Joseph: Vašington zahteva nepovratno povlačenje Rusije iz NIS-a, lopta je u Vučićevom dvorištu, više ne u Moskvi

Pristup Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji znatno je pooštren, sa posebnim fokusom na pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), ruski uticaj i unutrašnja politička dešavanja, uključujući građanske proteste.

Tako ocenjuje američki ekspert za Balkan Edvard Džozef (Edward Joseph), koji je za televiziju N1 govorio nakon saslušanja u Kongresu SAD.

Džozef je rekao da je pitanje NIS-a trenutno u samom centru pažnje donosilaca odluka u Vašingtonu i da je američka administracija odlučna da se Rusija u potpunosti i nepovratno povuče iz vlasništva nad ovom strateškom kompanijom u Srbiji.

Prema njegovim rečima, SAD neće prihvatiti formalna rešenja ili „trikove“, prema kojima bi Gasprom Njeft nastavio da ima stvarnu kontrolu nad NIS-om preko trećih strana.

On je naglasio da je američki Kongres, iako se retko bavi Balkanom zbog drugih globalnih kriza, ovog puta pokazao posebno interesovanje za region i situaciju u Srbiji. Džozef je pozvao američke zakonodavce da deluju brzo i da podrže i opciju nacionalizacije NIS-a.

Govoreći o mogućim humanitarnim i ekonomskim posledicama, Džozef je rekao da bi svaki trošak za građane Srbije dolazio isključivo od Rusije, ukoliko bi se Moskva osvetila Beogradu zbog povlačenja iz NIS-a.

Dodao je da se očekuje da će SAD i partneri iz Evropske unije pokušati da pomognu Srbiji ukoliko se suoči sa ruskim pritiscima ili odmazdom.

Prema njegovim rečima, odgovornost je sada na Beogradu i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je najavio da pitanje mora biti rešeno do 15. januara. Džozef je ocenio da Rusija pokušava da odugovlači proces, ne mareći za građane Srbije, isto kao što nije marila ni za posledice rata u Ukrajini.

U tom kontekstu, američki ekspert je naglasio i razliku između Srbije i Mađarske, ističući da Beograd nema isti privilegovani tretman kao Budimpešta. Dok je Mađarska dobila jednogodišnja izuzeća za uvoz nafte i gasa iz Rusije, Srbija se suočava sa jasnim zahtevom za uklanjanje Rusa iz strateškog vlasništva.

Džozef se osvrnuo i na druga osetljiva pitanja, uključujući zgradu Generalštaba u Beogradu i odluku da se ona dodeli kompaniji povezanoj sa Džaredom Kušnerom.

Rekao je da je ta tema pomenuta i u Kongresu, kao i da postoje zabrinutosti u vezi sa transparentnošću tog dogovora i sposobnošću Vučićeve vlade da ispuni obaveze suočena sa snažnim javnim protivljenjem.

Prema njegovim rečima, građanski protesti i obustava velikih projekata, poput rudnika Jadar, ukazuju na rastući demokratski aktivizam i nesposobnost vlasti da sprovede sporne odluke.

Podsetio je na izjavu američkog predstavnika u Beogradu da se „Srbija nalazi na raskršću“, ocenjujući pitanje NIS-a kao prelomnu tačku za buduće opredeljenje zemlje.

Džozef je zaključio da bi povlačenje Rusa iz NIS-a i vraćanje kompanije pod punu kontrolu Srbije otvorilo novo poglavlje u odnosima sa SAD i Zapadom, dok bi neispunjavanje tog zahteva predstavljalo još jedan dokaz političke i institucionalne krize u zemlji.
/The Geopost