Kako se Evropa treba pripremiti za 2026. — analiza spoljnog pritiska i unutrašnjih izazova

Evropska medijska zajednica intenzivno raspravlja o tome kako Evropa treba da se pozicionira suočena sa glavnim izazovima u 2026, dok su pretnje sa istoka porasle, a podrška Zapada postala nesigurnija tokom 2025.

Prema različitim komentarima iz evropske štampe, spoljnji pritisak može ojačati Evropsku uniju kao zajednicu, smanjujući unutrašnje podele i preusmeravajući fokus sa pitanja poput migracija ili različitosti ka bezbednosti i strateškoj saradnji.

Spoljni pritisak gradi snagu

Kontroverzna pitanja ostaju u pozadini, primećuje dopisnica EU Caroline de Gruyter u svojoj rubrici u NRC (Holandija):

„Što više Trump i Putin prete Evropi, to Evropa postaje jača kao zajednica. … To može dovesti do smanjenja unutrašnje polarizacije u Evropi. Kako piše profesor iz Groningena, Pieter de Wilde: ‘Što više govorimo o bezbednosti, to manje pažnje posvećujemo pitanjima koja trenutno izazivaju polarizaciju: različitosti i inkluziji, a pre svega – migracijama.’ I zašto ne bi bilo tako? … Kao što je [Papa Pije II] Piccolomini napisao, na kraju krajeva svi smo mi ‘Europeos homines’. Pod spoljnim pritiskom, to se uvek vidi malo jasnije.“

Odbaciti pravilo jednoglasnosti

Vreme je da EU pređe na odlučivanje većinom, ističe Ilta-Sanomat (Finska):

„Sama EU ima velike poteškoće da odredi ili čak pravilno razume svoj položaj u svetskoj politici – a kamoli da nešto učini da ga ojača. … Bilo je sramotno za Evropljane da vide koliko je teško za lidere EU da se snažno uključe u mirovne pregovore za Ukrajinu, koje su inicirali SAD i Rusija. … Ako EU želi da ojača svoj položaj u globalnoj politici i odlučuje o svojim stvarima, mora delovati zajednički – i barem po pitanjima bezbednosti i spoljnjih odnosa, preći sa pravila jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu.“

Izazivanje novog svetskog poretka

Kolumnista LRT Paulius Gritenas naglašava (Litvanija):

„Novi američki prijatelji u Evropi su Mađarska, Slovačka i Belorusija. U zemljama poput Nemačke ili Velike Britanije, SAD smatraju lokalne proruske ekstremiste desnog centra svojim novim saveznicima. Već postoje jasno vidljivi pokušaji da se podrže snage koje žele da oslabe ili unište EU i njen zajednički zaštitni okvir – s ciljem da se Evropa podeli kroz promociju protivpokreta nacionalnog karaktera, bilateralnih sporazuma, protekcionizma i logike geopolitičkih sfera uticaja. … Evropa sve više zapada u zamku u kojoj jedina šansa za opstanak leži u mobilizaciji demokratskih snaga i odlučnoj borbi za očuvanje njenih principa, normi i političkog realizma.“

Berlin mora da predvodi

Da li Evropa može da opstane na međunarodnoj sceni zavisi pre svega od Nemačke, piše kolumnista Spiegel-a Henrik Müller (Nemačka):

„U 2026. biće jasnije nego ikada da EU zavisi od svoje najveće članice, ili će dodatno oslabiti. Nemačka se suočava sa hegemonijskim pitanjem – da li treba masovno da ulaže u stabilnost i bezbednost – ili da rizikuje haos i rat. Jer nema niko drugi ko može da ispuni ovu ulogu. Nemačka je jedina zemlja dovoljno velika i finansijski snažna da garantuje evropsku bezbednost. … To je veliki teret.“

Kijev je garant bezbednosti EU

Trenutno, Ukrajina je ta koja štiti Evropu od Rusije, objašnjava pisac Andriy Lyubka u ukrajinskoj službi Deutsche Welle:

„Pošto se nade u američku zaštitu oslanjaju na nesigurne, ako ne i iluzorne, pojmove, ključni evropski glavni gradovi već ozbiljno razmatraju uspostavljanje evropskog sistema kolektivne bezbednosti – svojevrsnog ‘evropskog NATO-a’.

Ipak, pošto bi uspostavljanje takvog modela trajalo godinama čak i da postoji politička volja, glavne države EU i Velika Britanija suočavaju se sa očiglednim činjenicama: jedina stvarna garancija bezbednosti za EU trenutno je Ukrajina i njene oružane snage. Ukrajina je ta koja odlaže agresivne planove Rusije protiv Evrope.“