Gubitak Sirije je „veliki šamar“ za Rusiju 

Kada je pre četvrt veka Vladimir Putin preuzeo vlast u razorenoj postsovjetskoj Rusiji, odmah je krenuo u obnavljanje statusa Moskve kao globalne sile.

Bilo je potrebno 15 godina, ali je Rusija najavila svoju vojnu intervenciju u sirijskom građanskom ratu kao dokaz da je ponovo sila na koju treba računati na međunarodnoj sceni.

Moskva je koristila ovu sliku da proširi svoj uticaj na Bliski istok i šire kao protivtežu Zapadu.

Sada je pad vlade predsednika Bašara el Asada, ključnog saveznika Moskve, zadao ozbiljan udarac velikim ambicijama Rusije.

„Putinova vojna avantura u Siriji imala je za cilj da pokaže da je Rusija velika sila i da može da izvrši svoj uticaj u inostranstvu“, rekao je Filip Smit, stručnjak za Bliski istok. „Gubitak Sirije je šamar za Putina.

Pad Asada ne samo da znači narušavanje imidža Rusije, već verovatno i veliki strateški nazadak.

U Siriji se nalaze dva važna ruska vojna objekta: vazdušna baza u Hmejmimu i pomorska baza u Tartusu. Ova poslednja je jedina ruska pomorska baza sa toplom vodom i nudi Moskvi pristup Mediteranu.

„Rusija je koristila svoje baze u Siriji da proširi svoju moć i na istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku“, rekao je Smit.

Sistem zahtevan za održavanje

Vojna intervencija Rusije u Siriji 2015. promenila je tok rata. Razorni vazdušni napadi Moskve na položaje pobunjenika pomogli su sirijskoj vojsci da povrati deo teritorije i zadrži Asada na vlasti.

Kampanja Moskve u Siriji usledila je godinu dana nakon što je izvršila invaziju na ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala separatističke snage u istočnoj Ukrajini.

Moskva je iskoristila svoje učešće i u Siriji i u Ukrajini da se predstavi kao sila sposobna da izazove Sjedinjene Države, NATO i Zapad uopšte, istovremeno proširujući svoj globalni domet od Mediterana do Afrike i širi Latinsku Ameriku.

Nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Sirija je postala veća prednost za Moskvu, kažu stručnjaci, dok je predstavljala izazov održavanja vojnih kampanja na dva fronta.

Sa očekivanim gubitkom ruskih vojnih jedinica u Siriji nakon pada Assadove vlade, zadatak je postao još teži.

Rusija je već uveliko uložena u veliku kontraofanzivu za vraćanje teritorije izgubljene od Ukrajine u jugozapadnoj Kurskoj oblasti, oslanjajući se na pomoć severnokorejskih trupa. Istovremeno, Rusija pokušava da osvoji što više teritorije na istoku Ukrajine uoči mogućih mirovnih pregovora.

Ruske vojne objekte duž mediteranske obale u zapadnoj Siriji mogli bi da zauzmu borci terorističke organizacije Hajat Tahrir al Šam (HTS) koju su proglasile SAD i njeni saveznici.

Aron Zelin, viši saradnik na Vašingtonskom institutu, rekao je da Rusija jednostavno nema istu vatrenu moć da zaštiti svoje objekte u Siriji.

„Važno je zapamtiti da se Rusija sada suočava sa većim ratom u Ukrajini nego kada je prvi put bila raspoređena u Siriji 2015. godine“, rekao je Zelin.

„Rusija se takođe bori u podsaharskoj Africi. I za razliku od pre jedne decenije, kada je Rusija imala Vagnerovu grupu koju je vodio [pokojni Jevgenij] Prigožin… Rusija nema iste kapacitete i sposobnosti da se na isti način bavi ovim problemom.

Konkretno, gubitak pomorske baze Tartus bio bi izuzetno veliki gubitak za Rusiju“, rekao je Zelin.

„To je jedina ruska luka sa toplom vodom koju može da koristi za svoje pomorske aktivnosti i projekciju snage“, rekao je on. „Gubitak njega bi u suštini isekao Rusiju iz jezgra Bliskog istoka.

Moskva nije poslala kopnene trupe da podrže Damask, koji su HTS i njegovi saveznici zauzeli 8. decembra. Rusija je izvela desetine vazdušnih napada otkako su militanti pokrenuli ofanzivu na Asadove snage krajem novembra, ali ograničena intervencija Moskve nije učinila malo da zaustavi napredovanje pobunjenika.

Rusija će platiti visoku cenu za svoje neuspehe u Siriji, kažu stručnjaci.

Pad Asada je „ozbiljan udarac tvrdnji Rusije da je i dalje svetska sila koja može da zadrži svoj vojni i politički uticaj u inostranstvu“, rekao je Hamidreza Azizi, saradnik Fondacije za nauku i politiku.

Kao rezultat toga, akteri u drugim regionima kao što su Latinska Amerika i Afrika „takođe mogu početi da preispituju svoje odnose i svoju zavisnost od Rusije“, rekao je on./RFE/