Kako Srbija stvara pretnje Ukrajini usred izjava o prijateljskim odnosima

Šefovi deset parlamentarnih odbora za spoljne poslove i više od pedeset poslanika iz različitih parlamenata, uključujući i ukrajinski, nedavno su potpisali otvoreno pismo pozivajući na povećanu podršku delimično priznatom Kosovu.

Među potpisnicima bio je i poslanik u ukrajinskom parlamentu iz predsedničke partije „Sluha Naroda“ Aleksandar Merežko. Srpski predsednik je tada oštro reagovao.

Za više detalja o situaciji i reakciji na pretnje Srbije pogledajte kolumnu urednika EuroPravde Jurija Pančenka „Ukrajina će izgubiti sve“: Kako Kijev treba da odgovori na pretnje predsednika Srbije.

Autor napominje da je potpisivanje otvorenog pisma Aleksandra Merežka, predsednika Odbora za spoljne poslove Vrhovne rade i međuparlamentarnu saradnju Ukrajine, izazvalo oštru reakciju predsednika Srbije. Merežko je predstavnik vladajuće partije „Sluha naroda“, pa bi se njegov potpis mogao protumačiti kao moguća promena ukrajinske pozicije, objašnjava Pančenko.

“U Srbiji se ukrajinski potpisi na ovom pismu ozbiljno shvataju u pripremi za priznavanje Kosova. Mediji pod srpskom kontrolom već su počeli da razgovaraju o mogućim koracima koje Beograd može da preduzme kao odgovor, uključujući deportaciju ukrajinskih izbeglica koje žive u zemlji koje su našle utočište, “, nastavio je novinar.

Prema Pančenku, situaciju je smirila izjava ukrajinske ambasade, koja je užurbano kružila srpskim medijima i koja je umirila srpske vlasti. Pančenko napominje da je ova izjava pomogla da se uveri srpsku vladu, jer je predsednik Vučić svoju konferenciju usmerio na kritiku drugih političara.

Osim toga, Vučić je eksplicitno istakao da Ukrajinu smatra prijateljskom zemljom sa Srbijom i da nije bilo problema u odnosima sa Ukrajinom.

„Ukrajina je za nas prijateljska zemlja. Mislim da je Zelenski pametniji od Merežka. Jer zamislite ovo: ako Ukrajina prizna nezavisnost Kosova, izgubiće sve u jednom danu“, rezimirao je predsednik Srbije.

Istovremeno, Vučić je, međutim, odgovorio na pozive da preispita svoju politiku prema Rusiji, navodeći da će se uvek zalagati za „slobodarski pristup“ i pravo Srbije da sama odlučuje.

„Ipak, treba priznati očigledno: Vučićeva izjava o dobrim odnosima sa Ukrajinom ne odgovara stvarnosti“, primećuje autor.

Prema rečima Pančenka, Srbija načelno odbija da uvede sankcije Rusiji, slabo reaguje na poznate slučajeve umešanosti Srba u rat protiv Ukrajine, a provladini srpski poslanici zahtevaju priznanje teritorija koje je okupirala Rusija.

Još jedan preokret srpskog predsednika, prema Pančenku, jeste priznavanje nezavisnosti Kosova bez kršenja međunarodnog prava. Međunarodni sud pravde je 2010. godine priznao legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova prema međunarodnom pravu.

Sugestije Vlade Srbije da je situacija slična onoj na Kosovu i u Ukrajini stoga ne bi trebalo da ostanu bez odgovora“, savetuje urednik EvroPravde.

Pored toga, Srbija je kritikovana što podržava želju Republike Srpske (autonomnog entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine) da se ove jeseni održi referendum koji bi mogao dovesti do njihovog otcepljenja od jedinstvene zemlje.

Prema rečima Jurija Pančenka, ovaj korak bi mogao da izazove novi rat na Balkanu. To je u skladu sa interesima Rusije i suprotno interesima Kijeva, koji zahteva aktiviranje naših akcija.

U zaključku, autor dodaje da Srbija ne odbija da pomogne Ukrajini, već samo u humanitarnom smislu. Tačnije, Beograd ovu pomoć vidi kao uveravanje da Kijev neće postavljati pitanja o sankcijama ili odnosima sa zemljom agresorom.

“Da li je takva razmena zadovoljavajuća za Ukrajinu? Očigledno nije. Međutim, ukrajinska država to tek treba da smelo da izjavi. Pa je možda vreme da se ova praksa promeni”, naglašava novinar./European Pravda/