Izolacija EU i ruske intervencije ugrožavaju mir na Zapadnom Balkanu

Prošlog meseca Milorad Dodik, lider srpskog stanovništva u Bosni koji podržava Rusija, pojavio se na lokalnoj televiziji i najavio svoje planove da postane prvi predsednik otcepljene države bosanskih Srba.

Saopštenje, koje budi uspomene na brutalno etničko čišćenje koje se dogodilo u regionu pre skoro tri decenije, usledilo je samo mesec dana nakon što je Evropska komisija odbila da preporuči pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. U zemlji koja se smatra najvećom evropskom žarišnom tačkom posle Ukrajine, odluka Komisije bila je poklon političkim akterima poput Rusije koji žele da izazovu nestabilnost.

Bosna, zemlja od 3,3 miliona ljudi, fizički podeljena između bosanskih Srba s jedne strane i Muslimana i etničkih Hrvata s druge strane, podnela je zahtev za članstvo u EU 2016. godine, a prošle godine je dobila status kandidata. Ali san o evropskim integracijama, koji zemlju zapadnog Balkana drži na okupu uprkos tekućim tenzijama, u najboljem slučaju izgleda dalek.

Dok EU nastoji da ubrza svoj proces proširenja kako bi sprečila da njeni susedi potpadnu pod uticaj nacija koje ne dele vrednosti EU, lideri Evropske unije sastaće se 13. i 15. decembra kako bi razgovarali o početku pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom – proces koji bi mogao da potraje godinama. Čak i ako države članice daju zeleno svetlo, put do članstva je dug i komplikovan. Hrvatska je bila poslednja zemlja koja je pristupila EU i njenoj aplikaciji je trebalo 10 godina pre nego što je zvanično prihvaćena 2013. godine.

Ipak, ovi razgovori doprineli su da se stekne utisak da se pojedinim državama daje povlašćeni tretman pri ulasku u EU, dok se zemlje Zapadnog Balkana guraju u stranu.

Ovo je takođe išlo na ruku 64-godišnjem političaru Dodiku, koji je iskoristio strukture stvorene bosanskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine da se zalaže za secesiju teritorija bosanskih Srba.

Dejtonski mirovni sporazum okončao je četvorogodišnji rat u kojem je poginulo više od 100.000 ljudi, ali je takođe zamrznuo demografski slom zemlje. Srbima, koji su kao i Rusi većinski pravoslavni hrišćani, dat je deo zemlje duž zapadne i istočne granice poznate kao Republika Srpska, a federaciji Muslimana i Hrvata dato je približno jednako područje na jugozapadu. Ova dva dela su slabo povezana slabom centralnom vladom i rotirajućim tročlanim predsedništvom čiji članovi moraju dolaziti iz svake grupe.

Budući da sve ustavne promjene zahtijevaju konsenzus, bilo koji od etničkih lidera može držati kao taoca proces pristupanja BiH EU. Dodik je odbio da sprovede reforme koje su potrebne da bi se stvari pokrenule naprijed osim ako se ne ispune njegovi zahtjevi, kaže Kristijan Šmit, najviši međunarodni zvaničnik u Bosni. Ovo takođe uključuje delimično raspuštanje Ustavnog suda zemlje. Poslednjih meseci, lider bosanskih Srba je takođe kritikovao EU i izrazio interesovanje za razvoj bližih veza sa Brazilom, Rusijom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom.

Struktura koja je dovela do ove situacije, kaže Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, jedan je od razloga zašto on smatra da je Bosna „najkrhkija, beznadežna zemlja na Zapadnom Balkanu. ” „Niko danas ne bi uključio ustav u mirovni sporazum ili stavio tako krutu etničku luđačku košulju na zemlju“, rekao je Biber. „To je stvorilo mir, ali je ojačalo ljude poput Dodika.

Klizanje Bosne u izolaciju dolazi u pozadini frustracije EU na Zapadnom Balkanu i otvorenih i prikrivenih napora Rusije da poveća svoj regionalni uticaj. Četiri druge zemlje – Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija – nalaze se u različitim fazama procesa pridruživanja EU, a Kosovo traži status kandidata. Ali kašnjenja i evropska ambivalentnost – prema istraživanju Evropskog savjeta za vanjske odnose u šest zemalja EU, uključujući Francusku i Nemačku, samo 28% ispitanika smatra da bi Bosna i Hercegovina trebalo da se pridruži uniji – utiču na mnoge ljude koji su spriječeni da nastave. Tokom vremena, Putin je aktivno podržavao regionalne političke partije i lidere koji se doživljavaju kao proruski.

