stotine miliona evra“ kako bi uticala na izbore u korist proevropskih snaga.

Brzi hibridni tim EU je raspoređen da se suprotstavi ovome. Sanduova stranka je odnela ubedljivu pobedu.

„Bili smo bolje“

Za Kos, ovo je dokaz da EU konačno uči iz svojih grešaka: „Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da održi referendum, stav Evropske unije je bio da je to unutrašnja stvar u koju se nećemo mešati. Nismo čak ni rekli: ‘Možete li, molim vas, ostati?’“

„Kao i u Gruziji, gde smo već znali da je rusko mešanje značajno, nismo pomogli“, objasnila je Kos.

Štaviše, ovo pokazuje da EU konačno preduzima mere protiv Rusije u vezi sa dezinformacijama.

„Oni su zaista naneli mnogo štete, ali srećan sam što mogu da kažem da smo bili bolji“, rekla je komesarka za proširenje.

„Pažljivo smo proučili njihove narative, ruske narative, okrenuli ih naglavačke i sada ih koristimo da podržimo Evropu. Po mom mišljenju, trebalo bi da budemo odlučniji u ovoj strateškoj komunikaciji kako bismo branili našu ponudu, prateći logiku koja je bliža domaćoj političkoj dinamici u našim zemljama kandidatima.“

„Znate, kada dobiju status kandidata, naša je odgovornost i da im pomognemo“, rekla je ona.

Šefica EU za proširenje će sledeće nedelje predstaviti godišnji pregled Komisije o napretku zemalja kandidata u procesu pristupanja.

Moldavija će dobiti zlatnu zvezdu za svoje napore. Ipak, uprkos tome što je Komisija podržala otvaranje pregovora, napredak je zastao mesecima jer se njena kandidatura nezvanično povezuje sa kandidaturom Ukrajine. U međuvremenu, Mađarska blokira napredak Kijeva u pristupanju.

„Možemo li da ostvarimo rezultate kao EU?“

Očekuje se da će Crna Gora i Albanija takođe biti pohvaljene zbog svojih kontinuiranih napora ka evropskim integracijama.

Obe zemlje očekuju da će biti punopravne članice EU pre kraja decenije, a crnogorski predsednik Jakov Milatović je početkom ovog meseca tokom samita lidera u Kopenhagenu pozvao blok da počne sa izradom ugovora o pristupanju.

Generalno, Kos, koja je stupila na dužnost u decembru 2024. godine, rekao je da je „2025. zapravo bila dobra godina za proširenje“ sa „većim napretkom nego u poslednjih 15 godina“. Ipak je upozorila da „put (pred nama) ima neke prepreke“.

„Sledeće godine, 2026. godine, ulog će biti veći, a ključno pitanje će biti: Možemo li mi, kao EU, da ispunimo očekivanja?“, rekla je ona.

Mnogo će zavisiti od lidera EU, čija je jednoglasna podrška potrebna za odobrenje svakog novog koraka u procesu pristupanja.

Plan predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da se izmene pravila kako bi se otvaranje klastera moglo odlučivati kvalifikovanom većinom nije uspeo da dobije na snazi prošlog meseca.

EU takođe razmatra druge ideje, uključujući faznu integraciju – sa stalnim napretkom nagrađenim pristupom finansiranju i programima koji bi mogli biti povučeni u bilo kom trenutku ako dođe do zastoja – i moguće zaštitne mere za održavanje jedinstva.

Jedna takva zaštitna mera, za koju su diplomate rekle Politiku da se razmatra, bila bi sprečavanje novih članica da koriste svoje puno pravo veta./EuroNews/