Koji je značaj američkih sankcija ruskoj nafti?

Američki predsednik Donald Tramp najavio je nove sankcije, koje je nazvao „ogromnim“, protiv dve najveće ruske naftne kompanije u nastojanju da izvrši pritisak na Moskvu da okonča rat protiv Ukrajine.

Mere su usmerene na Rosnjeft i Lukoil – dve velike naftne kompanije koje, prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, pomažu u finansiranju „ratne mašinerije“ Kremlja.

One predstavljaju prve direktne intervencije Trampove administracije protiv Rusije zbog njene invazije i stoga se smatraju geopolitički značajnim trenutkom.

Koje kompanije su pogođene američkim sankcijama?

Sankcije, koje je uvela Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, efikasno stavljaju na crnu listu dva najveća proizvođača nafte u Rusiji.

Rosnjeft, državna kompanija na čelu sa Igorom Sečinom, bliskim saveznikom ruskog predsednika Vladimira Putina, i Lukoil, privatna kompanija, čine skoro polovinu ukupnog izvoza sirove nafte zemlje, prema procenama Blumberga.

Zajedno, dve kompanije izvoze 3,1 milion barela nafte dnevno.

Samo Rosnjeft čini skoro polovinu ukupne ruske proizvodnje nafte, koja, prema procenama britanske vlade, čini 6% svetske proizvodnje.

Zašto SAD sada uvode sankcije?

Okončanje rata između Rusije i Ukrajine postalo je fokus Trampa poslednjih meseci, dobijajući novi zamah nakon što je pomogao u posredovanju u posredovanju u prekidu vatre u Pojasu Gaze.

Do sada nije uspeo da obezbedi sličan sporazum u Ukrajini, uprkos predizbornim obećanjima da će brzo rešiti situaciju. Samit sa Putinom u avgustu nije doneo opipljive rezultate, a Tramp je sve više frustriran Moskvom.

SAD i njihovi saveznici su se do sada uzdržavali od nametanja ograničenja ruskoj energetskoj industriji, plašeći se dalekosežnih posledica po globalnu ekonomiju.

Međutim, Tramp je nedavno povećao pritisak na američke saveznike da smanje svoju potrošnju na rusku naftu, rekavši da će uvesti sankcije samo ako to učine.

Putinovo odbijanje da okonča „besmisleni rat“ je na kraju dovelo do ovog poteza, rekao je Besent u sredu.

Vest dolazi nedelju dana nakon što je Britanija uvela slične sankcije Rosnjeftu i Lukoilu – i samo dan nakon što je Bela kuća objavila da je planirani naknadni sastanak sa Putinom u Budimpešti odložen.

„Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom, vodim dobre razgovore, ali onda ništa ne proizilazi iz toga“, objasnio je Tramp. „Jednostavno sam osetio da je vreme. Dugo smo čekali.“

Koliko su značajne nove američke sankcije?

Uticaj se vidi i kao simboličan i kao ekonomski, jer je Tramp do sada polagao nade u posredovanje u mirovnom sporazumu i opirao se uvođenju sankcija.

Dva bivša američka ambasadora u Ukrajini sugerisala su da će se značaj ovog koraka utvrditi tek na duži rok.

Sankcije „će svakako naštetiti već bolesnoj ruskoj ekonomiji“, rekao je ambasador Džon Herbst za BBC. „Ali mislim da je naivno očekivati da će sam ovaj korak zapravo ubediti Putina da sklopi mir i pokaže dobru volju.“

„Ako želimo da Putin zaista pregovara u dobroj veri, moraćemo da održavamo snažan ekonomski i vojni pritisak mnogo meseci. Ali ovo je dobar početak.“

Bil Tejlor, još jedan bivši ambasador, rekao je za BBC: „Ove sankcije su signal predsedniku Putinu da treba da sedne za pregovarački sto.“

Kako bi američke sankcije mogle da utiču na rat u Ukrajini?

Tramp je više puta podržao predloge za prekid borbi duž trenutnih linija fronta, sugerišući da to područje „treba ostaviti kakvo jeste“.

Rusija se usprotivila ovom predlogu, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije promenila svoj stav da ukrajinske trupe treba da napuste delove istočnog regiona Donbasa koji su još uvek pod kontrolom Kijeva.

Ove nove sankcije protiv tako vitalnog stuba ruske ekonomije mogle bi da navedu Rusiju da preispita taj stav. To je ono čemu se SAD nadaju – iako analitičari koji su razgovarali sa BBC-jem verovatno ne očekuju bilo kakve neposredne promene na terenu.

Prema rečima dr Stjuarta Rola, istraživača u Centru za međunarodne bezbednosne studije Univerziteta u Sidneju, sankcije služe dvema glavnim svrhama: „da značajno oštete ruske kapacitete za industrijsko ratovanje i da primoraju Rusiju da prihvati mirovne uslove iz straha od eskalacije uticaja sankcija na njenu ekonomiju i društvo“.

