Kako rastuća trgovina sa Kinom podstiče rat u Rusiji

Kineske kompanije igraju sve važniju ulogu u podršci ruskoj ekonomiji i jačanju njenih vojnih sposobnosti, uključujući trgovinu robom za upotrebu na bojnom polju u Ukrajini, pokazuje nova analiza CNBC.

Podaci ruske carine dostavljeni tek u avgustu 2023. ukazuju na nastavak uvoza iz Kine dronova, šlemova, prsluka i radija koji su spas za više od 18-mesečni rat predsednika Vladimira Putina i unosan posao za kineske kompanije.

Istovremeno, ruski ratni napori su direktno i indirektno potpomognuti pojavom manje dobro dokumentovanog kineskog izvoza koji je navodno namenjen za civilnu upotrebu, uključujući vozila, građevinsku opremu i sintetičke materijale, rekli su analitičari za CNBC.

“Mislim da nema sumnje da su kineske vlasti svesne trgovinskih tokova. Oni su toliko veliki da ne bi mogli da nastave bez saglasnosti kineske vlade”, rekao je Mark Kancijan, viši savetnik u vašingtonskom istraživačkom centru Centar za strateške i međunarodne studije.

Ministarstva odbrane Kine i Rusije nisu odgovorila na zahtev CNBC-a za komentar o trgovinskim tokovima.

Ova trgovina se odvija uprkos insistiranju Pekinga da trgovina sa Moskvom predstavlja „normalnu ekonomsku saradnju“ i da nije usmerena protiv „trećih strana“. Prošle nedelje, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji potvrdio je nastavak ekonomske saradnje Kine sa Rusijom uoči sastanka zakazanog za oktobar između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga.

Komentari su usledili nakon objavljivanja izveštaja američke obaveštajne službe u julu u kojem se navodi da je Kina „takođe postala sve važniji stub za Rusiju u njenim ratnim naporima, verovatno snabdevajući Moskvu ključnom tehnologijom i raspoređenom opremom dvostruke namene koja je potrebna u Ukrajini“.

Isporučena roba je uključivala, na primer, navigacionu opremu, tehnologiju za ometanje i delove za borbene avione, navodi se u izveštaju.

U stvari, Kijev je izvestio da od aprila 2023. – meseca u kojem su Putin i tadašnji kineski ministar odbrane Li Šangfu potvrdili „partnerstvo bez granica“ svojih zemalja – njegove oružane snage sve više pronalaze kineske komponente u oružju koje koristi ruska vojska.

Ministarstvo odbrane Ukrajine i Generalštab Oružanih snaga Ukrajine nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar o nalazima na bojnom polju.

Povećava se trgovina robom dvostruke namene

Ukupna bilateralna trgovina između Rusije i Kine dostigla je rekordnih 190 milijardi dolara u 2022. godini, što je povećanje od 30% u odnosu na 2021. Očekuje se da će ove godine ta cifra biti premašena, a ukupna trgovina dostiže 134 milijarde dolara u prvih sedam meseci 2023 milijarde dolara.

Prema procenama Instituta za ekonomije u razvoju Banke Finske, Kina sada čini oko polovinu (45%-50%) ruskog uvoza, dok je pre rata iznosila samo četvrtinu. Ovo uključuje trgovinu takozvanom robom i tehnologijama dvostruke namene – robom za civilnu i vojnu upotrebu, kao što su: Na primer, dronovi i mikročipovi.

Kina je 2022. prodala Rusiji poluprovodnike u vrednosti od više od 500 miliona dolara, u odnosu na 200 miliona dolara 2021. U isto vreme, Kina je Rusiji prodala dronove u vrednosti više od 12 miliona dolara u godini koja se završava marta 2023.

CNBC je analizirao ruske deklaracije i sertifikate o usklađenosti podnete Federalnoj službi za akreditaciju – uslov za uvoz i prodaju robe u zemlji – i pokazao trgovinu tom robom između ruskih i kineskih kompanija od početka invazije Moskve na Ukrajinu velikih razmera u februaru 2022 do danas. Takve deklaracije podnosi kupac, a ne proizvođač robe.

