Sektor nekretnina je prvi na meti onih koji peru novac, pa se ilegalna gotovina od prodaje narkotika ubacuje u legalne tokove tako što pripadnik kriminalne grupe angažuje drugog člana grupe, koji se na tržištu nekretnina pojavljuje kao investitor koji želi da uloži u izgradnju ili kupovinu stanova. Međutim, on to čini kao fizičko, a ne pravno lice, što mu znatno olakšava posao. Status fizičkog lica omogućava mu da uloži veliku sumu ilegalnog novca u sektor nekretnina bez poslovne dokumentacije i provere porekla novca, objašnjava u razgovoru za portal N1 Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand Fakulteta za bezbednosne studije u Sloveniji.
Sagovornik portala N1 navodi da je uočen i novi oblik pranja novca kroz nelegalnu izgradnju i ozakonjenje objekata.
„U sektoru nekretnina postoji najviše rizika za pranje novca u Srbiji i to kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata, kao i u kupovinu stanova, poslovnog prostora i zemljišta za gotovinu. Međutim, to naravno ne znači da je sva gradnja u Srbiji pranje novca. Postoje investitori koji legalno trguju, a gotovinu koju su zaradili od prodaje stanova dalje ulažu u gradnju novih objekata. Nije ni mali broj ljudi koji nemaju poverenje u banke već štede kroz kupovinu nekretnine, što je u Srbiji uobičajeno, kao i ljudi koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da nastave život u Srbiji, pa kupe stan“, ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, pranje novca obično se procenjuje na dva do pet odsto bruto društvenog proizvoda, što na primeru Srbije, kako kaže, iznosi od jedne do dve i po milijarde evra godišnje.
„Novac stečen kriminalom ulazi u legalne tokove i finansijskim transakcijama između više firmi od kojih barem jedna regularno posluje i nije sumnjiva. Na primer, postoji firma koja se bavi samo izdavanjem fiktivnih faktura iza kojih nema nikakvog prometa ili pružanje usluga. Takva firma izda fiktivnu fakturu i naplati nepostojeće usluge regularnim privrednim subjektima. Taj novac se dalje prenosi na druga povezana preduzeća, sa čijih računa se novac podiže i ulaže u nove regularne poslove, najčešće u kupovinu ili izgradnju nekretnina. Fiktivnim fakturama se zapravo prikriva pravo poreklo novca“, naglašava Đorđević.
Odgovarajući na pitanje koje mehanizme koriste organi Republike Srbije prilikom sprečavanja pranja novca, Đorđević kaže da se u Srbiji vrši nacionalna procena rizika u kome su identifikovani najranjiviji sektori za pranje novca.
„Obavlja se i preventivni nadzor finansijskih transakcija i identifikovanje sumnjivih, zbog čega je veoma važna saradnja banaka i državnih organa. Na kraju su istrage koje vode tužilaštvo i policija i oduzimanje imovine. Za otkrivanje pranja novca važno je da uz istragu za ilegalnu trgovinu droga, krijumčarenje ljudi, korupciju ili utaju poreza institucije paralelno vode i finansijsku istragu, odnosno da uđu u ilegalne tokove novca, što još uvek nije ustaljena praksa u Srbiji“, napominje Đorđević, dodajući da je za krivično delo pranja novca zaprećena kazna u rasponu od šest meseci do 12 godina zatvora i oduzimanje imovine./N1/