Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ukazao je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku u Rusiji u septembru da Moskva i Beograd treba da reše pitanja u vezi sa ugovorom o snabdevanju gasom, koji ističe 2025. godine. Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija nastavlja da igra ključnu ulogu u snabdevanju Srbije prirodnim gasom, „na vreme i pod veoma dobrim uslovima“, rekao je srpski ministar.
Iako tekuće isporuke ruskog gasa Evropi predstavljaju ozbiljnu dilemu u regionu, neke zemlje članice EU, poput Mađarske, Slovačke i Austrije, kao i nečlanice poput Srbije, ne oklevaju da održe energetska partnerstva sa Moskvom.
Zbog toga se zvaničnici u Beogradu spremaju da produže gasni ugovor sa Rusijom za još godinu dana. Prvobitni ugovor potpisan je u maju 2022. godine, ubrzo nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata. Moskva je pristala da potpiše ugovor po povoljnim uslovima za Beograd, uz zaustavljanje isporuke gasa Finskoj, Poljskoj i Bugarskoj.
Evropa je tražila alternativne dobavljače gasa kako bi se izborila sa energetskim deficitom i brzo smanjila svoju zavisnost od Moskve. Međutim, još nije jasno da li EU planira da zatvori ruski gasovod koji prolazi kroz njene zemlje članice. Rusija isporučuje 2 milijarde kubnih metara (bcm) prirodnog gasa kroz balkanski deo gasovoda Turski tok, koji je u punom kapacitetu. Ova zavisnost od ruskog gasa mogla bi potencijalno da ometa napore EU da smanji svoju zavisnost od Moskve i diversifikuje svoje izvore energije.
Za razliku od nekih zemalja članica EU, Srbija je veoma zavisna od ruskog gasa. EU nije preduzela smele korake da kazni ili izvrši pritisak na Srbiju da ne obnovi gasni sporazum sa Rusijom. Ipak, Srbija je pristala da uvozi dodatne količine gasa iz Azerbejdžana 2023. godine kako bi diverzifikovala lokalno tržište, uključujući inauguraciju nove gasovodne veze preko Bugarske. Ovaj korak ka diversifikaciji izvora energije mogao bi da smanji zavisnost Srbije od ruskog gasa. Azerbejdžan od 2024. godine isporučuje Srbiji 400 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, a takođe je pristao da isporučuje dodatnih milion kubnih metara gasa dnevno od novembra 2024. do aprila 2025. godine.
Pošto izvoz azerbejdžanskog gasa čini manje od 15% domaće potrošnje gasa Srbije, Beograd i dalje smatra ruski Gasprom glavnim snabdevačem gasa. Međutim, ova strategija diverzifikacije mogla bi da bude korak ka smanjenju zavisnosti Srbije od ruskog gasa. Štaviše, kritike EU i očekivanja o sve manjem uticaju Rusije na balkanskom energetskom tržištu, posebno u Srbiji, verovatno neće biti opravdane, s obzirom da su glavne energetske kompanije u zemlji u većinskom ruskom vlasništvu.
Ogromni napori Evrope da se oslobodi ruskih fosilnih goriva nisu dali velike rezultate zbog pragmatične spoljnopolitičke strategije nekih zemalja, poput Srbije, koje su odlučile da ostanu povezane sa snabdevanjem Moskve energijom i iskoriste prednosti u pogledu troškova. S obzirom na povoljne uslove prvobitnog sporazuma, entuzijazam Srbije da obezbedi sporazum sa Rusijom izgleda racionalno.
Iako se čini da je dugoročna energetska dominacija Rusije u regionu Balkana neprekinuta zbog napora zemalja regiona na diverzifikaciji, obnovljeni gasni sporazum Srbije mogao bi da produži prisustvo Moskve na lokalnom energetskom tržištu na neko vreme, čak i dok kontinuirane isporuke ruskog gasa postaju sve skuplje i podstiču druge države da traže jeftinije da traže rešenja. Uzimajući u obzir ovaj faktor, Beograd je zaključio gasni ugovor sa Rusijom po fiksnoj ceni kako bi se zaštitio od dodatnih troškova, koji će sada verovatno biti obnovljen pod istim uslovima.
Ono što zabrinjava, međutim, je očekivani pad prihoda ruske vlade od naftnog i gasnog sektora na 117,53 milijarde dolara između 2025. i 2027. godine, zbog visokog poreskog opterećenja energetskog giganta Gasproma. Ovo bi moglo da podstakne Moskvu da preispita cenu koju naplaćuje Srbiji kada ugovor dođe za produženje 2025. godine.
Pored toga, Srbija, kao i vodeće zemlje članice EU, ulaže ogromne napore da u bliskoj budućnosti pređe na alternativne izvore energije. Srbija očekuje da će do 2026. godine imati više od 1.500 megavata (MV) zelene energije u okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji daje viziju do 2030. i 2050. godine. Uspešna primena strategije omogućiće Srbiji da dramatično smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva, posebno ruskih, i time reši tešku političku dilemu.
Fuad Šahbazov je politički analitičar koji radi na pitanjima regionalne bezbednosti na Južnom Kavkazu. Bio je naučni saradnik u Centru za strateške studije i ranije viši analitičar u Centru za strateške komunikacije, oba u Azerbejdžanu. Takođe je bio gostujući naučnik na Daniel Morgan školi nacionalne bezbednosti u Vašingtonu. On tvituje na @fuadshahbazov.
Protest “15. za 15” u Beogradu: Studenti i građani protiv Vučićevog sistema neodgovornosti 
G7 poziva Rusiju da prihvati prekid vatre ili uvede dodatne sankcije 
Radoičićeva grupa učestvuje u pro-Vučićevom protestu 
Četiri najmoćnija američka senatora traže da se Trumpova administracija koristi svim raspoloživim sredstvima protiv Dodika i pomagača 
G7 razgovara o Ukrajini nakon što su SAD obnovile pomoć, predlaže 30-dnevni prekid vatre 
Rute: NATO ostaje posvećen Kosovu