Januš Bugajski: Turska se distancira od Rusije

Exclusive to The Geopost: Januš Bugajski

Nedavno reizabrani predsednik Redžep Tajip Erdogan sada je sigurniji u jačanju kredincijala  Turske u NATO-u i smanjenju veza Ankare sa Rusijom. Zvaničnici u Moskvi glasno se žale da se Turska pretvara iz „neutralne države“ u „neprijateljsku zemlju“ posle serije provokativnih odluka Erdogana.

Od sveopšteg napada Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Erdogan se bavio balansiranjem između dve države. S jedne strane, osudio je invaziju i snabdeo Ukrajinu vojnom opremom, uključujući flotu efikasnih dronova Bairaktar. Zauzvrat, on je izbegao da se suprotstavi Moskvi održavajući dijalog sa predsednikom Vladimirom Putinom i nastavljajući da kupuje značajne količine gasa i nafte od Rusije. Ova ravnoteža se sada menja. Nekoliko važnih koraka uoči samita NATO-a u Viljnusu pokazuju da Turska želi da igra istaknutiju bezbednosnu i lidersku ulogu u Crnom moru i Transatlantskoj alijansi.

Nedugo pre samita u Viljnusu, na opšte iznenađenje, Erdogan je iznenada odustao od protivljenja članstvu Švedske u NATO-u i izrazio spremnost da brzo pomeri proces ratifikacije kroz turski parlament. Ovo mu je donelo pohvale i istaknuto mesto na samitu, nakon što se nekoliko meseci opirao prijemu Švedske zbog dugogodišnje podrške ove zemlje pravima Kurda u Turskoj. Kremlj je protiv članstva Švedske otkako je Finska nedavno ušla u članstvo jer će to suštinski transformisati Baltičko more u NATO jezero.

Još više otežavajuće za Moskvu, Erdogan je 8. jula u Ankari pozdravio predsednika Vladimira Zelenskog kao svog „dragog prijatelja“ i podržao nastojanja Ukrajine da se pridruži NATO-u. Takođe je snažno branio nezavisnost Ukrajine i izjavio da rusko preuzimanje bilo koje ukrajinske teritorije krši međunarodno pravo. Neki zvaničnici u Moskvi su se nadali da će zbog trvenja Turske sa Vašingtonom i Briselom sklopiti jači savez sa Rusijom.

U očigledan prikaz prezira prema Kremlju, tokom posete Zelenskog, turske vlasti su oslobodile i pet komandanata ukrajinske vojske. Oni su hrabro branili kompleks za proizvodnju čelika Avostal u Mariupolju dok su se suočavali sa višemesečnim bombardovanjem od strane mnogo većih ruskih snaga. Nakon što je Rusija zauzela Mariupolj u maju 2022. godine, zarobljeno je preko 2.500 ukrajinskih vojnika. Pet najviših komandanata od 200 oslobođenih boraca poslato je u Tursku u okviru sporazuma o razmeni zatvorenika koji je posredovao Erdogan. Sporazumom je bilo predviđeno da se u Ukrajinu vraćaju tek posle rata.

Ankara je drsko odbacila sporazum o razmeni kako bi podvukla svoju podršku Ukrajini, dok su ruski zvaničnici osudili taj potez kao „ubod nožem u leđa“ i „uvredu za Rusiju“. Sergej Markov, savetnik Kremlja, žalio se da Rusija gubi podršku čak i među bivšim partnerima. On je zaključio da je “kršenje dogovora sa Rusijom postalo norma” i požalio se da se malo zemalja sada plaši Rusije.

Ankara je dodatno naljutila Moskvu zalaganjem za značajniji izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. Ruske snage su ukrale milione tona žita sa okupiranih južnih teritorija Ukrajine i blokirale ukrajinske pošiljke kako bi ugušile ukrajinsku ekonomiju. Turska je uspešno deblokirala deo ovog izvoza u kratkoročnim ugovorima sa Moskvom. I Erdogan i Zelenski sada žele produženje ugovora o izvozu pšenice na duže – sa svaka dva meseca na dve godine – kako bi ukrajinsko glavno žito moglo da pomogne u borbi protiv gladi u siromašnijim zemljama.

Postoje dva objašnjenja za Erdoganove nedavne postupke. Prvo je izračunao da će u jednom trenutku Ankara biti prihvaćena kao posrednik u budućem mirovnom sporazumu između Kijeva i Moskve. Stoga on želi da pridobije poverenje ukrajinske vlade smanjenjem svojih veza sa Moskvom.

S druge strane, Erdogan je možda zaključio da će Ukrajina biti potpuna pobednica u svom kontranapadu i da će nastaviti da bude podržana značajnim oružjem i ekonomskom pomoći zapadnih sila. Zbog toga želi da bude na čelu kao garant bezbednosti Crnog mora i pozicionira Ankaru da dobije unosne ugovore tokom ekonomske rekonstrukcije Ukrajine. U svakom slučaju, čini se da je Erdogan uveren da je Rusija sila u opadanju i da bi Turska trebalo da igra mnogo značajniju stratešku ulogu u Evropi i Evroaziji.

Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestovn fondaciji u Vašingtonu. Njegova poslednja knjiga je Neuspela država: Vodič za razbijanje Rusije, dok njegova sledeća knjiga je naslovljena Ključna Poljska: strateški igrač Evrope u usponu.