Dr Rolo je dodao: „One neće imati uticaja na prvo. Mogle bi uticati na drugo ako se postigne vešta diplomatska ravnoteža između percipiranih posledica nastavka rata i koristi i ustupaka koji se mogu postići pregovorima o miru.“

Majkl Raska, vanredni profesor na Programu vojnih transformacija na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru, rekao je da je kratkoročno malo verovatno da će sankcije promeniti vojnu ravnotežu u Ukrajini.

Međutim, dodao je: „Kako se marže profita smanjuju, Rusija će se suočiti sa teškim izborom između održavanja socioekonomske stabilnosti i finansiranja dugotrajnog rata.“

Koje bi druge zemlje mogle biti pogođene sankcijama?

Ove sankcije će svakako zadati udarac ruskoj ekonomiji, jer porezi iz naftne i gasne industrije čine oko četvrtinu budžeta zemlje.

Međutim, uticaj bi se mogao osetiti daleko van njenih granica.

Nafta i gas su najveći izvozni proizvodi Rusije – najveći kupci Moskve uključuju Kinu i Indiju, dve najmnogoljudnije zemlje na svetu, kao i Tursku.

Zajedno, Kina i Indija čine najveći udeo ruskog izvoza energije.

Kina je prošle godine kupila rekordnu količinu od više od 100 miliona tona ruske sirove nafte, što čini skoro 20% njenog ukupnog uvoza energije.

Slično tome, izvoz nafte u Indiju, koji je predstavljao mali deo njenog uvoza pre rata u Ukrajini, porastao je na oko 140 milijardi dolara (103,5 milijardi funti) od 2022. godine.

Tramp je prethodno uveo carinu od 25% na robu iz Indije, što je nazvao odmazdom za takav uvoz.

Međutim, Tramp je rekao da ga je indijski premijer Narendra Modi uverio u telefonskom razgovoru u utorak da Delhi „neće kupovati mnogo nafte od Rusije“ jer bi i on „voleo da vidi kraj rata između Rusije i Ukrajine“.

Tramp poziva ove zemlje da potpuno prestanu da kupuju rusku naftu, primoravajući ih da pronađu alternativne dobavljače, moguće po višim cenama.

Međutim, odbijanje da se to učini moglo bi dovesti do toga da se Kina i Indija suoče sa sekundarnim sankcijama od strane SAD.

Edvard Fišman, bivši visoki službenik za sankcije u Stejt departmentu SAD, napomenuo je da značaj novih sankcija zavisi od toga šta se dalje dešava.

„Hoće li SAD aktivno pretiti sekundarnim sankcijama protiv kineskih banaka, trgovaca iz UAE i indijskih rafinerija koje posluju sa Rosnjeftom/Lukoilom?“, napisao je na X.

„Očekujem da će doći do izvesnog smanjenja trgovine ruskom naftom, barem u kratkom roku.“

U četvrtak je izvor direktno upoznat sa situacijom rekao Rojtersu da indijske državne rafinerije preispituju svoje dokumente o trgovini ruskom naftom kako bi se uverile da nikakve pošiljke ne dolaze direktno od Rosnjefta i Lukoila.

A Reliance, najveći indijski kupac ruske nafte, takođe je rekao da će rekalibrisati svoj uvoz sirove nafte iz Moskve kao odgovor na sankcije.

Kako bi sankcije mogle uticati na globalne cene nafte?

Vest o Trampovim sankcijama već je dovela do rasta globalnih cena nafte, pri čemu je Brent – vodeća međunarodna referentna cena sirove nafte – porastao za 5%.

Poređenja radi, cena nafte Brent je porasla za 1,6% nakon što je Velika Britanija prošle nedelje objavila sankcije protiv Rosnjefta i Lukoila.

Ta objava je podstakla rusku ambasadu u Londonu da upozori da će sankcije protiv velikih ruskih energetskih kompanija poremetiti globalno snabdevanje gorivom i povećati troškove širom sveta – uključujući i za porodice i preduzeća u Velikoj Britaniji.

Čini se da se ta sumorna predviđanja nisu ostvarila u značajnoj meri – i blede u poređenju sa rastom koji je viđen u poslednja 24 sata, jer Trampova objava podstiče neizvesnost.

Međutim, dr Rolo smatra da čak ni u ovom poslednjem slučaju, rast verovatno neće potrajati.

„Na srednji i duži rok, ne očekujem nikakav uticaj na globalne cene nafte, osim ako se sekundarne sankcije protiv sektora brodarstva i finansijskog sektora povezanog sa ovim kompanijama ne budu strogo primenjivale“, rekao je on za BBC.

/www.bbc.com