Izveštaj otkriva misteriju zašto su kineski bombarderi leteli blizu Aljaske 2024. godine

Raspoređivanje vojnih snaga je najmoćniji politički signal, a najefikasnije od ovih raspoređivanja je raspoređivanje nuklearnog oružja ili lansirnih platformi blizu potencijalnog protivnika.

Dakle, kada su se kineski bombarderi sposobni za nošenje nuklearnog oružja pridružili svojim ruskim kolegama u patrolnim letovima blizu Aljaske 2024. godine, kao i sličnim letovima duboko u Pacifik, zapadni posmatrači su pretpostavili da je to politička poruka. Rusija je izvodila takve provokativne letove još od Hladnog rata, ali za Kinu je ovo bilo nešto novo. Da li je Peking pokušavao da izrazi svoje nezadovoljstvo Amerikom zbog Tajvana ili da upozori NATO da se ne meša u Aziju? Da li je podizanje prizora kineskih bombardera iznad Amerike bio podsetnik da ogromni Tihi okean nije prepreka dugoj ruci kineske moći?

Međutim, prema rečima jednog američkog stručnjaka, Kina je možda imala druge motive za ove letove. Peking možda pokušava da pokaže da su bombarderi na nuklearni pogon sada potpuno funkcionalan deo njegove strateške trijade, zajedno sa interkontinentalnim balističkim raketama i podmornicama sa balističkim raketama.

„Jasno je da njihov pravi značaj leži u višegodišnjim naporima Kine da završi svoju nuklearnu trijadu“, napisao je Derek Solen, istraživač u Institutu za studije vazduhoplovstva Kine američkog vazduhoplovstva, u izveštaju za Institut za studije vazduhoplovstva i svemira japanskih snaga vazdušne samoodbrane.

Druga mogućnost je da su letovi bili namenjeni kao upozorenje SAD da se ne upuštaju u „nuklearnu deljenje“, u kojem bi Amerika rasporedila nuklearno oružje kod nenuklearnih saveznika, posebno u Japanu i Južnoj Koreji. „Kina se verovatno plaši da će ograničene razmene između NATO-a i američkih azijskih saveznika na kraju dovesti do integracije američkih evropskih i azijskih mreža saveza, što će rezultirati formiranjem globalnog, nuklearno naoružanog antikineskog saveza“, napisao je Solen.

Nije lako dešifrovati namere Pekinga koje stoje iza bombarderskih misija. Od prve misije 2019. godine, kada su dva kineska H-6K i dva ruska bombardera Tu-95MS preletela Japansko more i Istočno kinesko more, bilo je samo devet kinesko-ruskih letova. Iako je stvarni broj letova nešto veći – Kina računa više letova istog dana kao jedan let – ostaje samo mali skup podataka za analizu.

Zajednički letovi su uglavnom bili ograničeni na Japansko more i Istočno kinesko more do 24. jula 2024. godine, kada su dva H-6K i dva Tu-95 letela blizu Aljaske. Iako nisu ušli u vazdušni prostor SAD, ušli su u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane, što je izazvalo presretanje od strane američkih i kanadskih borbenih aviona.

„Ovo je bio prvi put da su avioni Narodnooslobodilačke vojske (NOVNA) učestvovali u zajedničkoj patroli koja je potekla iz druge zemlje i prvi put da su se avioni NOVNA približili teritoriji SAD“, primetio je Solen.

Nekoliko dana kasnije, usledili su dalji zajednički letovi iznad Japanskog mora, Istočnog kineskog mora i zapadnog Pacifika, u kojima su učestvovali i moderniji bombarderi H-6N iz 106. brigade u provinciji Henan, čija je primarna misija isporuka nuklearnog oružja. H-6N ima domet od 5.800 kilometara i može da ispaljuje krstareće rakete vazduh-zemlja KD-21 sa procenjenim dometom do 2.200 kilometara. Posebno preteći let 30. novembra 2024. godine doveo je H-6N u domet krstarećih raketa Guama, što Solen smatra „prvom ozbiljnom obukom za vazdušni nuklearni napad na Guam“.

Solen je za Defense News rekao da je u početku verovao da su letovi politički signal.

„Mislio sam da Peking pokušava da signalizira dve stvari odjednom“, rekao je. „Signalizovao je da su njegove veze sa Rusijom bliske i, raspoređivanjem H-6, poslao je indirektnu poruku Vašingtonu da ima sredstva i volju da se suprotstavi onome što vidi kao korake Vašingtona ka podeli nuklearnog oružja.“

Međutim, Solena su mučile neke nedoslednosti. Na primer, kineska vlada je bila ogorčena samitom NATO-a u julu 2024. godine, na kojem je Kina kritikovana zbog podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, kao i zbog sugestija da bi NATO mogao proširiti svoj fokus na Aziju. Međutim, ako su letovi u novembru 2024. godine u blizini Guama bili zamišljeni kao signal, zašto tek četiri meseca nakon samita?

Zajednički letovi su se takođe poklopili sa raspoređivanjem dugometnih, nuklearnih raketa H-6N.

„2019. godine, NOAK je zvanično usvojio H-6N, a renoviranje u bazi 106. brigade je verovatno završeno iste godine“, napisao je Solen. „Zanimljivo je da su zajedničke kinesko-ruske patrole počele iste godine.“

Naravno, letovi iznad Aljaske mogli su imati i vojnu i političku svrhu. Međutim, Solen smatra da bi čisto vojni trenažni letovi bili ograničeni na Istočno kinesko more ili Japansko more.

Možda Zapad nikada neće saznati prave motive Kine. Ipak, ostaje pitanje: Hoće li Kina ponovo poslati bombardere blizu ili čak u američki vazdušni prostor? Kina ostaje suštinski dobavljač ruske kampanje u Ukrajini, a kineska i ruska mornarica su upravo najavile zajedničke patrole u Pacifiku. Portparol kineske vlade prošle godine pozvao je „zemlje o kojima je reč da prekinu sporazum o podeli nuklearnog oružja, povuku nuklearno oružje stacionirano u Evropi i uzdrže se od ponavljanja takvih sporazuma u bilo kom obliku u Azijsko-pacifičkom regionu.“

Trenutno, Kina ne provocira Trampovu administraciju, posebno ne usred spora oko tarifa.

„Činjenica da Kina i Rusija nisu sprovele zajedničke letove ove godine verovatno je politička odluka“, rekao je Solen. „U vreme kada pokušavaju da postignu dogovor sa novom administracijom, verovatno su odlučili da je najbolje da izbegnu akcije koje bi mogle da uznemire Vašington ili da odvrate pažnju od pregovaračke agende.“

Redovni letovi u blizini teritorije SAD su malo verovatni „jer korist od obuke nije vredna truda“, dodao je Solen. S druge strane, Kina je zainteresovana za vežbanje letova bombardera dugog dometa, čak i ako je to samo za nenuklearne misije poput napada na brodove i baze.

„Očekujem da će se, kada reše probleme sa Vašingtonom ili odustanu od pregovora, zajednički letovi nastaviti i da će na kraju biti redovnih letova bez Rusa“, rekao je Solen.

/www.defensenews.com/