Kada je srpski premijer Ivica Dačić 26. aprila 2013, u parlamentu branio to što je nekoliko dana ranije u prestonici EU postigao Briselski sporazum, između ostalog je kazao:
„Ne treba nam više žrtava od onih koje smo podneli, nama treba život. I na severu i na jugu i u celoj Srbiji. Nećemo da pričamo bajke za laku noć i da se sutra probudimo sa kosovskom Olujom“.
Oluju je uz razgraničenje, javnosti predstavio zapravo i dve godine ranije, u jeku tadašnjih barikada na Severu, koje su i do danas ostale najdugotrajnije od svih, a pred otvaranje tzv. tehničkog dijaloga u Briselu:
„Ako Tači krene u ofanzivu na Srbe, sigurno nećemo skrštenih ruku gledati kosovsku ‘Oluju’, ali je najbolje da Beograd i Priština što pre, uz posredovanje međunarodne zajednice, dođu do rešenja, a jedino pravo rešenje je ono koje je trajno, a samim tim i pravedno, a to je razgraničenje“, kazao je Dačić za Alo u oktobru 2011.
Razgraničenje, odnosnu „podelu“ je tadašnji premijer spominjao više puta, ali kako je sam priznao, „nije imao kome“.
„U narednim godinama treba očekivati još jače pritiske da priznamo Kosovo i zato treba pokrenuti razgovore o razgraničenju“, rekao je za Večernje Novosti u julu iste godine.
„Strepim od nasilne integracije severa i da nam se ne ponovi neka nova ‘Oluja’. Zato, Srbija mora da učini sve da spase svoj narod“, dodao je, dve godine pre nego što će postići sporazum kojim se do tada autonomni Sever integriše u kosovski sistem.
Vučićeva Oluja
Tadašnjeg premijera Srbije ipak je imao ko da čuje, no i sam je u narednim godinama nastavio sa istom retorikom dok su se, kao rezultat sporazuma, institucije Srbije sa Kosova povlačile.
Oluja je i narednom premijeru, odnosno sadašnjem predsedniku – Aleksandru Vučiću, u brojnim obraćanjima domaćoj javnosti postala nezaobilazna ‘ključna reč’. U međuvremenu je potvrdio da se zalagao i za razgraničenje ali da je njegov plan za Kosovo „doživeo poraz“.
Oluju i Bljesak od tada najčešće najavljuje negacijom – da neće biti nikakvog Bljeska i Oluje; ali sa Olujom i najavljuje ili opisuje akcije Kosovske policije na Severu, za koje Priština tvrdi da se njima bori protiv organizovanog kriminala ili politički uvodi „reciprocitet“.
Neposredno pred akciju Kosovske policije krajem maja 2019 na Severu, u kojoj je uhapšeno više desetina mahom pripadnika pogranične policije Kosova, najavio je da je pitanje dana i trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe.
„Ma koliko to bilo teško, a veoma je teško, jer se na Kosovu i Metohiji nalazi NATO, mi progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti. Imali smo dovoljno Oluja, Bljesaka, mnogo nesreće i više takve nesreće našeg naroda nećemo dozvoliti“, kazao je za skupštinskom govornicom, samo dan pre velikog hapšenja.
Tokom same akcije 28. maja 2019, u vanrednom obraćanju kazao je:
U toku je bukvalno premlaćivanje Srba kod Tehničke škole u Zubinom Potoku. Upadaju u kuće, sve po kući lome. Srbi su nenaoružani, oni pokazuju koliko su moćni. Nema poginulih do sada. Naš narod je uznemiren kao nikad do sada, ali su to prekaljeni vukovi. Ja sam i juče rekao, ono što sam rekao i u Kosovskoj Mitrovici, mi novu Oluju i Bljesak nećemo da dozvolimo.
I tokom krize sa tablicama u septembru prošle godine, kada su kosovske vlasti zapravo uvele tzv. recipročne mere i odlučile da i na Severu započnu sa uklanjanjem srpskih tablica gradova na KiM, predsednik je poručivao da neće biti ni „pogroma, ni Oluje, ni Bljeska“. Govorio je i o pogromu u više navrata, a tada se po prvi moglo čuti i o srpskoj IRA na Severu, naznačivši da to Albanci govore.