Bespilotne letelice koje proizvodi kineska multinacionalna kompanija SZ DJI Technologi registrovane su u neutvrđenim količinama u Rusiji u različitim prilikama između septembra 2022. i januara 2023. godine, sa uvozom direktno iz kompanije i indirektno od kineskih izvoznika kao što su Autel Robotics i Iflight Technology sa sedištem u Šenženu, kao što može vidi se iz prevedenih dokumenata.

Ovo je uprkos tome što je DJI objavio izjavu na svojoj veb stranici u aprilu 2023. godine u kojoj se kaže da je „dobrovoljno prekinuo svu prodaju i prodavnice u Rusiji i Ukrajini od 26. aprila 2022. i da je ugovorom obustavio svu prodaju od strane dilera u jednoj od dve zemlje i zabranjeni su za borbenu upotrebu“.

Kada ga je CNBC kontaktirao, portparol DJI-ja je rekao: „Mi veoma ozbiljno shvatamo usklađenost i preduzeli smo sve korake koji su nam na raspolaganju da naglasimo da naši proizvodi ne bi trebalo da se koriste u borbi za nanošenje štete ili modifikovani da bi to mogli da postanu oružje.

Jedan od uvoznika dronova, moskovska Nebesnaja mehanika, što otprilike znači “Nebeska mehanika” i koja je bila zvanični distributer DJI-ja u Rusiji pre rata, podnela je svoju prijavu u septembru 2022. godine, pokazuju dokumenti.

Drugi uvoznik, moskovski Vodukh, registrovao je neodređeni broj litijum-jonskih i litijum-polimerskih baterija i nepoznat broj baterijskih stanica direktno od DJI-ja u julu 2023. i novembru 2022. godine, prema evidenciji. Ovi predmeti se mogu koristiti za napajanje svega, od malih elektronskih uređaja do električnih vozila.

Treća kompanija, Rostov na Donu je registrovala Pozitron, takođe je uvezla više od 54.000 šlemova od kineskih dobavljača Liaoning B&R Technologi i Beijing KRnatural International Trade Co krajem 2022.

Stručnjak za odbranu Kansijen rekao je da je očigledno da su takvi predmeti važan deo ruskog vojnog arsenala.

„Na primer, oni (Rusija) ispaljuju 10.000 do 20.000 metaka dnevno. Da bi održali ovaj nivo potrošnje, potrebna im je pomoć spolja“, rekao je on.

„Takođe su im polako ponestajale krstareće rakete. Njihove zalihe su skoro iscrpljene u prvih šest meseci, tako da su mogli da proizvedu dodatne krstareće rakete sa komponentama koje su isporučile Kine,“ dodao je on.

Kacige i zaštitni prsluci su takođe nabavljeni u novembru 2022. u serijama od po 100.000 od šangajske kompanije Deekon (Shanghai) Industri Co., proizvođača vojnih proizvoda i policijske opreme, pokazuju dokumenti.

Kompanija Legittelecom, koja, kako se navodi na njenom sajtu, pruža konsultantske usluge za izdavanje dozvola za „uvoz, izvoz i prodaju radio elektronike i radio-frekventne opreme“, uvezla je i nepoznat broj prenosivih radio uređaja (voki-tokija) od bežične kompanije Retekess u Hong Kongu u martu 2023.

Iz dokumenata nije bilo jasno da li je Legittelekom krajnji korisnik proizvoda ili kome je izdao dozvole, iako su radio aparati kineske proizvodnje zaplenjeni sa ratišta u Ukrajini. Kompanije nisu odgovorile na zahtev CNBC-a za komentar o transakcijama.

Ali analitičari kažu da neregularni uvoz sugeriše da se kompanije sa obe strane ponašaju oportunistički i pokušavaju da profitiraju od vojnih potreba Moskve.

