Izveštaj Vašington posta iz 1999. o masakru u Račku: Kako su otkriveni scenariji Beograda da bi sakrili zločin

Prestižni američki list Vašington post izvestio je o masakru u Račku 1999. godine.

VP u podužem tekstu navodi da je napad na ovo kosovsko selo doveo do ubistva 45 albanskih civila, a da je naređenje stiglo od zvaničnika tadašnje Vlade Beograda.

Pozivajući se na izvore, prema prisluškivanjima zapadnih vlada, masakr se dogodio nakon što je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) ubila tri srpska vojnika – a ljuta zbog toga, srpska vojska je 15. januara krenula u ofanzivu osvete, ubijajući albanske civile.

„Kako je rastao broj civilnih žrtava u napadu i suočen sa međunarodnom osudom, potpredsednik Vlade Jugoslavije i general koji je komandovao srpskim bezbednosnim snagama na Kosovu sistematski su pokušavali da prikriju ono što se dogodilo.

„Prema telefonskim razgovorima njih dvojice, detalji razgovora koje su stavili na raspolaganje zapadni izvori, bacaju novo svetlo na napad i njegove posledice, koji su NATO ponovo doveli na ivicu konfrontacije sa predsednikom Jugoslavije Slobodanom Miloševićem za represiju njegove vlade nad separatističkim etničkim Albancima na Kosovu“, navodi se u članku VP.

Telefonski pozivi pokazuju da je napad na Račak pomno praćen na najvišim nivoima jugoslovenske vlade i da ga kontroliše najviši srpski vojni komandant na Kosovu.

Meštani i međunarodni posmatrači ubrzo nakon povlačenja srpskih snaga otkrili su tela 45 albanskih civila na brdu izvan sela.

„Šainović je najviši zvaničnik u jugoslovenskoj vladi odgovoran za kosovske poslove i bio je prisutan u većini pregovora sa visokim zapadnim zvaničnicima; neki zapadni zvaničnici su rekli da su shvatili da on izveštava Miloševiću o pitanjima Kosova“.

„Često ga vidimo kao vezu između vlade u Beogradu i administracije ovde dole“ na Kosovu.

“To je bila misija potrage i uništenja” sa jasnim odobrenjem u Beogradu, rekao je izvor.

Sve dok vatra tenkova i artiljerije nije prestala u brdima oko Račka, prema zapadnim izvorima, Šainović je Lukića zvao iz Beograda. Šainović je bio svestan da je napad u toku i želeo je da mu general kaže koliko je ljudi ubijeno. Lukić je odgovorio da je u tom trenutku bilo 22, rekli su izvori.

U telefonskim razgovorima tokom narednih nekoliko dana, Šainović i Lukić su izrazili zabrinutost zbog međunarodnog negodovanja i razgovarali o tome kako da se učini da su ubistva rezultat žestoke borbe.

Njihovi napori da prikriju ono što se dogodilo su nastavljeni, rekli su zapadni izvori.

Mera koju je Šainović tražio tokom telefonskih razgovora je zatvaranje granice Kosova sa Makedonijom kako bi se sprečio ulazak Luiz Arbur, višeg istražiteljka UN za ratne zločine. Arbur je vraćena – tako da mu nije dozvoljeno da uđe na Kosovo.

Srpske snage su izvršile drugi napad na selo 17. januara, a sutradan su tela izvukla iz džamije i prebacila u mrtvačnicu u Prištini. Jedna trećina je bila da se utvrdi da li se za ubistva može okriviti nezavisna, naoružana grupa koja je navodno došla u region i napala stanovnike Račka nakon što su vladine trupe napustile.

Šainoviću je rečeno da iznošenje ove tvrdnje nije izvodljivo.

Ubrzo nakon napada, portparol jugoslovenske vlade rekao je da su tela pronađena na brdu naoružani, uniformisani pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. To su osporavali međunarodni inspektori i novinari koji su 16. januara stigli na lice mesta i na zemlji zatekli na desetine leševa, svi u civilu.

Vladini zvaničnici su kasnije tvrdili da su neke od žrtava slučajno uhvaćene u pucnjavi između snaga bezbednosti i pobunjenika ili da su ih gerilci namerno ubili kako bi izazvali bes međunarodne zajednice.

Ali preživeli, diplomatski posmatrači i OVK koji su se nalazili u tom području u vreme ubistava kažu da se u gradu na početku napada malo pucalo i da nije bilo borbi oko 13 časova, kada se kaže da je većina žrtava poginula.

Ovi izvori kažu da snage Oslobodilačke vojske Kosova nisu bile raspoređene u blizini jaruge u kojoj su pronađena najmanje 23 tela i da nijedno drveće u tom području nije imalo tragove metaka koji bi ukazivali na bitku.

Finski patolozi koji su pregledali žrtve rekli su da je njihov preliminarni zaključak u skladu sa iskazom koji je 16. januara dao Imri Jakupi, 32, stanovnik Račka, koji je rekao da je izbegao smrt tako što je pobegao u šumu.

Rekao je da su njega i druge muškarce uhapsile snage bezbednosti na kontrolnim punktovima kuća do kuće i naređeno im je da hodaju dolinom pre nego što su trupe „počele da pucaju sa brda na nas… Pucnji su dolazili odasvud”…