Izbori u Severnoj Makedoniji: Povratak u krizu

Uticaj Rusije u Severnoj Makedoniji bila je glavna tema kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore. Prvi krug predsedničkih izbora održan je 24. aprila, dok će drugi krug biti održan 8. maja zajedno sa redovnim parlamentarnim izborima.

U drugi krug su se plasirala dva kandidata sa najviše glasova: Gordana Siljanovska – Dafkova iz VMRO-DPMNE, koja je dobila skoro 360.000 glasova, i aktuelni predsednik Stevo Pendarovski, koji traži drugi mandat kao kandidat LSDM, koji dobio 180.000 glasova. Veliko vođstvo Siljanovske-Dafkove najavljuje sigurnu pobedu, ne samo za nju kao buduću predsednicu, već i za VMRO-DPMNE kao opozicionu stranku protiv LSDM-a, koji ima centralnu vlast u Skoplju od 2017. Pet kandidata završilo je trku u drugom krug, uključujući Bujara Osmanija iz Evropskog fronta i Arbena Taravarija iz albanske opozicione koalicije VLEN. U međuvremenu, ostala tri kandidata nisu krili svoje simpatije prema Rusiji i Kini i nikada nisu osudili rusku agresiju u Ukrajini. To su Biljana Vankovska iz LEVICE, Stevče Jakimovski iz GROM-a i Maksim Dimitrievski iz ZNAM-a, koji su čak uspeli da osvoje oko 15 odsto glasova.

Osmani i Taravari su svoju kampanju usredsredili na posledice ruskog uticaja u Severnoj Makedoniji, optužujući jedni druge da su postavili temelje da Rusija ima tako veliki uticaj u zemlji. Čak je i Osmanijev slogan bio „Ne Rusiji, da Evropi“. Osmani je istakao svoju poziciju ministra spoljnih poslova Severne Makedonije, zemlje koja je članica NATO-a od 2020. godine, i ustvrdio da ima informacije da je Ruska Federacija imala veliki uticaj na neke predsedničke kandidate i da se očekuje da će uticati na ishod parlamentarnim izborima. S druge strane, Taravari je optužio da je uz podršku vlade u Skoplju “Otvorenog Balkana” stvoreno više prostora za uticaj Rusije, koji je ostvarila preko Srbije.

Međutim, za albanske kandidate predsednički izbori su bili samo merilo za parlamentarne. Fokus političkih partija je na parlamentarnim izborima, jer tu nastaje prava vlast – zakonodavna i izvršna. Međutim, predsednik je ceremonijalna pozicija bez mnogo uticaja na razvoj ili sprovođenje politike. Zbog toga nije toliko atraktivan ni za stranke ni za birače. Inače, drugi krug glasanja zakazan je za dan državnih izbora kako bi se ispunio zakonski cenzus od 40 odsto izlaznosti birača da bi izbor predsednika bio validan.

Rusija i Kina su i dalje u fokusu kampanje. Direktor tajne službe Erold Musliu, institucije koja deluje pod okriljem predsednika Pendarovskog, tvrdio je da Rusija i Kina rade na tome da ozbiljno utiču na ishod parlamentarnih izbora. On je aludirao na stranku LEVICA i njen portal koji promovišu istupanje iz NATO-a i pridruživanje državama BRIKS-a kao alternativu EU.

Albanske političke stranke organizovane u dva bloka – Evropski front i VLEN – povezuju ruski uticaj sa glasanjem o ustavnim amandmanima za uključivanje etničkih Bugara u preambulu, prema francuskom predlogu iz 2022. Ovim dokumentom je uklonjen bugarski veto već je preduslov za zemlje da nastavi pregovarački proces za članstvo u EU. Odbijanje VMRO-DPMNE da podrži ove promene dovelo je do nekoliko optužbi na njegov račun da ova stranka na ovaj način indirektno radi za Rusiju. Kašnjenje u otpočinjanju pregovora, praćeno etnonacionalističkim tonovima koje ova partija koristi u svom javnom rečniku, dovelo je do istorijski manje podrške procesu evropskih integracija. U stvari, neke ankete pokazuju da skoro polovina etničkih Makedonaca veruje da je vreme da se traži alternativa evropskim integracijama.

Sada nema sumnje da će VMRO-DPMNE pobediti na parlamentarnim izborima 8. maja. Ova stranka je izjavila da albansku opozicionu koaliciju VLEN vidi kao svog partnera u budućoj vladi. Evropski front predvođen DUI Alija Ahmetija pobedio je na predsedničkim izborima protiv VLEN-a sa razlikom od skoro 40.000 glasova. Ova koalicija sada očekuje pobedu na parlamentarnim izborima i predstavljanje Albanaca u vladi. Ukoliko VMRO-DPMNE, kao mogući pobednik izbora, zaobiđe Evropski front kao izborni pobednik među Albancima, situacija bi mogla da se zaoštri, a međunacionalni odnosi pogoršavaju. Severna Makedonija nije zakonski regulisala pitanje učešća pobedničke stranke u vlasti među Albancima, ali se do sada takva praksa ustalila zbog stabilnosti koju stvara.

Ako je izborni rezultat razumno jasan, vreme nakon izbora ostaje puno upitnika. Koji će albanski politički blok VMRO-DPMNE formirati vladu? Da li će Evropski front i VLEN formiranje vlade učiniti zavisnim od ustavnih amandmana, kao što su i obećali potpisivanjem ranije deklaracije? Da li je verovatno da će u zemlji ponovo biti održani parlamentarni izbori ako VMRO-DPMNE ne uspe da formira vladu? Sve ove dileme vraćaju maglu neizvesnosti u Severnu Makedoniju, zaoštravaju međunacionalne odnose, povećavaju nivo evroskepticizma i time povećavaju mogućnosti jačeg uticaja Rusije i Kine. Takva situacija geostrateške neizvesnosti vratila bi krizu iz 2016. godine, kada se Skoplje jedva otrglo iz zagrljaja Moskve i postalo 30. članica NATO-a.

Piše: Xhelal Neziri – urednik i saradnik The Geoposta iz Skoplja