Kongres želi da označi Rusiju kao sponzora terorizma. Hoće li se to dogoditi?

Američki Senat je predložio dvostranački zakon kojim bi se Rusija označila kao sponzor terorizma ako ne vrati hiljade ukrajinske dece koju je „otela, deportovala ili prisilno odvela“ tokom rata protiv Ukrajine.

Ovo je drugi put da su zakonodavci predstavili takav zakon otkako je Rusija započela svoju veliku invaziju u februaru 2022. Trenutno, samo četiri zemlje – Iran, Severna Koreja, Sirija i Kuba – su od strane Vašingtona označene kao države koje sponzorišu terorizam, što ima i finansijske i simboličke implikacije.

Predlog zakona dolazi u trenutku kada su američki zakonodavci sve više frustrirani ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je poslednjih meseci pojačao vazdušne napade na Ukrajinu i, kako mnogi na Zapadu kažu, odbija da pregovara o mirovnom sporazumu u dobroj veri. Ranije ovog meseca, Rusija je lansirala dronove koji su ušli u poljski vazdušni prostor, a poljske snage su oborile nekoliko njih – što je prva upotreba sile NATO-a protiv ruskog oružja od početka rata.

Šta predviđa ovaj zakon?

Ako se usvoji „Zakon o označavanju Ruske Federacije kao države sponzora terorizma“, američki državni sekretar bi bio dužan da u roku od 60 dana podnese izveštaj Kongresu kojim potvrđuje da su deca „oteta, deportovana ili prisilno uklonjena sa ukrajinske teritorije, uključujući teritorije koje je okupirala Rusija“, bezbedno vraćena svojim porodicama ili starateljima i da je njihova puna reintegracija u ukrajinsko društvo u toku.

Kijev procenjuje da Rusija drži više od 19.500 ukrajinske dece. Ako državni sekretar ne može da potvrdi njihov povratak, „mora odmah da označi Rusiju kao državu sponzora terorizma“.

Koje su potencijalne posledice?

Označavanje Rusije kao države sponzora terorizma bi „veoma otežavalo poslovanje sa Rusijom“, rekao je republikanski senator Lindzi Grejam, jedan od četiri sponzora zakona, kada su predstavili zakon 11. septembra.

Međutim, Sjedinjene Države su već uvele sveobuhvatne sankcije Moskvi, uključujući ograničenja izvoza američke tehnologije u Rusiju i hiljade sankcija protiv ključnih ruskih industrija, kompanija i pojedinaca.

To znači da, iako bi usvajanje zakona otežalo ukidanje sankcija – nešto što američki predsednik Donald Tramp eksplicitno namerava da uradi u slučaju mirovnog sporazuma – verovatno bi prouzrokovalo malu štetu ruskoj ekonomiji, osim ako Tramp ne uvede sekundarne sankcije kao dodatni alat za slabljenje ratnih sposobnosti Kremlja.

Sekundarne sankcije kažnjavaju strane države, kompanije i pojedince zbog kršenja američkih sankcija, u ovom slučaju, zbog poslovanja sa Rusijom. Kina je odigrala ključnu ulogu u pomaganju Rusiji da izbegne američke sankcije: Ona nastavlja da snabdeva Rusiju zabranjenom tehnologijom i drugom robom dvostruke namene, a takođe kupuje ruski izvoz robe, podstičući rusku ratnu ekonomiju.

Tramp bi mogao da pokuša da sankcioniše kineske kompanije prema Zakonu o sponzorima terorizma, ali to bi moglo da potkopa jedan od glavnih ciljeva njegove administracije – sklapanje trgovinskog sporazuma sa Pekingom. Tramp bi mogao da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u oktobru kako bi pokušao da postigne dogovor.

Štaviše, Trampu nije potreban ovaj zakon da bi uveo sekundarne sankcije onima koji trguju sa Rusijom – američki predsednik to može učiniti bez odobrenja Kongresa.

Ipak, usvajanje zakona moglo bi Putinu da signalizira da pritisak raste.