Dodikova veza sa Putinom, kojeg često posećuje u Moskvi, isplatila se obojici. U Banjaluci, glavnom gradu srpske teritorije, Rusija podržava izgradnju rusko-srpskog hrama i kulturnog centra; u maju, Dodik je napomenuo da „Putin zna da mora da zahvali Republici Srpskoj što Bosna nije uvela sankcije Rusiji“. Iako su države EU najveći investitori u Bosni i Srbiji, istraživanje Ministarstva za evropske integracije Republike Srpske u novembru pokazalo je da je podrška pridruživanju bloku pala na 38%.

Kako entuzijazam za EU jenjava, drugi državni akteri takođe pojačavaju svoje kampanje uticaja. U delovima Bosne, gde muslimani čine oko 70% stanovništva, Saudijska Arabija i Turska stvaraju ime. Saudijci su izgradili veliki kulturni centar kralja Fahda i džamiju, a broj “suvih” restorana i hotela, koji pre rata praktično nisu postojali, stalno se povećavao.

U međuvremenu, šefovi država i vlada EU reaguju sa zabrinutošću. Letonski predsednik Edgars Rinkevičs rekao je u intervjuu za Blumberg da je neuspeh da se Zapadni Balkan približi bloku povećao uticaj Rusije u regionu i učinio EU ranjivijom. Austrijski ministar inostranih poslova Aleksander Šalenberg je u novembru rekao da bi Bosna trebalo da bude ravnopravna sa Ukrajinom, koja je postigla napredak u procesu pridruživanja.

Druge susedne zemlje bi se uskoro mogle suočiti sa sličnim izazovima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je krajem oktobra posetila Crnu Goru i pohvalila je kao državu Zapadnog Balkana koja je najdalje na putu pristupanja EU. Ali samo nekoliko sati ranije, poslanici u glavnom gradu Podgorici odobrili su vladu čiji je proevropski premijer Milojko Spajić formirao koaliciju sa evroskeptičnim strankama koje se zalažu za jače veze sa Srbijom i Rusijom.

Srbija, bliski saveznik Rusije i najveća zemlja u regionu, takođe je u pregovorima sa blokom od 2014. godine, ali bez većeg napretka. Dugogodišnji lider Aleksandar Vučić, Dodikov saveznik, nastavlja da se udvara EU kao investitoru iako održava bliske veze sa Rusijom i odbija da uvede sankcije. Prema anketi Vlade Srbije u januaru, podrška građana Srbije članstvu u EU sada je ispod 50%.

Na nedavnoj panel diskusiji u Beogradu, potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić istakao je, kako je rekao, „prazna“ obećanja EU, ne pominjući da Srbija nije odgovorila na najvažniji zahtev EU – normalizaciju odnosa sa Kosovom. „Tokom poslednjih 20 godina čuli smo brojne poruke o značaju Zapadnog Balkana na političkoj agendi EU“, rekao je on. „Davno data obećanja su odavno izbledela. Evropska unija je prisutna u našem regionu, ali mislimo da je krajnje vreme da oživi svoju politiku proširenja i potvrdi naše reformske napore.

Da bi došlo do promene pravca u Bosni i stabilizacije regiona, zemlja se mora “nepovratno” dovesti na put EU što je pre moguće, smatra diplomata EU upoznat sa situacijom.

Sve strane bi morale da donesu teške odluke kako bi prekinule ćorsokak Dejtonskog sporazuma. To bi se moglo svesti na izbor, kako je Biber, stručnjak za Balkan, rekao: „Morate odlučiti šta je gore – odustajanje od uslova i učiniti da EU izgleda slabo, ili insistiranje na uslovima i učiniti Bosnu još nestabilnijom i krhkijom.“

Dok Brisel ovo razmatra, podela unutar Bosne se već širi.

U Jajcu, malom gradu u zapadnom delu muslimansko-hrvatske federacije, koji je nekada bio poprište žestokih borbi između snaga bosanskih Srba i muslimanskih i hrvatskih snaga, predsednik gradskog veća Josip Topić strahuje da kraj evropskog sna znači i kraj krhkog mira u mogao bi značiti za njegovu zemlju. „Bosna ne može da funkcioniše bez svoja tri naroda, a to uključuje i Republiku Srpsku“, rekao je on.

Međutim, na nešto više od sat vremena vožnje, u Banjaluci, ovaj pogled gubi na snazi. „Ako nije bilo dovoljno dobro za Britaniju, zašto bi bilo dovoljno dobro za nas? rekao je Željko Piljak, 24-godišnji student ekonomije u Banjaluci, o članstvu u EU. „Evropske vrednosti nisu naše vrednosti. Osećamo se više povezanim sa Rusijom./bnnbloomberg/