Kako Rusija širi lažne vesti na Balkanu

U Teheranu je 13. aprila bila ponoć i 22 sata u Beogradu, a trebalo je da počne masovna kampanja dezinformisanja.

U to vreme, Iran je pokrenuo jedan od svojih najvećih bespilotnih i raketnih napada na Izrael, podižući već visoke tenzije na Bliskom istoku.

Opskurni medij na srpskom jeziku pomno je pratio vesti širom sveta i počeo da objavljuje priče o iranskom napadu vrtoglavom brzinom – više od 100 priča na sat – uprkos malo činjenica i detalja.

Čini se da većina informacija dolazi samo sa telegram kanala na ruskom jeziku, mreže RT koju finansira Kremlj ili drugih medija koje vodi ruska država.

Višemesečna istraga Balkanskog servisa RSE/RL pokazala je da je to bio deo šire prokremljovske mreže dezinformacija koja je koristila tehnologiju automatizacije za brzo kreiranje stotina novinskih članaka, često zasnovanih na ruskom medijskom sadržaju koji je EU zabranila.

Kako mreža funkcioniše?

U februaru je VIGINUM, francuska vladina agencija koja nadgleda strano digitalno smetnje, objavila izveštaj o proruskoj propagandnoj mreži koju je nazvala „Portal Kombat“.

Identifikovao je oko 193 veb stranice koje imaju za cilj širenje informacija iz proruskih izvora, kao i ruskih vesti i institucija.

Tokom četiri meseca, RSE/RL je pratio veb-sajtove na više jezika namenjene publici u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, što je bila neosporna glavna meta propagande tokom perioda koji je pratio RSE/RL.

Istraga RSE-a je rasvetlila globalnu operaciju, pokazujući kako su „članci” automatski generisani i objavljeni u talasima koji su završavali na sajtovima na lokalnom jeziku predstavljajući se kao legitimni izvori vesti – rastući trend u globalnom ratu dezinformacija.

Simpatije prema Rusiji

Balkan se odavno pokazao kao plodno tlo za proruske narative, posebno u Srbiji, čiji predsednik Aleksandar Vučić održava prijateljske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a istovremeno teži i članstvu u EU.

Anketa Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) na Zapadnom Balkanu objavljena 14. maja pokazala je da većina ispitanika iz Albanije, Kosova, Bosne, Crne Gore i Severne Makedonije osuđuje rusku agresiju u Ukrajini, dok 49 odsto Srba osuđuje da je smatra „opravdanom ”.

Balkanske verzije sajtova Portal Kombat bile su zapanjujuće slične na svim jezicima. Svi sajtovi lažnih vesti za region koje je ispitao RSE imali su isti izgled, strukturu, pa čak i isti naziv: Pravda, što znači istina.

Digitalna forenzika pokazuje koliko su brzo napravljene veb stranice. Prvi sajt Pravde na srpskom jeziku – Pravda-rs.com – registrovan je 20. marta. Nekoliko dana kasnije – i to za nekoliko sekundi – registrovana su još tri domena Pravde: na bosanskom, makedonskom i albanskom.

Automatizovane lažne vesti: Kako se sadržaj tako brzo širi

Od 22. marta do 20. jula na ova četiri sajta postavljeno je ukupno 70.719 poruka. Ipak, većina članaka, više od 67.000, pojavila se na sajtu na srpskom jeziku.

Fokusirajući se na sajt na srpskom jeziku, RSE je mogao da prati kako se proruski sadržaj širi na više platformi za nekoliko minuta.

Čini se da je većina sadržaja koji se pojavljuje na četiri veb stranice preuzeta sa prokremljskih Telegram kanala. Proces automatizacije mreže je toliko efikasan da od objavljivanja na Telegram kanalu do pojavljivanja na veb stranicama Pravde prođe samo tri do 12 minuta.

Operacija dezinformisanja takođe koristi ruske platforme kao što su VK Video i Iandek za prevođenje, proizvodnju i distribuciju sadržaja.

Jeftina ruska propaganda

Uprkos svoj očiglednoj sofisticiranosti operacije, VIGINUM u svom najnovijem izveštaju napominje da pregledani sajtovi mreže Portal Kombat generalno ne privlače veliki broj čitalaca.

Za veb-sajtove usmerene na Balkan, Similarveb, servis koji prati posete registrovanim veb-sajtovima, izveštava da je najaktivniji veb-sajt, Pravda-rs[.]com, imao manje od 5.000 poseta u junu.

Ali da li je kampanja bila efikasna gotovo je nebitno, kaže stručnjak za dezinformacije Peter Benzoni, jer su troškovi stvaranja dezinformacija zanemarljivi.

„Za Rusiju je ovo informacioni rat. Baš kao i kod bespilotnih letelica, jeftini napadi koji ne uspeju u 99 procenata vremena opravdavaju se jednim procentom uspeha. Ove veb stranice su dronovi informacionog ratovanja“, rekao je za RSE Benzoni, analitičar za istražne podatke i istraživanja u Savezu nemačkog Maršalovog fonda za bezbednost demokratije u Vašingtonu.

Dezinformacije o Ukrajini

Rat Rusije protiv Ukrajine najpopularnija je tema na srpskom sajtu, sa stotinama nepotvrđenih izveštaja sa ratišta koji ruske vojnike često nazivaju „našim“, a one koji se bore na ukrajinskoj strani kao „neprijatelje“.

Dok međunarodne vesti generalno ne igraju veliku ulogu jer postoji malo namenskih Telegram kanala, događaji na Bliskom istoku 13. aprila bili su izuzetak, utvrdio je RSE.

U noći između 13. i 14. aprila iranski napadi na Izrael „eksplodirali“ su ne samo na srpskoj, već i na albanskoj, makedonskoj i bosanskoj strani.

Broj članaka, kojih je na srpskoj strani obično bilo 500-600 dnevno, 14. aprila porastao je na više od 1.000. Još veća aktivnost primećena je na preostala tri lokaliteta na Balkanu.

Mreža je usvojila sadržaje popularnih i istaknutih ruskih blogera, čiji su postovi objavljeni sinhrono na sva četiri sajta na balkanskom jeziku.

Pored brojnih video-klipova sumnjive autentičnosti, objavljeni su mnogi članci koji opravdavaju iranski napad, kao i razne nepotkrepljene tvrdnje o onome što je Vašington navodno unapred znao.

RT, koju američki Stejt department opisuje kao ključnog igrača u aparatu za dezinformisanje i propagandu Kremlja, blokiran je u Evropskoj uniji, Kanadi i drugim zemljama od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. U maju je EU zabranila emitovanje još četiri ruska medija.

Međutim, ruski mediji su pronašli vrata za evropsku publiku preko lažnih vesti, poput onih koje je istraživao RSE, sa velikim delom zabranjenog medijskog sadržaja postavljenog na ove sajtove, objašnjava Benzoni.

„Da li je ovo dosluh ili ne, zapravo nije važno – oni vide povećanje gledanosti ruskih državnih medijskih sadržaja kao neto korist, bez obzira na vektor“, dodao je Benzoni./Rferl/