Kina i Brazil jačaju savez usred Sijeve kampanje u Latinskoj Americi

Kina i Brazil dramatično su proširili svoje partnerstvo tokom državne posete predsednika Si Đinpinga Braziliji 20. novembra nakon samita G20 u Rio de Žaneiru, koji je obeležio najveći diplomatski pohod Pekinga u Latinsku Ameriku ove godine.

Opsežno približavanje, zapečaćeno sa skoro 40 bilateralnih sporazuma, pokriva nuklearnu saradnju, čistu energiju, trgovinu poljoprivredom i razvoj infrastrukture i pokazuje odlučnost Pekinga da stekne snažnije uporište u najvećoj ekonomiji Južne Amerike.

Posebno su vredni pažnje poljoprivredni sporazumi potpisani u palati Alvorada tokom sastanka sa predsednikom Luizom Inasijem Lulom da Silvom, koji omogućavaju pristup tržištu brazilskog ribljeg brašna koji se koristi za stočnu hranu, sirka, susama i svežeg grožđa. Vladini izvori rekli su da postoje „dobri izgledi“ za dalje otvaranje tržišta, posebno za brazilski svinjski otpad i reviziju izvoznih protokola za ribu.

U središtu brojnih sporazuma je prećutno usklađivanje Brazila sa kineskom strategijom Pojas i put (BRI), iako ta zemlja ne traži formalno članstvo. Kompromis, nazvan „sporazum o sinergiji“, odražava delikatan čin balansiranja vlade predsednika Lule između očuvanja autonomije i produbljivanja veza sa Pekingom.

Lula je pozdravio ojačani savez i istakao poziciju Kine kao najvećeg trgovinskog i investicionog partnera Brazila.

Tokom razgovora, šefovi država i vlada razgovarali su o globalnim izazovima, uključujući sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku. Obe nacije su se zalagale za mir, multilateralizam i veću zastupljenost zemalja u razvoju u međunarodnoj politici.

Si je istakao ulogu partnerstva u jačanju uticaja globalnog juga i promovisanju „multipolarnog svetskog poretka”. Poseta se poklapa sa predstojećim predsedavanjem Brazila BRIKS-om, tokom kojeg će obe zemlje nastojati da promovišu interese privreda u usponu u globalnim poslovima.

Bivša predsednica Dilma Rusef, koja sada vodi BRIKS banku sa sedištem u Šangaju, radila je sa Lulinim šefom kabineta poslednjih nedelja na koordinaciji posete sa visokim ulozima.

Veze su podignute na kineski prestižni status „zajednice sa zajedničkom budućnošću za pravedniji svet i održiviju planetu“ – diplomatska oznaka koju je Peking ranije rezervisao za svoje najstrateške partnere. Ovaj potez označava značajno odstupanje od hladnih kinesko-brazilskih odnosa koji su karakterisali godine na funkciji bivšeg desničarskog predsednika Žair Bolsonara, koji je razbesneo Peking na ideološkim osnovama.

Uoči svoje posete, Si je objavio članak u Folha de S. Paulo u kojem ističe „nove motore rasta“ u kinesko-brazilskim ekonomskim odnosima i poziva na usklađivanje kineskog BRI i brazilske razvojne strategije.

„Kako nova naučna i tehnološka revolucija i industrijska transformacija dobijaju na zamahu, naše dve zemlje moraju da iskoriste prilike koje im je pružilo vreme“, napisao je Si, ističući potrebu za „primernim projektima“ koji će koristiti obema nacijama.

Trgovinski tokovi između dve zemlje, već vredni preko 150 milijardi dolara godišnje, nastaviće da se povećavaju. Brazilska poljoprivredna industrija će imati značajne koristi, jer bi novi sporazumi mogli da dovedu do 450 miliona dolara dodatnog izvoza kroz pristup tržištu za proizvode od sirka do ribljeg brašna.

Poboljšano partnerstvo dolazi u ključnom trenutku za obe zemlje: Kina nastoji da ojača svoj uticaj na globalnom jugu, istovremeno obezbeđujući zalihe vitalnih sirovina, dok Brazil nastoji da diverzifikuje svoja međunarodna partnerstva izvan tradicionalnih zapadnih saveznika.

Brazilski izvoz u Kinu premašio je prodaju Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji zajedno od Luline prve posete Pekingu 2004. godine, pri čemu je bilateralna trgovina porasla više od 17 puta tokom tog perioda, prema podacima brazilskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Kao zemlja partner Pojasa i puta, Brazil će otvoriti mogućnosti za ulaganja, olakšati trgovinu i promovisati infrastrukturu… Mogao bi imati koristi od infrastrukturnih projekata kao što su putevi, luke i železnice koji bi mogli da smanje troškove povezivanja i transporta“, rekao je Teo Šunk, izvršni sekretar Instituta Rio Metropol, rekao je za Global Times.

Produbljivanje kinesko-brazilskih odnosa naglašava promjenjivu dinamiku globalne trgovine i diplomatije jer rastuće sile sve više sklapaju saveze nezavisne od zapadnog uticaja, za koje se očekuje da se slegnu pod izolacionističkom agendom nove američke administracije koja Tramp nastavlja da bledi.

Međutim, čelnici brazilske industrije izrazili su rezerve u vezi sa ugovorima, strahujući da bi novi trgovinski sporazumi mogli povećati prisustvo Pekinga na tržištu na njihov račun, prenosi Valor.

Industrijska koalicija, koja predstavlja 14 kompanija, izrazila je zabrinutost zbog predatorskih trgovinskih praksi, posebno iz Kine.

„Problem leži u industriji uopšte. Bez dogovora već postoji preveliki uvoz proizvoda. Sa potpisivanjem sporazuma, stvari imaju tendenciju da se pogoršaju“, rekao je predstavnik industrije.

Lideri industrije veruju da azijska supersila sprovodi „stratešku politiku promocije izvoza“ tako što ulaže u proizvodne kapacitete dok domaća tražnja raste sporije, što dovodi do povećanja izvoza viška proizvodnje u sektorima kao što su čelik, hemikalije, tekstil, obuća, igračke i mašine. su pogođeni.

Ove zabrinutosti prevazilaze Brazil. EU je više puta dovodila u pitanje višak proizvodnih kapaciteta Kine, dok se očekuje da će SAD preduzeti zaštitne mere i uvesti visoke carine na kineski uvoz pod budućom Trampovom administracijom.

/www.intellinews.com