Trinaestodnevna blokada puteva na Jarinju i Brnjaku tada je okončana privremenim sporazumom o nalepnicama. Vučić je poručio da je Srbija „dala manje nego 2012“:
„Odbranili smo pravo na slobodu kretanja i normalnom protoku robe, očuvan je mir. Nema više skidanja tablica, niti probnih RKS, niti naplate od 5 evra za bilo šta, a posebno nema skidanja srpskih KM tablica i ostalih koje Beograd izdaje za područje Kosova i Metohije, niti proganjanja Srba koji ih poseduju. I ono što sporazum omogućava upotrebu svih srpskih gradova na području Kosova i Metohije, ali u praksi je jasno da će one moći da budu korišćene samo na Severu. A to za Srbe na jugu i nije toliki problem, jer svi su već imali KS tablice.
Oluja se tako učestalo najavljuje i pred pojedine razgovore u Briselu, odnosno u periodu kada su se donosile važne odluke. Uz aranžmane o tzv. slobodi kretanja, najčešće je bilo kod pitanja energetike.
Spominjanje Valača i Gazivoda, uz Oluju i Bljesak, planova za opšti napad na Sever i duge cevi, takođe su bile ključne reči u učestalim obraćanjima predsednika Srbije. Međutim, ovakav je narativ posebno bio istaknut uz temu razgraničenja koja je ponovo izbila 2018. i delom tokom 2019.
Podela i Oluja
Na scenario Oluje na Severu javnost Srbije se upravo najučestalije upozoravala tokom 2018. i 2019, kada je u javni diskurs izbačena tema razgraničenja, to jest, podele.
„A šta ako u toku leta neko krene da zauzima Sever Kosova? A šta bi to bio naš odgovor? Da li bi naš odgovor bio vojni, ili bi naš odgovor bio da imamo još jednu Oluju, kao što smo imali nekada? Politika Srbije mora da bude odgovornija od politike koja je bila i 90-tih i 2000-tih godina, mi moramo da sačuvamo naš narod na njegovim ognjištima, ali istovremeno ne smemo da dopustimo da mu se dogodi tragedija koja mu se u to vreme dešavala“, rekao je Vučić usred briselskih razgovora 24. juna 2018.
Tri dana kasnije, 27. juna 2018, Vučić je u obraćanju nakon zajedničke vojno-policijske vežbe „Zajednički udar 2018“ u Kraljevu, kazao:
„Mi ne pretimo nikom, spremni smo uvek za kompromise, dijalog i mir, ali nismo spremni, ponavljam, i nećemo nikada prihvatiti nekakve nove Oluje, niti smo spremni za novi egzodus i zločin nad Srbima. Nikome to nećemo dozvoliti“.
Da je sam ponavljao o Oluji i Bljesku, samo je potvrdio nekoliko dana kasnije. „Više puta sam vam rekao – kao Oluja, Bljesak i sve druge zločinačke akcije protiv našeg naroda se neće dogoditi. I nadam se da sam bio dovoljno jasan, ovo mi je deseti put da tako nešto ponavljam“, rekao je 8. jula 2018.
Međutim, u istom obraćanju javnosti, kao izjava koja je imala odjeka bila je i ona o tome da je najavio navodno napuštanje vojnika Srbije u istom danu kada su čuli da postoji mogućnost da idu na Sever Kosova: „A gde je tih 2.0000 koji će da poginu? Gde su? Znate li? ‘Oćete da vam pričam koliko nam se ljudi skinulo iz vojske u danu kada su čuli da postoji mogućnost da idu na Sever Kosova? Pisalo u novinama nekim. Hoćete da vam pričam o tome?“
Iz tog vremena, u obraćanju 30. juna, jedna od najčuvenijih izjava o Kosovu je ona o tome da „danas nemamo ništa“, te da je dobitak, ukoliko „jedan metar možemo da dobijemo„
U pismu Srbima sa Kosova 3. avgusta iste godine poručio je:
„Srbija je danas spremna da izvrši svoju obavezu prema vama i zaštiti vaše živote i mir, ako to bude neophodno. Dok sam na njenom čelu, Srbija neće dozvoliti organizovano nasilje nad Srbima i njihovim svetinjama, kao ni njihov progon. Nove ‘Oluje’ na Kosovu i Metohiji neće biti. Mir za Srbiju i srpski narod jeste najviša vrednost, koju pored svega drugog nastojimo da zaštitimo i kroz teške razgovore koje vodimo sa političkim predstavnicima Albanaca i međunarodne zajednice“.
