Koja je priča iza agencije poznate kao Putinova privatna vojska, gde se neupitna lojalnost ceni iznad svega?

Ruska nacionalna garda – federalna agencija koja se često naziva Putinovom privatnom vojskom – u procesu je da postane druga ruska vojna sila. Reforme uvedene prošlog meseca sada omogućavaju regrutaciju običnih građana u svoje redove i omogućavaju regrutima da koriste „oružje i vojnu opremu“.

Kakvo je poreklo Putinove „pretorijanske garde“ i kako je godinama stekla toliku moć?

Plan o stvaranju nacionalne garde u Rusiji, koja odgovara direktno predsedniku, skovan je 2012. godine, čiji je glavni zadatak „osiguranje nacionalne bezbednosti i odbrana ustavnog poretka”.

Ta odluka nije došla iz vedra neba: 2011. godine, dok su se Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev pripremali da zamene uloge premijera i predsednika Rusije, širom Rusije su izbili protesti nakon što su samo četiri pro-putinovske stranke osvojile mesta na parlamentarnim izborima. Ne uznemiren obimom narodnog gneva, Kremlj je ocenio da je „ustavni poredak“ zemlje slabiji nego ikad.

Ruski list Nezavisimaja gazeta je 2. aprila 2012. prvi put izvestio o planovima Kremlja da uspostavi nacionalnu gardu, ali je Putinov portparol brzo demantovao ove tvrdnje. Prema pisanju lista, organizaciju bi trebalo da vodi načelnik unutrašnjih trupa Rusije, paravojne snage ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova. U to vreme ovo mesto zauzimao je armijski general Nikolaj Rogoškin.

Putin je 2013. imenovao svog starog prijatelja i dugogodišnjeg telohranitelja Viktora Zolotova za zamenika Rogožkina. Sledeće godine, Rogoškin je unapređen u Putinovog izaslanika u Sibirskom federalnom okrugu, otvarajući put Zolotovu.

Zolotov, Putinov savremenik, poznaje predsednika od 1990-ih kada je bio telohranitelj Putinovog mentora i gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sobčaka. Zolotov je 2000. godine postao Putinov šef bezbednosti i dugo je bio jedan od ljudi kojima Putin najviše veruje, smatra politikolog Nikolaj Petrov. Ovo može poslužiti kao objašnjenje za stalno napredovanje Zolotova u karijeri, zbog čega je postao zamenik ruskog ministra unutrašnjih poslova nakon ruske aneksije Krima 2014. i unapređen u čin generala 2015. godine.

U aprilu 2016. Putin je potpisao ukaz o osnivanju Federalne službe Nacionalne garde Rusije na čelu sa Zolotovom. Nakon formiranja Nacionalne garde, MUP više ne podnosi izveštaje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Strateška odluka o stvaranju druge vojske iz unutrašnjih snaga proizišla je iz protesta 2011-2012, rekao je Petrov. „Verovatno se tada Putin uplašio i shvatio da kod kuće ima gorih pretnji“, kaže Petrov i dodaje da je Putin sigurno bio razočaran u rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB) jer nije zaustavila proteste.

Stvaranje Nacionalne garde promenilo je ukupnu ravnotežu između bezbednosnih snaga i agencija za sprovođenje zakona u zemlji. „Sada je postojala nova organizacija kojoj je Putin mogao da veruje – a u suštini ju je vodio njegov telohranitelj“, rekao je Petrov.

Bez tima

Prema Putinovom ukazu, nisu samo unutrašnje trupe integrisane u nacionalnu gardu. Sve jedinice bezbednosne policije, uključujući snage za brzo reagovanje i policijske avione, sada su bile pod kontrolom Nacionalne garde. Nacionalna garda je takođe na kraju nabavila sopstveni vozni park.

Jedina jedinica koju je MUP nekim čudom uspeo da zadrži za sebe bila je specijalna jedinica Grom, koja je od 2017. imala 65 pripadnika. Svaka policijska operacija koja je zahtevala više snaga sada je morala da pribegne trupama Nacionalne garde.

