Kako Kina priprema svoju ekonomiju za rat sa Zapadom

Posle godina tihe pripreme Si Đinpinga, svet se suočava sa „fundamentalnim preuređenjem

U napornim nedeljama nakon ruske invazije na Ukrajinu, najviši kineski zvaničnici su nastojali da razumeju uticaj sukoba na kinesku ekonomiju.

Uz eskalaciju tenzija između Vašingtona i Pekinga zbog trgovine i Tajvana, kineski režim se plašio da bi se uskoro mogao suočiti sa istim oštrim sankcijama koje je Zapad već uveo Moskvi.

Predstavnici svih velikih domaćih i stranih banaka, uključujući HSBC, navodno su pozvani na hitan samit na kojem su zabrinuti zvaničnici centralne banke i trezora želeli da znaju koji koraci bi se mogli preduzeti da bi se zaštitila ekonomija zemlje u slučaju zapadnih ekonomskih mera.

Sijeva administracija je bila posebno zabrinuta zbog sposobnosti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika da zamrznu dolarske bilance ruske centralne banke. Želela je da zna kako se može zaštititi kineskih deviznih rezervi od 3,2 triliona dolara.

S jedne strane, režim je bio u pravu što je bio zabrinut. Prošle godine, izveštaj Atlantskog saveta, istraživačkog centra iz Vašingtona i njujorške istraživačke firme Rhodium Group analizirali su različite scenarije sankcija u slučaju velike eskalacije oko Tajvana.

Izveštaj je otkrio da bi u najekstremnijem scenariju, koji uključuje sankcije protiv ključnih kineskih finansijskih institucija, „najmanje“ 3 triliona dolara trgovinskih i finansijskih tokova bilo „neposredno ugroženo“.

Rizici za obe strane su ogromni. Pažljivo ispitivanje ekonomskih manevara predsednika Sija sugeriše da se on godinama tiho pripremao za takvu konfrontaciju.

Novi svetski poredak

Da budemo pošteni, Zapad nije bio potpuno pasivan suočen sa rastućom ratnom pretnjom. Pozivi Donalda Trampa na „odvajanje“ od Kine tokom pandemije doveli su do brzog poboljšanja odnosa.

Iako se G7 trudio da odbaci izglede za takav prekid, priznao je potrebu da se smanji zavisnost od druge po veličini svetske ekonomije kroz politiku „smanjivanja rizika“.

Diana Choileva, glavni ekonomista u Enodo Economics-u, kaže da se cela stvar svodi na „osnovno preoblikovanje sveta“.

Agathe Demarais, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose, ističe da zemlje koje su neprijatelji Zapada već dugo vode politiku koja ima za cilj da se zaštiti od bilo kakve konfrontacije – pre svega Narodna Republika.

„Zapadne zemlje nisu izmislile ovu politiku. Ako postoji pronalazač i svetski lider u razdvajanju i uklanjanju rizika, to je definitivno Peking“, rekao je Demarais u nedavnom članku za časopis Forin Polisi.

Napori Kine da razvije sopstvenu prehrambenu industriju i fabrike mikročipova su veoma popularni. Međutim, skrivena na finansijskim tržištima, takođe se vodi još jedna borba za smanjenje zavisnosti zemlje od zapadnog finansijskog sistema.

Demarais smatra da su pokušaji Kine da preoblikuje globalni finansijski poredak toliko opsežni da ta zemlja zapravo „postavlja temelje da ne mora da koristi zapadne finansijske kanale“. „Kina je u procesu izgradnje čitavog zdanja zapadnih finansijskih mehanizama“, kaže ona.

„Dok Kina gradi svoju vojsku u obimu koji nije viđen od Drugog svetskog rata“, rekao je admiral američke mornarice Džon Akilino, Peking takođe priprema svoju ekonomiju za rat.