Kakav je uticaj ruskog bankrota?

Rusija neće moći da otplaćuje svoje spoljne dugove prvi put od boljševičke revolucije pre jednog veka, dodatno se izolujući od međunarodnog finansijskog sistema, posle zapadnih sankcija zbog njenog rata u Ukrajini.

Kamata je prvobitno dospela 27. maja, ali je juče istekao period od dodatnih 30 dana u kome zajmoprimci moraju da otplate dug pre nego što proglase bankrot.

Izgleda da Rusija neće moći da vrati kreditorima, jer nijedna banka ne preuzima prenos njenog novca, kaže Džej Oslander, poznati njujorški stečajni advokat.

Prošlog meseca Ministarstvo finansija SAD zatvorilo je Rusiji mogućnost plaćanja stranih investitora preko američkih banaka.

Kao odgovor, ruski zvaničnici su rekli da će platiti dugove u rubljama i ponudili takvu mogućnost. Rusija kaže da ima novca da otplati dugove, ali su sankcije blokirale njena sredstva.

Ruski zvaničnici ovo ne nazivaju bankrotom. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija namerno su stvorile veštačke barijere kako bi sprečile Rusiju da otplati spoljni dug, izjavio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Druga strana argumenta je da se „ovo dešava zbog sankcija, ali sankcije su potpuno pod kontrolom Moskve, ako odustane od napada na Ukrajinu“, kaže advokat Auslander.

Evo glavnih stvari koje treba da znate o ruskom bankrotu:

KOLIKO JE DUG RUSIJE?

Rusija duguje oko 40 milijardi dolara u hartijama od vrednosti, od čega skoro polovinu strancima. Pre početka rata Rusija je imala oko 640 milijardi dolara deviznih i zlatnih rezervi, od kojih je većina deponovana u drugim državama i sada je zamrznuta kao rezultat sankcija.

Rusija nije propustila da izmiri svoje međunarodne dugove od boljševičke revolucije, kada se raspala Ruska imperija i stvorio Sovjetski Savez. Rusija je propala sa svojim domaćim dugovima krajem 1990-ih, ali je uspela da se oporavi nakon međunarodne pomoći.

Praktično, Rusija već mesecima ne plaća u očima investitora u hartije od vrednosti, kaže Lijam Pič, ekonomista specijalizovan za nova evropska tržišta u Capital Economics.

Osiguravajuća društva koja pokrivaju ruski dug već nekoliko nedelja upozoravaju da je rizik od neplaćanja duga i do 80 odsto, dok su rejting agencije poput Standard & Poor’s i Moodi’s postavile ruski dug na nivo hartija od vrednosti sa visokom vrednošću rizika.

KAKO SE ODREĐUJE DEFINICIJA DRŽAVE?

Rejting agencije su te koje određuju bankrot, ali su već zabranile rejting Rusiji. Sudovi takođe mogu proglasiti državu bankrotom. Imaoci hartija od vrednosti, ili kompanije koje ih obezbeđuju, mogu da zatraže od komisije predstavnika finansijskih firmi da odluči da li se radi o kašnjenju u plaćanju i da zatraže njeno izvršenje, međutim to se još uvek ne tretira kao formalna izjava o stečaju.

Komitet za kreditne derivate, industrijska grupa banaka i investicionih fondova, može biti među onima koji daju takve procene upozoravajući na „kreditni incident“, kaže gospodin Breskvica.

Veće je 7. juna odlučilo da Rusija nije platila dodatnu kamatu na zakasnelu isplatu, koja je dospela 4. aprila. Ali komitet je odložio dalju akciju zbog neizvesnosti o tome kako bi sankcije mogle da utiču na rešenje.

ŠTA INVESTITORI MOGU UČINITI?

Formalni način za podnošenje zahteva za bankrot je ako 25% ili više vlasnika hartija od vrednosti kaže da nisu primili svoj novac. Kada se to dogodi, bankrot se proteže na sve druge hartije od vrednosti koje je Rusija izdala u inostranstvu. Imaoci hartija od vrednosti mogu tada zatražiti sudski nalog za izvršenje plaćanja.

U normalnim okolnostima, investitori i vlada u stečaju obično pregovaraju o rešenju u kome se vlasnicima hartija od vrednosti daju nove hartije od vrednosti koje imaju manju vrednost, ali koje im daju barem delimičnu kompenzaciju.

Ali sankcije su prekinule veze sa ruskim ministarstvom finansija. I niko ne zna kada će se rat završiti, niti koliko bi vredele bankrotirane hartije od vrednosti.

U ovom slučaju, neplaćanje i tužba „možda nisu najmudrije rešenje“, kaže advokat Auslander. Sa Rusijom se ne može pregovarati i istovremeno ima toliko nepoznanica, pa poverioci mogu da odluče da „sačekaju za sada”.

Investitori koji su želeli da se izvuku iz ruskog duga možda su odavno otišli, ali drugi se nadaju da će imati koristi od nekog rešenja u budućnosti. Ali za sada mogu da ćute, da izbegnu vezu sa rat.

Kada zemlja bankrotira, može biti izuzeta od zaduživanja na tržištima hartija od vrednosti sve dok se bankrot ne reši i investitori ne steknu poverenje u sposobnost i spremnost vlade da plate. Ali Rusija je već odsečena od zapadnih tržišta kapitala, tako da je svaki povratak na pozajmice još uvek daleko.

Kremlj i dalje može da se zadužuje u rubljama u zemlji, oslanjajući se uglavnom na ruske banke za kupovinu državnih zapisa.

KAKAV BI UTICAJ RUSKOG BANKROTA?

Ali ruski bankrot bi mogao da ima trajni uticaj povećanjem pritiska na globalna tržišta hartija od vrednosti i učinivši investitore mnogo suzdržanijim u investicijama koje se smatraju rizičnim jer ne žele da ulažu novac, a to će verovatno dovesti do „daljih bankrota na drugim tržištima u razvoju“, rekao je Kris Vafer, ruski ekonomski analitičar u konsultantskoj firmi Macro-Advisori.

Zapadne sankcije kao rezultat rata navele su strane kompanije da pobegnu iz Rusije, zaustavljajući trgovinske i finansijske veze zemlje sa ostatkom sveta. Bankrot bi bio dodatni simptom ove izolacije i problema.

Bankrot u ovom trenutku ne bi pogodio rusku privredu jer ova zemlja, zbog sankcija, godinama nije dobijala međunarodne kredite.

Rusija sada ostvaruje ogroman profit od prodaje nafte i gasa, rekao je Vifer.

Ali dugoročno, kada se rat završi i Rusija uloži napore da unapredi ekonomiju, „ovo će biti vreme kada će posledice bankrota biti problematične. „Ovo je slično kao kada pojedinac ili kompanija ima lošu kreditnu istoriju, biće potrebne godine da se problem prevaziđe“, rekao je gospodin Vafer.