Ta promena je ozbiljno ograničila sposobnost policije da brzo reaguje na pozive, kaže bivši istražitelj Ministarstva unutrašnjih poslova koji je pristao da razgovara sa nama pod uslovom da ostane anoniman. Kada se vandalizam, pljačka, navijačka tuča i silovanje dešavaju na nekom području u isto vreme, nema ko da odgovori na sve te pozive, rekao je on. „To je trenutna situacija u većini većih gradova“, kaže on.

Drugi problem je što Ministarstvo unutrašnjih poslova više nema svoje specijalne jedinice. Ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev pokušao je da popravi situaciju proširenjem specijalne jedinice Grom, jedine jedinice koja mu je ostala na raspolaganju. „Kolokolcev se oslanjao na Groma da sprovodi operacije bez zavisnosti od Nacionalne garde“, kaže Nikolaj Petrov.

Postupci Kolokolceva naljutili su samog Putina: „Ne treba nam druga nacionalna garda. Potrebna nam je dobra koordinacija koju smo uvek imali“, rekao je Putin tokom proširene sednice Ministarstva unutrašnjih poslova 2017. godine.

Kada je počela invazija velikih razmera na Ukrajinu, Kolokoltsev je ponovo pokušao da poveća broj osoblja u specijalnim snagama Grom i udvostruči broj njenih pripadnika. Poslanik Aleksandar Khinštejn, koji je nekada bio zadužen za Zolotovljev PR, osudio je postupke Kolkolceva u objavi od 17. jula. Prema rečima Khinštajna, Ministarstvo unutrašnjih poslova je pravdalo dodavanje novih pripadnika snagama Grom „operativnim okruženjem vezanim za vojnu specijalnu operaciju“, što je Khinštajn opisao kao „neubedljivo“ opravdanje. Čak je tvrdio da će Grom preći u Nacionalnu gardu, ali je za sada još uvek pod Ministarstvom unutrašnjih poslova.

U zemlji u ratu, nedostatak policijskih timova za reagovanje mogao bi da stvori velike probleme, kaže bivši istražitelj. A posebno posle rata – kriminolozi su pokazali da se stopa zločina povećava kada se vojnici vrate kući iz rata, što je bio slučaj i u Sovjetskom Savezu nakon povlačenja trupa iz Avganistana.

“Neće biti kao posle Avganistana. Biće to potpuno nova situacija sa kojom se niko do sada nije suočio”, kaže on.

“Na primer, ko u Nacionalnoj gardi zna da se bori protiv trgovine drogom? Niko”, kaže bivši istražitelj, dodajući da su sve snage koje su mogle da budu upotrebljene za izgradnju takve snage rasformirane.

Petrov smatra da borba protiv kriminala trenutno nije na dnevnom redu Kremlja. Putinu nisu potrebne efikasne snage bezbednosti, samo su mu potrebne lojalne snage.

Nemilosrdno odan

Zolotov je svoj mandat šefa Nacionalne garde započeo 2016. otpuštanjem osoblja. U Nacionalnoj gardi nije bilo mesta za bilo koga i bilo šta što je bilo povezano sa sada nestalim Unutrašnjim snagama. Desetine generala su prinuđene da podnesu ostavke, a jedan je čak i zatvoren zbog prevare.

Prema Petrovu, novi visoki pripadnici Nacionalne garde, koje je izabrao Zolotov, a verovatno čak i sam Putin, imenovani su da bi se osiguralo da Nacionalna garda bespogovorno poštuje želje Kremlja.

Čini se da rat u Ukrajini nije uticao na odnos Putina i Zolotova. Čak ni neuspela pobuna Vagner grupe u junu nije ukaljala Putinov stav prema njegovom bivšem telohranitelju. Za čudo, Zolotov je čak popravio svoju reputaciju nakon neuspelog puča, opisujući reakciju bezbednosnih snaga kao „briljantnu” uprkos tome što Nacionalna garda nije uspela da zaštiti svog klijenta od plaćenika. Putin je obećao da će njegovim gardistima uskoro biti omogućen pristup vojnoj opremi u znak zahvalnosti.

Nacionalna garda je na neki način Putinova privatna vojska“, zaključuje Petrov. Putin ju je stavio na čelo „iskreno nesposobnog, ali lojalnog“ čoveka – što je sve deo dužeg procesa eliminisanja neistomišljenika u bezbednosnim snagama.

https://novayagazeta.eu/articles/2023/09/01/the-grey-guard-en