Dan kasnije, poželeo im je dobar vikend, dobre nedelje i mesece. Obraćajući se novinarima 4. avgusta 2018, nakon sastanka sa tadašnjim Patrijarhom Irinejom, ispred Patrijaršijskog doma poručio je:
„Srbima na Kosovu i Metohiji želim ne samo dobar vikend, već dobre nedelje i mesece pred nama i želim im da se osećaju sigurno. Znam koliko im je teško, posebno u Metohiji, ali i Srbima svuda. Nije jednostavno ni na Severu, još mnogo je teže i južno od Ibra, ali ono što treba da znaju je da srpska država nikakav pogrom srpskog naroda neće dozvoliti, kakav smo imali 2004, kakav smo imali ’95 i u maju mesecu u vreme Bljeska, i početkom avgusta u vreme Oluje. Tako nešto Srbija više nikome nikada neće dozvoliti.“
Poruku je tada imao i za KFOR i NATO: „Od njih posebno očekujem i zahtevam da mir zaštite tako što ćete sprečiti svaki eventualni pokušaj, bilo čiji i pod bilo kakvim izgovorom, da zauzmu i od vas otmu Hidroelektranu ‘Gazivode’, trafostanicu ‘Valač’ ili bilo koji drugi ključni objekat infrastrukture od koga zavisi vaš opstanak.“
Tada je i zakazao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost zbog mogućnosti od, kako je tada saopšteno, „destabilizacije bezbednosne situacije na severu KiM“.
Vučić je posebno tog leta najavljivao, kako je kazao, opsednutost Prištine Severom i planove da ga zauzmu. „Opsesija Severom“, „zauzimanje“, „okupacija“, „Oluja je jedino što Albance interesuje“, „glad za zauzimanjem“ – bili su termini koje je srpski predsednik intenzivno rabio 2018, između dve goruće teme – ubistvo Olivera Ivanovića, i razgraničenja, kada se zbog otpora podeli izdvojila još jedna – sukob sa crkvom, posebno sa tzv. južnim krilom, koji je ‘utišan’ već u jesen 2018, odnosno na proleće naredne.
„Oni koji pričaju o zamrznutom konfliktu ne razumeju da to nije održivo – da će svako da čeka priliku da udari onog drugog da bi ostvario tu prednost na terenu. I svakoga dana ćemo da se sekiramo hoće li da nas napadnu na Severu, gde će da nas udare, uz čiju podršku, uz čiju pomoć – hoće li kao u Oluji da dobiju podršku Amerikanaca, ili će sada da dobiju podršku nekog drugog. Pa ćemo da kukamo i za našim narodom i za ubijenim ljudima i za prognanim ljudima“ – ponovo je govorio 16. avgusta 2018 o Oluji i plakanju u drugom dnevnika RTS-a, a pred svoju posetu 9. septembra Kosovu. Tada je ostala upamćena i izjava da je Sever „strateški važan kao teritorija jer tamo živi 98% Srba“.
Katastrofe i likvidacije najavljivao je i u novembru 2018, kada su u zgradi Grej, koja se vidi kao zgrada potpredsednika Srpske liste, Milana Radoičića, izvršena hapšenja u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, a sam Radoičić tada izbegao hapšenje, odnosno likvidaciju kako su naveli i on i predsednik.
Ostale su u emisiji Oko na RTS upamćene njegove čuvene izjave o tome da je Radoičić prošao poligraf i da je uvek bio prvi na braniku Severne Mitrovice.
Ujedno su tada uvedene i takse od 100% na proizvode iz Srbije i otpočeo je ‘trgovinski rat’. Predsednik je akcije iz Prištine i podršku zapada nazvao „igrama od 100%“, izbrojavši da je to bio peti upad dugih cevi na Sever.
Oluje 2019: Takse 100%, policijske akcije, propala politika razgraničenja, dolazak Kurtija…
Iako je u periodu aktuelizacije planova za razgraničenje, Vučić najavljivao istorijski govor u Kosovskoj Mitrovici u septembru 2018, iz tog vremena, upamćene su i poruke o tome kako je njegov plan o (etničkom) razgraničenju doživeo poraz – od septembra 2018, preko naredne godine, kada je čak kazao da je njegova ideja o razgraničenju – sahranjena što će „Srbe koštati“.
