Januš Bugajski za Geopost: Makedonija predstavlja još jednu priliku za Rusiju

Još jedan konflikt se pojavljuje na Zapadnom Balkanu, sa središtem oko Severne Makedonije. Izbor nacionalističke vlade u Skoplju će verovatno pogoršati sporove sa nekoliko suseda, posebno Bugarskom i Grčkom, i pružiti nove mogućnosti za rusku subverziju i destabilizaciju.

Na parlamentarnim izborima 8. maja, koalicija „Vaša Makedonija“ koju predvodi VMRO-DPMNE dobila je nešto više od 43% glasova, osvojivši 58 od 120 mesta. Kandidatkinja koju podržava VMRO Gordana Siljanovska-Davkova takođe je pobedila na predsedničkim izborima sa ogromnom većinom od 65%. VMRO-u su potrebna još tri mesta za postizanje apsolutne parlamentarne većine i tražiće odgovarajućeg koalicionog partnera. Albanska demokratska unija za integraciju (DUI) sa 19 mesta i albanska partija Vlen sa 13 mesta mogući su koalicioni kandidati osim ako VMRO ne odluči da joj više nije potreban albanski partner. Ako se brojna albanska populacija oseća isključeno iz donošenja odluka vlade, tenzije u zemlji će porasti.

Spor sa Bugarskom će najverovatnije eskalirati jer će se VMRO žestoko suprotstaviti zahtevima Sofije da Severna Makedonija izmeni svoj ustav i prizna bugarsku etničku manjinu. VMRO strahuje da bi takav potez mogao da podeli zemlju i oslabi makedonski identitet. Odlazeće socijaldemokrate i glavne albanske stranke pristale su na takve promene, ali VMRO to smatra neprihvatljivim „bugarskim diktatom“. Skoplje će takođe apelovati na EU da ubedi Bugarsku da ukine veto na pristupanje Severne Makedonije uniji.

Međutim, u junu su zakazani i parlamentarni izbori u Bugarskoj. Makedonsko pitanje bi mogli da uzburkaju nacionalisti koji javno dovode u pitanje sopstveni identitet, jezik, nacionalnost i istoriju Makedonaca. Da bi skrenula pažnju sa svog neuspeha da oslobodi zemlju korupcije i destruktivnog napretka Rusije, druga vladajuća koalicija koju predvodi premijer Bojko Borisov mogla bi da se dopadne nacionalističkim osećanjima. Ona će tvrditi da se iz Skoplja krade bugarska istorija i identitet i da se stanovništvo sprečava da se definiše kao Bugari. To bi takođe moglo da izvrši pritisak na vladu VMRO da prizna da je deo makedonske istorije zapravo bugarski. I to će produžiti blokadu pristupanja Makedonije EU.

Makedonsko-grčki odnosi mogu podjednako da se pogoršaju, jer nova vlada VMRO ne priznaje Prespanski sporazum iz 2018. kojim je zemlja zvanično priznata kao Severna Makedonija, a Atina je deblokirala put ka članstvu u NATO. Predsednica Siljanovska-Davkova je tvrdila da je sporazum sa Grčkom zaključen uz kršenje nacionalnog zakona. Ali svaki pokušaj da se revidira sporazum ili odbaci njegove odredbe povećaće tenzije između Skoplja i Atine i ubediti Grčku da blokira napredak Makedonije ka članstvu u EU. To će dovesti do daljih domaćih tenzija između vlade i albanskog naroda, koji ne želi da bude nasukan u izolovanoj Makedoniji.

Rusija do sada nije uspela da iskoristi sporove oko Makedonije, ali će sada imati više mogućnosti za svoje zlonamerne intervencije. Ona će se udvarati vladi VMRO kao slovenskoj pravoslavnoj avangardi koja treba da uspostavi bliže veze sa svojom ruskom braćom. Moskva će takođe igrati ulogu na bugarskim izborima u junu tako što će održavati korumpirane veze sa nekoliko političara i partija i podsticati etničke tenzije putem medija, društvenih mreža, društava prijateljstva i pravoslavne crkve.

Kremlj će ostvariti najmanje tri svoja cilja na Balkanu tako što će kapitalizovati rivalstvo u susedstvu Makedonije. Prvo, sporovi u Skoplju će podržati ekspanzionističke ambicije Srbije tako što će skrenuti pažnju Zapada na sukobe koji bi mogli uključiti dve države EU i NATO – Bugarsku i Grčku.

Drugo, Srbija može da podrži i makedonski i bugarski nacionalizam protiv navodno štetnih zapadnih liberalnih uticaja i da se pozicionira kao zaštitnik nacionalnosti, tradicionalizma i suvereniteta u obe države. Mogla bi se čak ponuditi i kao posrednik između Skoplja i Sofije ako spor preti da izmakne kontroli i dalje se meša u regionalnu diplomatiju.

I treće, Moskva može da pojača svoju ofanzivu dezinformacija protiv navodne albanske i muslimanske pretnje u Makedoniji preko lokalnih medija i društvenih mreža i da podstakne etnički animozitet. A ako se Priština uplete u sporove sa Skopljem, postaće još ranjivija na destabilizaciju Beograda. Sve u svemu, rezultati makedonskih izbora mogu biti božji dar za Rusiju u njenom ratu protiv Zapada i njegovih saveznika.

Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu. Njegova najnovija knjiga je Failed State: A Guide to Russia’s Rupture. Njegova nova knjiga objavljena na jesen nosi naslov Pivotal Poland: Europe’s Rising Pover.