Kina će morati da snosi “veće troškove” za podršku Rusiji u Ukrajini, kaže sledeća visoka predstavnica EU za spoljnu politiku

Kaja Kalas kaže da je pobeda Ukrajine u ratu “prioritet za sve nas”, dodajući da je to i u interesu Sjedinjenih Država

Kina bi trebalo da plati “višu cenu” za podršku Rusiji u ratu protiv Ukrajine, rekla je nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Bivša estonska premijerka obratila se poslanicima Evropskog parlamenta tokom tročasovnog saslušanja pre nego što je preuzela dužnost kada je pobedu Ukrajine nazvala prioritetom – jačim rečima od nejasnih formula podrške nekih političara EU.

„Pobeda Ukrajine je prioritet za sve nas; situacija na bojnom polju je veoma teška“, rekla je Kalas poslanicima u svom uvodnom govoru. „Zato moramo da nastavimo da radimo svaki dan, danas, sutra i koliko god je potrebno, uz onoliko vojne, finansijske i humanitarne pomoći koliko je potrebno.

U pažljivo sročenoj uvertiri novoj administraciji Donalda Trampa, ona je rekla da je podrška Ukrajini u interesu Sjedinjenih Država. „Ako su SAD zabrinute za Kinu ili druge aktere, onda bi trebalo da budu zabrinute i o tome kako mi… odgovorimo [na] rat Rusije protiv Ukrajine, jer vidimo Iran, Severnu Koreju, Kinu – prikrivenije – i Rusiju kako rade zajedno.”

Upitana kasnije o Trampovim namerama, ona je rekla: „Mislim da niko zaista ne zna šta novoizabrani predsednik namerava“ i rekla da EU mora „pre svega“ da dobije informacije od SAD o svojim planovima: „Izolacija je i dalje postoji jer Amerika nikada nije funkcionisala.”

Kada je u pitanju odbrambena politika, EU treba „drastično preispitivanje“, rekla je ona. Zapad „ne može da prihvati“ da Rusija, Iran i Severna Koreja proizvode više municije nego cela evroatlantska zajednica.

Kao premijer Estonije, Kalas je bio među inicijatorima plana EU da Ukrajini isporuči milion komada municije, ali napredak je bio spor.

Ona je takođe rekla da će EU „ojačati našu međusobnu bezbednost bližom saradnjom sa Velikom Britanijom“ – što je jedino spominjanje Velike Britanije na tročasovnom sastanku.

Upitana kako Evropa treba da odgovori autoritarnim državama koje podržavaju Rusiju, ona je rekla da EU treba da signalizira Kini da njena pomoć Moskvi ima „posledice“ i „veće troškove“, ali nije navela detalje.

Rekla je da želi da razgovara sa ministrima spoljnih poslova EU o Iranu, ali dva puta nije odgovorila na pitanje da li podržava proglašenje Iranske Revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom – pitanje koje je dugo delilo zemlje članice.

Pored rata u Ukrajini, ona je situaciju na Bliskom istoku opisala kao „hitni” prioritet. Ona se zalagala za rešenje o dve države i nazvala napade na civile i civilnu infrastrukturu „srceparajućim“, ali je zaobišla pokušaje poslanika da je nateraju da osudi izraelsku vladu.

Kalas, advokat i poslanik u Evropskom parlamentu pre nego što je postala prva žena premijer Estonije 2021. godine, jedan je od šest kandidata za Evropsku komisiju koji se pojavljuju pred parlamentom takozvanog „superutorka“. Za razliku od 25 drugih kandidata za drugu komisiju Ursule fon der Lajen, koja bi trebalo da stupi na dužnost 1. decembra, Kalas je već potvrđen kao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, a to mesto zauzimaju vlade EU.

Međutim, da bi postala potpredsednica Komisije, potrebna joj je saglasnost poslanika.

Ove dve uloge – u govoru EU njena pozicija je poznata kao „dvostruki šešir“ – ukazuju na izazove posla: da putuje svetom kao šef diplomatije EU, dok koordinira spoljnu politiku između 27 nacionalnih prestonica koje često predstavljaju različite poglede, i trčanje spoljna služba EU u nedostatku novca iz Brisela.

U svom uvodnom govoru, Kalas se ukratko prisetila svog detinjstva odrastanja iza gvozdene zavese u tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Tokom sovjetske deportacije 1941. godine, Kalasova majka je deportovana u Sibir sa svojom majkom i bakom kao šestomesečna beba. Tek deceniju kasnije dozvoljeno im je da se vrate u Estoniju. Njena majka se kasnije udala za šefa centralne banke Siima Kalasa, koji je odigrao ključnu ulogu u postsovjetskom periodu transformacije Estonije i bio je premijer Estonije od 2002. do 2003. i komesar EU deset godina do 2014. godine.

Kalas (47) je sugerisala da bi njeno iskustvo Estonke moglo da joj pomogne da okrene novu stranicu sa afričkim vladama, koje su u prošlosti imale visoke zvaničnike EU iz bivših kolonijalnih sila poput Španije, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Što se tiče buduće saradnje EU sa Afrikom, Kalas je rekla da je u „veoma dobroj poziciji“ jer dolazi iz zemlje koja je iskusila „šta znači boriti se za svoju slobodu“. Ona je obećala „partnerstvo pod jednakim uslovima“ sa afričkim državama i saradnju u upravljanju migracijama. Međutim, nije postavila nikakva konkretna pitanja o kontroverznim sporazumima EU o migraciji sa Tunisom ili Egiptom, ili o afričkom povereničkom fondu od 5 milijardi evra dizajniranom da obuzda migraciju, koji su nedavno kritički ispitali revizori EU.

Ona je rekla da EU treba da ojača evropsku odbrambenu industriju, ali je upozorila na dupliranje vojne uloge NATO-a: „Ako imamo dve paralelne strukture, lopta bi mogla da padne između dve stolice i to nam nije potrebno“.

Kalas se suočio sa nekoliko pitanja o Ukrajini od krajnje desničarskih poslanika Evropskog parlamenta, koji su glasali u većem broju nego ikada ranije na izborima u junu. Upitana da li bi Tramp „stavio tačku na fantazije“ da će Ukrajina pobediti, ona je rekla da su dogovori koji su doneli samo kratkoročni mir doveli samo do novih ratova, navodeći sporazum iz Minska iz 2015. godine, aneksiju Krima od strane Rusije i pomoć prokremljskim separatistima u Donbasu. Kalas je citirao istoričara sa Jejla Timotija Snajdera, koji tvrdi da Rusija mora odlučno da izgubi da bi postala „normalna“ evropska zemlja.

Kalas je nastavio: „Rusija nikada nije izgubila svoj poslednji kolonijalni rat. Moramo učiniti sve što možemo da osiguramo da ga sada izgube.”

/www.theguardian.com