Kina i Belorusija potpisuju sporazume o slobodnoj trgovini i druge sporazume o bezbednosti i energetici

Belorusija pogođena sankcijama saopštila je da će potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom o uslugama i investicijama, kao i sporazume o jačanju saradnje u oblasti bezbednosti, energetike i finansija.

Novi sporazum je najavljen u zajedničkoj izjavi 23. avgusta, dan nakon što je kineski premijer Li Kiang posetio Minsk, gde se sastao sa beloruskim premijerom Ramanom Halučankom i autoritarnim liderom Aleksandrom Lukašenkom i obećao da će produbiti saradnju u cilju poboljšanja industrijskih lanaca snabdevanja i smanjenja troškova. .

„Jedan od ovih sporazuma se definitivno može nazvati istorijskim – sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine za usluge i investicije“, rekao je Lukašenko u saopštenju o sporazumima.

Belorusija je rekla da će trgovinski sporazum stvoriti “transparentna i predvidljiva pravila” koja će pomoći privredi zemlje povećanjem izvoza u Kinu za najmanje 12 odsto i povećanjem kineskih investicija u Belorusiji za 30 odsto u narednih pet godina.

U razgovoru sa Lijem, koji je stigao u Minsk posle višednevne posete Moskvi, Lukašenka je rekao da bi voleo da vidi „veliki priliv kineske tehnologije“ u Belorusiju u narednim godinama – potez koji bi povećao trgovinsku i trgovinsku zavisnost od Pekinga može signalizirati ekonomski rast.

Kina je već drugi najveći trgovinski partner Belorusije posle Rusije. Prema državnim novinama China Daili, očekuje se da će bilateralna trgovina dostići 8,4 milijarde dolara 2023. godine.

Belorusija je bila jedan od najbližih saveznika Rusije otkako je napala Ukrajinu 2022. godine, pružajući logističku podršku i vazdušne baze za rat i nedavno raspoređujući rusko taktičko nuklearno oružje na svojoj teritoriji.

Iako se Minsk i dalje u velikoj meri oslanja na Moskvu politički i finansijski, nastojao je da izbalansira tu zavisnost bližim vezama sa Pekingom.

Ova potreba za diverzifikacijom postala je još veća nakon ruske invazije na Ukrajinu, pošto je Moskva svoje političke i ekonomske resurse usmerila ka ratu.

Nakon gušenja izazvanog njegovim spornim reizborom, koji su opozicija i Zapad opisali kao nameštene, Lukašenka je od 2020. godine odsečen od Brisela i okrenuo se Kini za kredite, investicije i, sve više, vojnu i političku podršku.

Belorusija je u julu postala deseta članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i dočekala je kineske trupe na zajedničkim vojnim vežbama u zapadnom delu zemlje, oko pet kilometara od poljske granice.

Kina je nekada bila aktivni investitor u Belorusiji u infrastrukturu, proizvodnju i tehnologiju. Međutim, od 2019. Kina nije ponudila Minsku nikakve nove projekte ili kredite i činilo se da se povlači iz zemlje usred unutrašnje političke krize, politički odsecajući Lukašenka od Evropske unije i čineći ga manje atraktivnim ekonomskim partnerom Pekingu.

Ali uprkos godinama ograničenog ekonomskog angažmana, Peking i Minsk su održavali bliske političke veze koje su sada rezultirale time da Lukašenka dobija nova kineska ulaganja.

Među različitim sporazumima koji su uključeni u seriju sporazuma, pet industrijskih projekata ukupne vrednosti od milijardu dolara biće pokrenuto, a 12 drugih industrijskih projekata u vrednosti od dve milijarde dolara je u fazi odobrenja, navedeno je u zajedničkom obrazloženju.

Potpisani sporazumi takođe predviđaju bližu saradnju između Belorusije i kineskih provincijskih vlada u Čongkingu i Šansiju./RFE/