„Ako ništa drugo, to bi poslalo poruku Rusima da je ovo dvostranački prioritet“, rekla je za RSE Rejčel Zijemba, stručnjak za sankcije u Centru za novu američku bezbednost, vašingtonskom tink-tenku.

Zašto baš sada?

Američki zakonodavci koji simpatišu Kijev dugo su izražavali negodovanje zbog prebacivanja ukrajinske dece koja žive na teritorijama pod kontrolom Moskve u Rusiju, optužujući Kremlj da želi da uništi ukrajinski identitet. „Otmica“ dece je „deo Putinovih napora da izbriše Ukrajinu sa lica zemlje“, rekao je demokratski senator Ričard Blumental, jedan od kosponzora zakona.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje Putina u martu 2023. godine zbog „nezakonitog prebacivanja“ dece iz okupiranih delova Ukrajine u Rusiju, što predstavlja ratni zločin.

Razlog za donošenje zakona sada — više od 43 meseca nakon početka totalnog rata — je rastuća zabrinutost u Kongresu jer se Trampovi napori da posreduje u okončanju sukoba susreću sa odbijanjem Rusije da pristane na prekid vatre ili da napravi bilo kakve ustupke.

Rusija je redovno ispaljivala stotine dronova i raketa u noćnim napadima na Ukrajinu, često ubijajući i ranjavajući civile dok su napredovali duž linija fronta. Upad u poljski vazdušni prostor 10. septembra je široko viđen kao test odlučnosti NATO-a, a još jedna provokativna akcija usledila je 19. septembra.

„Oni ovo sada rade zato što rat eskalira umesto da deeskalira. Članovi Kongresa i administracije su sve više zabrinuti i ljuti na Rusiju“, rekao je Zijemba o sponzorima zakona.

Hoće li biti usvojen?

Snažna dvostranačka podrška znači da bi zakon mogao lako da bude usvojen ako se glasa.

To, međutim, ne znači da će nužno postati zakon. Njegova sudbina zavisi od pitanja koje se vuče otkako je Tramp stupio na dužnost za svoj drugi mandat u januaru: Hoće li uvesti dodatne sankcije Rusiji kako bi okončao njen rat protiv Ukrajine?

Tramp je takođe izrazio rastuće frustracije Putinovom nepopustljivošću, više puta navodeći da bi mogao da uvede nove sankcije Moskvi. Međutim, osim povećanja carina na indijski uvoz zbog kupovine ruske nafte, on se uzdržao od toga tokom svojih devet meseci na funkciji.

Ponekad je izražavao zabrinutost da bi nove sankcije ometale njegove napore da dovede Putina za pregovarački sto.

Iako zakon daje SAD dodatno oružje protiv Rusije, nije jasno da li će ga zakonodavci izneti na glasanje dok ne znaju da Tramp misli da je vreme za obračun.

„Ako bi postojao ozbiljan napor da se usvoji, ne sumnjam da bi mogla postojati većina otporna na veto, ako bi republikanci bili spremni da se suprotstave predsedniku“, rekao je za RSE Džon Herbst, analitičar u tink-tenku Atlantskog saveta i ambasador SAD u Ukrajini od 2003. do 2006. godine.

Zakonodavci mogu da ponište predsednikov veto na zakon dvotrećinskom većinom u oba doma Kongresa, ali nema znakova da su republikanski lideri u Senatu i Predstavničkom domu spremni za takvu konfrontaciju.

Predlog zakona o uvođenju strogih novih sankcija protiv Rusije podnet je na proleće i podržalo ga je više od 80 od 100 američkih senatora, demonstrirajući ogromnu dvostranačku podršku, ali nikada nije došlo do glasanja.

„Ništa se nije dogodilo jer svi čekaju da Tramp da zeleno svetlo“, rekao je Herbst.

Ako predlog zakona bude usvojen i Tramp ga potpiše, analitičari kažu da će njegova efikasnost delimično zavisiti od toga da li će i u kojoj meri uvesti sekundarne sankcije protiv zemalja i kompanija koje podržavaju Rusiju.

/www.rferl.org