Kina je stala na stranu Rusije u sukobima sa SAD i NATO-om oko Ukrajine

Kina je čvrsta na ruskoj strani kada je u pitanju vojna konfrontacija između Moskve, Sjedinjenih Država i NATO-a oko Ukrajine – pri čemu Peking insistira da Kremlj ima „legitimne bezbednosne brige“ koje treba rešiti.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan oštro je kritikovao NATO u sredu na pitanje o američkom odbacivanju zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina da se Ukrajini nikada ne dozvoli da se pridruži alijansi i da NATO odustane od raspoređivanja trupa i vojne opreme u istočnoj Evropi.

“NATO je ostatak Hladnog rata i njegovo proširenje je tipična politika bloka. Kao najveća vojna alijansa na svetu, NATO mora da napusti zastareli hladnoratovski mentalitet i ideološke predrasude i čini stvari koje doprinose održavanju mira i stabilnosti“, rekao je on novinarima.

“Kina se snažno protivi svim vrstama malih grupa“, dodao je Džao.

“Nadamo se da sve relevantne strane mogu u potpunosti da uzmu u obzir legitimne bezbednosne brige jedne druge, da izbegnu antagonizam i konfrontaciju, i da se pravilno pozabave razlikama i neslaganjima kroz jednake konsultacije na osnovu međusobnog poštovanja“, nastavio je on.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji preneo je istu poruku državnom sekretaru Antoniju Blinkenu u telefonskom razgovoru u sredu u kojem je Vang podržao Putinovo obrazloženje o masovnom vojnom jačanju Rusije duž granice sa Ukrajinom.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, kineski šef diplomatije je prvobitno podsetio Blinkena na potrebu da „sve strane ostanu mirne i uzdrže se od eskalacije tenzija ili eskalacije krize”.

Vang je takođe pozvao da se napusti „hladnoratovski mentalitet“ kako bi se stvorio „uravnotežen, efikasan i održiv evropski bezbednosni mehanizam kroz pregovore, i da se legitimni bezbednosni problemi Rusije shvate ozbiljno i reše“.

U tom trenutku, pokazuje kinesko čitanje, Vang je izgledao posvećen odbrani Putinovog argumenta da Rusija odgovara samo na agresiju SAD i njenih evropskih saveznika.

„Bezbednost jedne zemlje ne bi trebalo da bude na štetu bezbednosti drugih, a regionalna bezbednost ne bi trebalo da bude garantovana jačanjem ili čak širenjem vojnih blokova“, rekao je Vang.

Pored aneksije Krima 2014. godine, Rusija je podržala pro-separatističke milicije koje se bore protiv vladinih snaga u regionu Donbas na istoku Ukrajine. U borbama je poginulo više od 14.000 ljudi.

Putin je takođe tvrdio da NATO “pumpa” Ukrajinu oružjem i optužio je SAD da podstiču tenzije.

„Nemamo gde da se povučemo“, rekao je Putin prošlog meseca, ističući da će svaka raketa raspoređena u Ukrajini moći da stigne do Rusije za manje od pet minuta.

“Oni su nas gurnuli do linije koju ne možemo da pređemo. Doveli su ga do tačke kada mi samo moramo da kažemo „Stani!““, rekao je tada.

Kremlj je ove nedelje izrazio slična osećanja nakon što je Pentagon u ponedeljak stavio 8.500 pripadnika američke vojske na „povećanu pripravnost“ zbog vojnog uspona Rusije.

“SAD eskaliraju tenzije“, rekao je portparol Dmitrij Peskov. Sa velikom zabrinutošću posmatramo ove američke akcije.

Čitajući razgovor Stejt departmenta sa Vangom, Blinken je rekao da je „naglasio globalnu bezbednost i ekonomske rizike koje predstavlja dalja ruska agresija protiv Ukrajine i preneo da su deeskalacija i diplomatija odgovorni put napred”.

Odnosi između Moskve i Pekinga su najtopliji u poslednjih nekoliko decenija – izgrađeni na međusobnom nepoverenju prema Zapadu i Sjedinjenim Državama.

Na virtuelnom samitu u decembru, kineski predsednik Si Đinping rekao je Putinu da podržava Rusiju u traženju bezbednosnih garancija za „zaštitu“ svojih nacionalnih interesa.

„Trenutno se neke međunarodne snage pod maskom „demokratije“ i „ljudskih prava“ mešaju u unutrašnje stvari Kine i Rusije i brutalno krše međunarodno pravo i priznate norme međunarodnih odnosa“, rekao je Si Putinu, prenela je javni servis Sinhua.

Čini se da su dvojica lidera uspostavili odnos nakon što su SAD sankcionisale Kinu zbog ugnjetavanja ujgurskog muslimanskog stanovništva i učinile isto sa Rusijom zbog Krima.

Između naših zemalja formiran je novi model saradnje, zasnovan, između ostalog, na principima kao što su nemešanje u unutrašnje stvari i poštovanje interesa jednih drugih“, rekao je Putin Siju.