Prvog juna, video snimci kvadrokoptera natovarenih bombama koji lansiraju iz kamiona dok u blizini gore požari kružili su društvenim mrežama nakon što su ukrajinske bezbednosne službe pokrenule dnevne napade na vazduhoplovne baze širom Rusije, uništivši mnoge kremljove avione dugog dometa.
Ovi video snimci se sada nesumnjivo proučavaju u vojnim sobama za planiranje.
„Ovaj napad bi trebalo da bude poziv na buđenje za vojne snage širom sveta“, rekla je za RSE Stejsi Petidžon, direktorka odbrambenog programa u Centru za novu američku bezbednost.
„U mnogim aspektima, [napad 1. juna] je bio efikasniji od udara koje su izveli ukrajinski dronovi dugog dometa jer se mali dronovi mogu raspršiti, navigirati do različitih ciljeva i precizno pogoditi više ciljeva u velikoj vazduhoplovnoj bazi“, rekla je stručnjakinja za dronove.
„Suština ovog napada bila je tajna infiltracija i operacije u neposrednoj blizini vazduhoplovnih baza, koje su verovatno bile slabo branjene jer je bilo malo zabrinutosti da će Ukrajina moći da udari tako duboko [u Rusiju]“, dodala je.
Ostaje nejasno odakle su dronovi kontrolisani ili da li su mogli da ciljaju ruske letelice koristeći veštačku inteligenciju. Ukrajina je tvrdila da su krovovi kamiona koji prevoze skrivenu flotu dronova „daljinski“ otvoreni kako bi se omogućilo lansiranje kvadrokoptera.
Sa radio-kontrolisanim kvadrokopterima, komunikacija u blizini mete je često neujednačena. Nasuprot tome, video snimljen na jednom od napadačkih dronova prikazuje neprekinuti snimak, tipičan za kvadrokoptere kontrolisane kablovima. Domet takvih dronova je ograničen dužinom njihovih kablova, koji podsećaju na ribarske udice. Međutim, pošto se ukrajinske mobilne lansirne rakete očigledno parkiraju samo nekoliko kilometara od ruskih baza, ovo ograničenje je prevaziđeno – sa razornim posledicama.
Kijev tvrdi da je uništeno približno 41 avion. Poznati prokremljovski bloger procenjuje da je uništeno 10 aviona.
Majkl Bojl, vanredni profesor na Univerzitetu Rutgers i autor knjige o ratovanju dronovima, kaže: „Postoji mnogo tehnologija za borbu protiv dronova koje postaju prilično beskorisne protiv dronova koji rade u zatvorenoj petlji sa kablovima sa optičkim vlaknima, i [vojska] će morati da preispita svoje strategije za borbu protiv bespilotnih letelica kako bi se nosila sa dronovima sa optičkim vlaknima, čak i ako napadi poput onog koji smo videli u Rusiji ostanu retki i teško ih je ponoviti.“
Vojne vazduhoplovne baze su zaštićene višeslojnim sistemima, koji često uključuju radar za otkrivanje približavajućih pretnji, kao i raketne sisteme i ometače za dezorijentaciju dronova na radio-kontrolu. Napadi 1. juna onesposobili su skoro sve ove odbrambene sisteme. Dronovi su leteli iz neposredne blizine, bez upozorenja koje radar dugog dometa može da pruži, i u rojevima koji su mogli čak da savladaju sisteme protivraketne odbrane sposobne da obore tako male uređaje. Na nekim video snimcima snimljenim 1. juna, čuje se vatra iz lakog oružja dok ruski vojnici očigledno pokušavaju da obore kvadrokoptere.
Pukovnik Markus Rajsner, šef odeljenja za istraživanje i razvoj Austrijske vojne akademije, rekao je za RSE da je napad bio „ukus budućnosti ratovanja“.
Prema Rajsneru, Moskva je napala Ukrajinu „bombarderima dugog dometa Tu-22, Tu-160 i Tu-95“ od početka rata. U ovim redovnim napadima, teški bombarderi lansiraju svoje krstareće rakete dugog dometa sa bezbedne udaljenosti i van dometa ukrajinske protivvazdušne odbrane. Stoga je Ukrajina poslednjih godina više puta pokušavala da eliminiše ove teške bombardere i važne centre za komunikaciju u vazduhu A-50.
U zavisnosti od toga koja se od različitih procena uništenja aviona pokaže tačnom, Rajsner veruje da će ukrajinska operacija „značajno pomoći u smanjenju intenziteta ruskih vazdušnih udara na Ukrajinu“.
Sa mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, koje posreduju SAD, koji će se nastaviti u Istanbulu 2. juna, ruska analitičarka Natalija Šavšukova je za emisiju „Current Time“ na Radio Svoboda rekla da napadi dronovima 1. juna „jačaju pregovaračku poziciju Ukrajine“.
Nezavisna analitičarka je dodala: „Prošli put, Kremlj je pokazao svoju moć pokazujući da nema nameru da zaustavi bombardovanje ukrajinskih gradova, čak ni uprkos pozivima na prekid vatre sa svih strana. Sada je Ukrajina pokazala sopstvenu snagu i sposobnost da sprovodi sofisticirane operacije duboko iza neprijateljskih linija, uprkos svim izazovima.“
Si i Putin demonstriraju jedinstvo u izraelsko-iranskoj krizi u skrivenoj poruci Trampu 
Srbija, ruski nosač aviona preko kojeg se vodi hibridni rat na Zapadnom Balkanu 
Evropske diplomate izveštavaju da nema napretka nakon razgovora u Ženevi dok Tramp razmatra akciju SAD u Iranu 
Goran Rakić se ne odaziva pozivu Specijalnog tužilaštva za razgovor 
Zelenski kaže da Rusija „bira da ubija“ dok Putin ponavlja svoje oštre zahteve 
Izrael pod novim iranskim balističkim raketnim napadima