„Ono što vidimo jeste da kineske kompanije prodaju Rusiji ono što možda ne mogu da prodaju u Kini ili na Zapadu po višoj ceni“, rekla je Antonija Hmaidi, analitičarka berlinskog Merkator instituta za kineske studije, koja pokriva Kineski izvoz dvostruke namene u Rusiju od početka rata je istražen.

“Ne izvoze ovo veliki izvoznici u Kini. Umesto toga, to su ove male kompanije”, nastavila je ona, napominjući da bi uticaj zapadnih sankcija na takve kompanije bio minimalan. „Preduzeća zapravo nemaju veliku vrednost, tako da je lako otvoriti još jednu.

Zaista, jedna kompanija, Silva, registrovana je u udaljenom istočnom sibirskom regionu Burjatije u septembru 2022. i podnela je zahteve za uvoz 100.000 šlemova Shanghai H-Vin Nev Material u martu 2023. Nedavno, u avgustu 2023., prijavio se za neodređeni broj sistema radio telemetrije koji se mogu koristiti za praćenje dronova kompanije Hubei Jingzhou Maiatech Intelligent Technologi.

Hmaidi je naveo još jedan primer kompanije iz Hong Konga osnovane 2020. godine koja je ranije snabdevala Severnu Koreju, a sada je dodala Rusiju u svoje knjige. Sa svoje strane, Pjongjang je ojačao veze sa Moskvom. Ranije ovog meseca, lideri dve zemlje sastali su se u ruskom krajnjem Amuru nakon što je Zapad izneo sumnju da se Severna Koreja sprema da isporuči Rusiju ratnim materijalom.

CNBC je kontaktirao ili pokušao da kontaktira sve pomenute kompanije, ali nije dobio odgovor.

„Potcenjeni“ trgovinski tokovi

Pored robe sa očiglednom vojnom primenom, Rusija je takođe povećala svoj uvoz kineske robe sa potencijalnim direktnim i indirektnim ratnim implikacijama, kažu analitičari.

Kineske isporuke aramidnih vlakana u Rusiju, klase sintetičkih vlakana otpornih na toplotu čija se primena kreću od guma za bicikle do pancira, porasle su za više od 350% u 2022. u odnosu na 2021. godinu, prema podacima koje je za CNBC sakupio ImportGenius, carina. pojavljuje se agregator podataka. Samo u januaru i februaru 2023. uvoz je činio skoro 50% ukupne 2022. godine.

U međuvremenu, građevinska oprema je igrala „potcenjenu“, ali značajnu ulogu u doprinosu Kine ruskim ratnim naporima, pomažući u jačanju odbrane od ukrajinske kontraofanzive, kaže Džozef Vebster, viši saradnik u Atlantskom savetu.

„Bageri i utovarivači su jedan od najznačajnijih i iskreno potcenjenih aspekata kineskog učešća u ratu u Ukrajini“, rekao je Vebster, koji je proučavao porast izvoza ovih mašina.

„Došlo je do ogromnog povećanja opreme za kopanje rovova koja je dolazila u Rusiju u vreme kada su ruske snage kopale rovove. I to svakako nije slučajnost“, dodao je on.

Ruski uvoz kineskih utovarivača za zemljane radove bio je skoro duplo veći, a uvoz bagera više od tri puta veći u prvih sedam meseci 2023. nego u istom periodu prošle godine, pokazuju trgovinski podaci.

Uvoz kineskih teških kamiona generalno je porastao 11 puta u vrednosti između januara i maja 2023. u poređenju sa istim periodom 2021. godine, pri čemu su neki korišćeni na bojnom polju, a drugi indirektno.

U junu je video koji prikazuje šefa ruske Čečenske Republike Ramzana Kadirova deljen na društvenim mrežama preko njegovog zvaničnog Telegram naloga. U njemu prikazuje razna oklopna vozila, uključujući i oklopne transportere, za koje se čini da su kineska vozila „tigar“, za koja kaže da se koriste za takozvanu specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini.