Tako se o pretnjama za zauzimanje Severa nastavilo i 2019. „Pošto Albanci neće status kvo, pitanje je trenutka, odnosno dana i meseca kada će da napadnu Srbe. Dve su mogućnosti rešenja kosovskog pitanja – priznanje nezavisnog Kosova, kako to vide Albanci i međunarodna zajednica i druga mogućnost koja je zapravo u potpunosti propala – razgraničenje, sažetak je obraćanja u srpskom parlamentu 27. maja 2019.
„Ma koliko to bilo teško, a veoma je teško, jer se na Kosovu i Metohiji nalazi NATO, mi progon i pogrom srpskog naroda nećemo dozvoliti. Imali smo dovoljno Oluja, Bljesaka, mnogo nesreća i više takve nesreće našeg naroda nećemo dozvoliti“, kazao je istom prilikom.
U tom govoru ostalo je zabeleženo obećanje da će „priznati da je izdajnik i da je prodao najskuplju srpsku reč ako postoji taj Obilić koji će jednim činom da vrati pod srpsko okrilje njenu svetu zemlju“.
I 2019. bila je turbulentna takođe, a Oluja i Bljesak su se opet često spominjali. I tada su se dogodile tri velike akcije hapšenja policijskih službenika na Severu, gore spomenuta u maju, u oktobru hapšenje Policijskog inspektorata Kosova i istom mesecu kada su uhapšena dva policajaca u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića.
U toku je bila i kriza sa taksama od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH koju je uveo tadašnji kosovski premijer, Ramuš Haradinaj.
Osvajanje Severa, lažljivi scenariji, pripajanje „Preševske doline“ Kosovu i otvorene pretnje političara na društvenim mrežama – sve su to građani na Severu slušali i gledali mesecima tada iz Beograda i sa druge strane iz Prištine. Na izvesno vreme nisu mogli da pristupe ni najosnovnijim uslužnim delatnostima – kupovini namirnica na Severu Kosova, jer su zatvorene sve radnje i obustavljene sve uslužne delatnosti u privatnom sektoru. Čak su stizala upozorenja da bi se slično moglo desiti i sa bolnicom.
Te su godine bili aktuelni i izbori na Kosovu, kada je po prvi put na vlast došao Aljbin Kurti.
U oktobru 2019, na TV Prva, Vučić je spočitao srpskoj opoziciji da su oni dozvolili da se dogodi martovski pogrom, dok SNS to neće više „nikad nikom“, kao ni Oluju. „Mnogo smo ljudi izgubili i mnogo smo ognjišta izgubili da bi to smelo da nam se ponovi“, kazao je.
„Kao što sam rekao mnogo puta, mi 2004. kakvu su dozvolili ovi iz DOS-ovog režima pogrom srpskog naroda, ako ni Oluje, niti mnoge druge stvari više nikada nikom nećemo dozvoliti“.
Novi sudnji dani – najave sa raznih mesta i uz potvrdu tabloida
Scenario tragedije Srba u Hrvatskoj u leto 1995, koji preti da se ponovi i Srbima sa Kosova, predsednik Srbije najavljuje sa raznih mesta i prilika – od televizijskih studija, preko fabričkih hala, vojnih vežbi, smotri, obilaska rastuće privrede, obilaska zdravstvenih ustanova i punktova za vakcinaciju tokom pandemije, do samog Andrićevog venca i susreta sa decom.
Svojevremeno je priznao da kada god otvara neku fabričku halu, desi se neštp loše na Kosovu
Ovo potonje ju upriličeno juče. Pošto se prethodno susreo sa desetinama dece iz sportskog kampa „Srbija te zove“, koji je organizovan za male sportiste sa Kosova, Republike Srpske i dijaspore, izneo je novu dramatičnu najavu, ali je umesto Oluje i Bljeska, specifikovao poruku o likvidaciji, u sličnom tonu kao i kada je Milan Radoičić izbegao prvo hapšenje:
„Oni pripremaju likvidacije naših ljudi na Severu i to vam kažem otvoreno i upozoravam ih da to ne čine pod plaštom borbe protiv kriminala i ne znam čega. Nemojte da ubijate ljude, a mi da ubijamo nikog nećemo, nama je potreban mir i stablinost“.
