Intervju AP: Ukrajinski predsednik Zelenski kaže da rat sa Rusijom ulazi u novu fazu kako se bliži zima

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da je rat sa Rusijom ušao u novu fazu, a očekuje se da će zima otežati borbe nakon letnje kontraofanzive koja nije donela željene rezultate zbog stalnog nedostatka oružja i kopnenih snaga.

Uprkos neuspesima, Ukrajina neće odustati, rekao je on.

„Mi smo u novoj fazi rata, to je činjenica“, rekao je Zelenski u ekskluzivnom intervjuu za Asošijeted pres u četvrtak u Harkovu, na severoistoku Ukrajine, nakon obilaska regiona radi podizanja borbenog duha. „Zima kao celina je nova faza rata“.

Na pitanje da li je zadovoljan rezultatima kontraofanzive, dao je kompleksan odgovor.

„Vidite, mi ne popuštamo, zadovoljan sam. Borimo se sa drugom najboljom vojskom na svetu, zadovoljan sam“, rekao je on, misleći na rusku vojsku. Ali, dodao je: „Gubimo ljude, nisam srećan. Nismo dobili svo oružje koje smo želeli, ne mogu da budem srećan, ali ne mogu ni da se žalim previše.”

Zelenski je takođe rekao da se plaši da bi rat između Izraela i Hamasa mogao da zaseni sukob u Ukrajini, jer suprotstavljeni politički programi i ograničeni resursi prete prilivu zapadne vojne pomoći Kijevu.

Ova zabrinutost je pojačana previranjima koja su neizbežna u godini izbora u SAD i potencijalnim posledicama po njegovu zemlju, koja je dobila podršku međunarodne zajednice nakon ruske invazije 24. februara 2022. godine.

Dugo očekivana kontraofanziva, podržana milijardama dolara zapadne vojne pomoći, uključujući teško naoružanje, nije uspela da proizvede očekivani prodor. Sada se neki ukrajinski zvaničnici brinu da li će dalja podrška biti isto tako velikodušna.

Istovremeno, zalihe municije su pri kraju, što preti da zaustavi ukrajinske operacije na bojnom polju.

Sada, dok zima ponovo obuhvata ratom razorenu Ukrajinu, vojni lideri moraju da se bore sa novim, ali poznatim izazovima dok se sukob bliži kraju svoje druge pune godine: niske temperature i neplodna polja dovode vojnike u opasnost. Ovome se dodaje i ponovna pretnja ekstenzivnim ruskim vazdušnim napadima na gradove, ciljajući energetsku infrastrukturu i civilno stanovništvo.

Moskva je 25. novembra izvela svoj najveći napad bespilotnih letelica u ratu, pri čemu je većina od 75 bespilotnih letelica iranske proizvodnje Shahed ciljala Kijev – zabrinjavajući presedan za naredne mesece.

„Zato je zimski rat težak“, rekao je Zelenski.

On je dao iskrenu ocenu prošloletnje kontraofanzive.

“Želeli smo brže rezultate. Iz te perspektive, nažalost, nismo dobili rezultate koje smo želeli. I to je činjenica”, rekao je on.

Ukrajina nije dobila svo oružje koje joj je potrebno od svojih saveznika, a ograničena veličina snaga sprečila je brzo napredovanje, rekao je on.

„Nema dovoljno energije da brže postignemo željene rezultate. Ali to ne znači da treba da odustanemo, da moramo da kapituliramo“, rekao je Zelenski. „Uvereni smo u svoje postupke. Borimo se za ono što je naše.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je u odgovoru na komentare Zelenskog o vojnoj pomoći da SAD pružaju „neviđenu“ podršku.

„Ne mogu da osporim ocenu predsednika Zelenskog da nisu postigli uspeh kojem su se nadali“, rekao je Kirbi. „Ali mogu da vas uverim da su Sjedinjene Države učinile sve što je u njihovoj moći.

Vlada američkog predsednika Džoa Bajdena želi da da više, ali nailazi na otpor republikanskih predstavnika u Kongresu, rekao je Kirbi.

„I ako ne dobijemo tu podršku od Kongresa, poruka koju šaljemo širom sveta o tome koliko je Ukrajina važna i koliko SAD i naše rukovodstvo mogu da ponude našim partnerima širom sveta biće glasna i jasna i biće duboko nesrećan”, rekao je Kirbi.

Zelenski je rekao da ima nekih pozitivnih zaključaka iz poslednjih nekoliko meseci.

Ukrajina je uspela da ostvari postepene teritorijalne prednosti protiv bolje naoružanog i utvrđenog neprijatelja, rekao je Zelenski.

Osim toga, moć moskovske Crnomorske flote je oslabljena nakon ukrajinskih napada koji su prodrli u PVO i pogodili njen štab na okupiranom Krimu, nastavio je Zelenski.

I privremeni koridor žitarica koji je postavio Kijev nakon što se Rusija povukla iz ratnog sporazuma kako bi osigurao siguran izvoz i dalje funkcioniše.

Međutim, Zelenski se ne zadržava na prošlosti, već se fokusira na sledeću fazu – povećanje domaće proizvodnje oružja.