„Čak i ako se kineski izvoz ne koristi direktno na prvim linijama fronta, on i dalje pruža važnu ekonomsku podršku Rusiji“, rekao je Vebster, napominjući da bi dodatne flote mogle imati značajan uticaj tako što bi omogućile Moskvi da koristi resurse potrebne za svoje civilno i vojno stanovništva da nadoknadi značajnu proizvodnju.

„Pošto je kineski izvoz kamiona snabdevao kamione ruskom civilnom sektoru, Kamaz bi možda mogao da prenameni proizvodne linije za oklopna vozila“, rekao je Vebster o ruskom državnom proizvođaču kamiona pod sankcijama.

Sporazumi sa kineskom vladom?

Ovi nalazi doprinose rastućoj listi kineske robe i kompanija koje navodno snabdevaju rusku vojsku, uključujući državne kompanije.

Izveštaj američkih obaveštajnih službi iz jula navodi, između ostalog, državne kompanije China Tali Aviation Technologies i China Poli Technologies, koje snabdevaju odbrambene kompanije povezane s Kremljom delovima, uključujući i helikoptere sistema Mi koji se koriste na linijama fronta.

Zamoljeno za komentar o obavještajnom izvještaju i trgovini robom dvostruke namjene, kinesko ministarstvo trgovine uputilo je CNBC na svoj odgovor na slično pitanje u maju, u kojem je opisalo svoje trgovinske odnose sa Rusijom kao one zasnovane na „međusobnom poštovanju i obostranoj koristi gdje obojica pobeđuju“.

„Relevantno kinesko ministarstvo je u više navrata jasno iznelo stav Kine po pitanju Ukrajine: Kina neće ni doliti ulje na vatru niti iskoristiti situaciju“, dodaje ministarstvo, prema prevodu.

Ovo je usledilo nakon prethodnih komentara Stejt departmenta u aprilu koji je rekao da Kina „neće snabdevati oružjem“ nijednoj zaraćenoj strani i „kontrolisati izvoz predmeta dvostruke namene u skladu sa zakonima i propisima“.

Ostaje nejasno u kojoj meri su kineske vlasti svesne ili uključene u trgovinu. Pošto je to roba dvostruke namene, Kina je do sada imala dovoljno prostora da izbegne sankcije Zapada. U međuvremenu, i Vašington i EU nisu bili voljni da direktno okrive Peking.

Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće nije odgovorio na zahtev za komentar o trgovinskim tokovima.

Ali analitičari su primetili da nema znakova da Peking preduzima mere da obuzda prodaju.

“Izvoznici u Kini koji izvoze u Rusiju neće biti kažnjeni zbog toga sve dok eksplicitno ne krše zapadne sankcije i ne izazivaju dodatne tenzije sa Zapadom. Sve dok mogu da drže taj izvoz u tajnosti, izgleda da su u malom riziku da izazovu gnev Komunističke partije“, rekao je Vebster.

Ipak, nastavak savezništva sa Moskvom mogao bi imati značajne dugoročne posledice po kinesku ekonomiju koja usporava. Sjedinjene Države i nekoliko zapadnih saveznika već su ograničili trgovinu određenim osetljivim tehnologijama Kini. Ovo je deo šireg smanjenja rizika ili diverzifikacije daleko od Pekinga zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.

„Kina bi više volela da Rusija ne izgubi, ali bi takođe volela da se ne meša“, rekao je Hmaidi. “Moglo bi biti argumenata za slanje oružja, a postoje i informacije da bi oni možda želeli da pošalju oružje. Ali oni su takođe veoma, veoma oprezni da ostanu pod sankcijama.”

Zapadni saveznici se sada suočavaju sa teškim izborom: ili ciljati pojedinačne prodavce, znajući da bi uticaj mogao biti ograničen, ili preduzeti akcije protiv Pekinga koje bi potencijalno mogle imati šire implikacije i izazvati odmazdu.

„Ako bi Kina otvoreno podržala Rusiju, to bi imalo ogromne implikacije na ukupne ekonomske, političke i bezbednosne odnose Pekinga sa alijansom demokratija koju predvode Vašington i Brisel“, rekao je Vebster.