Sa obilaska mobilnog punkta za vakcinaciju u Obrenovcu i Ubu 7. maja prošle godine pozvao je ljude na vakcinaciju, ali i poručio:
„Svima onima koji misle da će biti novih Oluja i pogroma i proterivanja našeg življa moja poruka je, ujedno srpskom narodu na KiM, da se to neće desiti. I kada ja kažem da se to neće desiti, to je garancija da se to neće dogoditi da se to neće desiti“, kazao je nakon najava o otvaranju vojnog kampa Hrvatske na Kosovu, ali i potpisivanja ugovora o dodeli više od 190 hektara zemlje KBS-u za izgradnju vojne baze u Južnoj Mitrovici.
Odluku kosovskih vlasti od 29. juna da se od 1. septembra primeni registracija vozila na Severu na RKS tablice i ukinu srpske tablice gradova na KiM, a da se licima koja sa srpskim ličnim kartama ulaze na Kosovo, izdaje dokument o ulazu-izlazu kao recipročna mera, Vučić je istog dana protumačio javnosti na sledeći način:
„Odluka ima samo jedan cilj, da se proteraju Srbi sa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova Oluja gde oni u roku od dva meseca, njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova da ubedi Srbe da se registruju u tzv. RKS albanskim tablicama. Ako se registruju, odlično, oni će valjda da im dele letke. To se radilo i u Drugom svetskom ratu, da smo slobodni kada nas okupiraju. Tako će i oni sada da rade na Severu Kosova, pa će da ubede Srbe o svemu onome što oni nude. Pa ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice nego i vozila, a onda ko će od Srba da opstane, ni sami ne znaju, niti ih interesuje pošto računaju da će svi Srbi da napuste“.
Ponovo spomenuvši opasnost od Oluje i Bljeska za Srbe na Severu, Vučić je najavio i „opšti napad na Sever najkasnije do 1. oktobra“, uz naglasak da „Kvinta podržava Albance“, te da Srpska lista „to više neće da trpi“.
Predsednikove dramatične najave godinama prate naslovnice srpskih tabloida i specijalni programi televizija sa nacionalnom frekvencijom.
U očekivanju najnovije najave o Oluji i Bljesku Srba sa Severa do 1. oktobra koje su ovog leta ponavljali i drugi vladini zvaničnici, zaključno sa nastupom srpske premijerke, da takve najave budu još dramatičnije, početkom ovog jula potrudili su se i tabloidi u Beogradu.
Sve ono što je Aleksandar Vučić poručio 29. juna na „najoštrijoj konferenciji za medije sa kojom će ući u istoriju“, danima je bila tema ovih medija.
Poruke su tri: Sprema se Oluja, Kurti hoće rat, a Evropa podržava napad na Srbe, premda je Vučić u svom izvornom obraćanju koristio termin „Kvinta“.
Iako naslovi u tabloidima obično prate predsednikova obraćanja, ima i obrnutih situacija, kada se izdvoji dramatično upozorenje na naslovnici, a potom se takvo pitanje i postavi Vučiću na konferenciji za medije ili u studiju neke od televizija.
Kada su Večernje Novosti na naslovnicu 9. oktobra 2020. objavile „ČETIRI CILJA ZA HAOS NA KOSOVU“, o tome da će „Srbi na Kosovu i Metohiji, naročito oni u enklavama, u narednim danima biti meta organizovanih provokacija i napada Albanaca, a sve u cilju stvaranja nestabilnosti koja bi dovela do ponovnog zastoja u dijalogu Beograda i Prištine kao i opstrukcije saradnje sa Specijalnim sudom u Hagu“, Vučić je takođe poručio da neće biti novih Oluja.