Značajan deo ukrajinskog budžeta je namenjen za ovu svrhu, ali trenutna proizvodnja je daleko od dovoljne da preokrene tok rata. Sada Zelenski traži od svojih zapadnih saveznika, uključujući Sjedinjene Države, jeftine kredite i ugovore za postizanje ovog cilja.

„Ovo je izlaz“, rekao je Zelenski i dodao da Rusiju ništa ne plaši više od vojno samodovoljne Ukrajine.

Na svom poslednjem sastanku sa Bajdenom, članovima Kongresa i drugim najvišim zvaničnicima, uputio je hitan apel Ukrajini: dajte Ukrajini jeftine kredite i dozvole za proizvodnju američkog oružja.

„Dajte nam ove mogućnosti i mi ćemo graditi“, rekao im je on. „Bez obzira koliko truda i vremena bude potrebno, uradićemo to, i to vrlo brzo.

Zelenski je i dalje zabrinut da prevrati na Bliskom istoku, najnasilniji u poslednjih nekoliko decenija, prete da skrenu globalnu pažnju i resurse sa sposobnosti Ukrajine da se odbrani.

„Već vidimo posledice promene pažnje međunarodne zajednice zbog tragedije na Bliskom istoku“, rekao je on. „Ovo samo slepi ne shvataju.

Ukrajinci razumeju „da se takođe moramo boriti za pažnju na rat velikih razmera“, rekao je on. „Ne smemo dozvoliti da ljudi zaborave rat ovde.

Ova promena fokusa mogla bi da dovede do manje ekonomske i vojne podrške njegovoj zemlji, rekao je on. U očiglednom pokušaju da ublaže te strahove, američki i evropski zvaničnici nastavili su da posećuju Kijev od napada 7. oktobra u Izraelu.

Odlaganje ga i dalje brine, rekao je Zelenski.

“Vidite, pažnja je jednaka pomoći. Nema pažnje znači nema pomoći. Borimo se za svaku pažnju”, rekao je on. „Bez pažnje, (američki) Kongres može da oslabi.

Gledajući unapred u predstojeće predsedničke i kongresne trke u SAD, gde se Bajden suočava sa skepticizmom zbog svoje snažne podrške Kijevu, Zelenski je priznao da su „izbori uvek šok, i to je potpuno razumljivo“.

Nedavna anketa agencije AP u SAD pokazala je da skoro polovina Amerikanaca veruje da se previše troši na Ukrajinu. Sve veći broj republikanaca se protivi daljoj pomoći, a nije jasno da li će i kada Kongres odobriti zahtev Bele kuće za dodatnu pomoć.

Na pitanje o tome, Zelenski je otvoreno odgovorio da je „izbor Amerikanaca izbor Amerikanaca“.

Međutim, on je tvrdio da pomažući Ukrajini, Amerikanci pomažu i sebi.

„U slučaju Ukrajine, neuspeh otpornosti zbog nedostatka pomoći, oružja i finansiranja znači da će Rusija najverovatnije izvršiti invaziju na zemlje NATO-a“, rekao je on. „A onda će se američka deca boriti.

Zelenski je u poslednje vreme pokušavao da osigura da ukrajinska ratna mašina radi kako treba, nedavno je rekonstruisao visoke vladine zvaničnike u cilju ostvarivanja još jednog od svojih ciljeva borbe protiv korupcije u postsovjetskoj instituciji koja je prepuna korupcije kao uvod u pridruživanje Evropskoj uniji .

Rekao je da mora da zna kako se oružje, zalihe, hrana, pa čak i odeća isporučuju na front – i šta tamo ne stiže.

„S jedne strane, ovo nije posao predsednika, ali sa druge strane mogu da verujem onima koji su mi ne samo preneli informacije, već su mi ih i lično saopštili“, rekao je on.

Zastoj nije rezultirao pritiskom saveznika Ukrajine da pregovaraju o mirovnom sporazumu sa Rusijom.

„Još uvek to ne osećam“, rekao je, iako je dodao: „Uvek se čuju neki glasovi“.

Ukrajina želi da „unapredi formulu mira i uključi što više zemalja u svetu kako bi politički izolovala Rusiju“, rekao je on.

Rat je takođe onemogućio održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini, prvobitno zakazanih za mart prema ustavu.

Iako je Zelenski rekao da je spreman da održi izbore, većina Ukrajinaca nije spremna na to, smatrajući takvo glasanje „opasnim i besmislenim“ dok oko njih besni rat.

Sa budžetom koji izdvaja 22% BDP-a zemlje za odbranu i nacionalnu bezbednost, ukrajinska ekonomija se restrukturira oko rata kojem se ne nazire kraj, slično kao svakodnevni život građana.

Ovo postavlja još jedno pitanje: koliko dugo sam Zelenski može biti na čelu zemlje u ratu?

Nema reči da opiše koliko je posao težak, rekao je, ali ne može ni da zamisli da napusti tu funkciju.

“To zaista ne možete učiniti”, rekao je. „To bi bilo veoma nepravedno, pogrešno i definitivno demotivišuće”./AP/