Da tabloidi prate šta govori predsednik, interesantan je primer pisanja upravo Večernjih novosti u 2018. i 2022. „NOVOSTI OTKRIVAJU AMERIKA SPREMA ALBANCE: Ubrzali obuku za udar na sever KiM“ – objavio je ovaj medij 6. avgusta 2018. Isti list prethodno je krajem maja i početkom juna objavio da „Albanci planiraju da odseku sever uz pomoć NATO“ i da „Tači sa Amerikom ‘Zlatnom sabljom’ otkida sever KiM“. Pred barikade prošle godine na naslovnici su 17, odnosno 18. septembra imali tekst „Albanci spremaju desant na sever„. U vezi sa najnovijim najavama, 29. juna ove godine objavili su seriju sličnih naslova: PRIŠTINA SPREMA OPŠTI NAPAD NA SEVER KOSOVA 1. OKTOBRA: Vučić izašao pred narod sa istinom
Predsednik Srbije je neretko i u raznim emisijama tokom ovih nekoliko godina, uz redovno spominjanje Oluje i Bljeska, za opis situacije na Kosovu, najčešće u istoj rečenici ili monologu saopštavao kako se nasilje neće dogoditi.
Takođe, uz njih, često se slikovito poigrava i sa drugim krilaticama, poslovicama i citatima.
„Novih oluja i bljeska i progona našeg naroda neće biti, niti pogroma iz 2004. Ako je to pretnja i veliki greh, onda sam ja najgrešniji čovek na svetu“, kazao je 16. oktobra 2021, na TV Prva, ali i dodao, uz parafraziranje Gandijevog citata:
„U vreme Oluje male ptice se sakriju i gledaju da se sakriju po svaku cenu svuda, da ih nigde nema, a orlovi tada najviše lete, tako da se u teškim vremenima vidi ko ima hrabrosti, ko ima petlju, a žargonski da kažem, miševi se posakrivaju“.
Takođe, nekada je spominjanje Oluja i Bljeskova okosnica njegovog verbalnog obraćanja, a nekada je spomene tek ovlaš. Pred odlazak na samit Brdo-Brioni, u 21. maja ove godine takođe za TV Prva, govorio je o „ljudima koji su menjali granice Srbije i Jugoslavije“:
„Ti ljudi menjaju granice Srbije, onda Jugoslavije – ’90, ’91, ’92. Onda su napali Srbiju, ubijali našu decu, uništavali naše mostove i naša sela i gradove. Onda su rekli da je to zbog humanitarne katastrofe. I da kažete – pa dobro, svašta smo mi Srbi radili – da sve preko toga pređete, iako nije lako preći preko toga, onda su 2004, napali Srbe na Kosovu očekujući da će da se ponovi oluja. Onda su 2008, pošto Srbi nisu pobegli sa Kosova, doneli odluku o nezavisnosti Kosova. Dakle, 2008, ste doneli odluku suprotno UN, Generalnoj skupštini UN. Promenili ste granice jedne suverene zemlje, bar vas 85.90-95, koliko je ukupno zemalja priznalo Kosovo. Pa kad ste se to setili poštovana gospodo da poštujete princip nepromenljivosti granica?!“
Večeras će takođe govoriti na TV Prva, nakon što se na RTS bude emitovao intervju sa američkim ambasadorom u Beogradu, Kristoferom Hilom. Sledeće nedelje u Briselu će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine.
Stvarna Oluja
U hrvatskoj operaciji „Oluja“, od 4. do 8. avgusta 1995, srpski narod, njih više od 200,000 nasilno je napustio svoje domove padom tadašnje SAO Krajine koju hrvatske vlasti uspostavljene raspadom Jugoslavije, nisu priznavale. Barata se cifrom od nešto manje od 2,000 nestalih, odnosno poginulih Srba, od čega su preko polovine civili, skoro tri četvrtine stariji od 60 godina i više od 500 žena.
Tokom ove operacije hrvatske oružane snage počinile su sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.
Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama kada je započela vojna operacija, ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije, ali se naglašava da ovaj spisak nije konačan.
Tokom obeležavanja godišnjice ovog avgusta, Fond za humanitarno pravo (FHP) podsetio je da ni nakon 27 godina pravda za žrtve „Oluje” nije dostignuta, ni u Hrvatskoj kada je u pitanju procesuiranje zločina, kao ni u Srbiji, u kojoj nijedna žrtva „Oluje” ni danas nema status civilne žrtve rata.
„Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre „Oluje“ na teritoriji tzv. Republike Srpske Krajine. Pored centralnih komemoracija, predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na „Oluju“ u svrhu zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma“, naznačili su u FHP 4. avgusta ove godine.
Tatjana Lazarević, KoSSev