Gruzijska predsednica neće priznati rezultate glasanja, poziva na proteste, optužuje Rusiju za mešanje

Prozapadna gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, koja je raskinula sa vladajućom partijom Gruzijski san, rekla je da neće priznati rezultate parlamentarnih izbora 26. oktobra, tvrdeći da je zemlja postala žrtva „ruske specijalne operacije“.

Zurabišvili u kratkoj izjavi medijima u Tbilisiju 27. oktobra nije pružila nikakve dokaze u prilog svojoj tvrdnji.

„Kao jedina preostala nezavisna institucija u ovoj državi, želim da kažem da ne priznajem ove izbore. Ne može se prepoznati. To bi bilo isto kao i priznavanje ruske invazije na Gruziju – potčinjenosti Gruzije Rusiji“, rekla je ona.

„Nisam došao u Gruziju zbog [ruske dominacije]. Naši preci nisu živeli za ovo. Nećemo ovo tolerisati. „To se ne može oduzeti Gruziji – njenoj evropskoj budućnosti“, dodala je ona.

Ona je pozvala na ulične proteste koji bi trebalo da počnu u 19 časova 28. oktobra u toj zemlji na Južnom Kavkazu, u kojoj su poslednjih meseci održane masovne demonstracije protiv vladajuće partije Gruzijski san, koju kritičari optužuju da je proruska i da podriva demokratske norme.

Ona je osudila ono što je nazvala „ruske specijalne operacije – jedan od novih oblika hibridnog ratovanja protiv našeg naroda, naše zemlje“.

Stranka Gruzijski san slavila je očiglednu izbornu pobedu, ali se prozapadna opozicija žalila, a izborni posmatrači su govorili o “ozbiljnim kršenjima”, uključujući zastrašivanje birača i fizičko nasilje.

Zapadni posmatrači su takođe pozvali na istragu o navodnim nepravilnostima.

Nakon prebrojavanja više od 99,6 odsto glasačkih listića na biračkim mestima, Centralna izborna komisija Gruzije (CIK) je proglasila da je Gruzijski san dobio 54,8 odsto glasova.

Međutim, ankete koje je naručila opozicija pokazale su daleko manje brojke za Gruzijski san, koji predvodi milijarder Bidžina Ivanišvili.

Gotovo sve opozicione stranke odbile su da prihvate rezultate koje su objavile izborne vlasti.

Izbori su viđeni kao ključni test demokratskog kredibiliteta kandidata za EU, za koji je Brisel rekao da bi mogao da odredi šanse Gruzije da se pridruži EU.

U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban – saveznik rukovodstva Gruzijskog sna – posetiće Tbilisi 28. i 29. oktobra, saopštili su zvaničnici 27. oktobra.

Orban, koji je postao prvi strani lider koji je čestitao Gruzijskom snu nakon parlamentarnih izbora pre objavljivanja prvih zvaničnih rezultata, održaće konferenciju za novinare sa gruzijskim premijerom Irakom Kobahidzeom nakon sastanaka.

Usred zabrinutosti izražene na Zapadu u vezi sa rezultatima, Orban je na društvenim mrežama napisao da je Gruzijski san ostvario „ogromnu pobedu“.

Ukradeni izbori

Članovi opozicije koji su verovali da su prvi rezultati lažni, obećali su da će osporiti rezultate, što bi moglo dovesti do pravnih bitaka i uličnih protesta.

Tina Bokučava, liderka Ujedinjenog nacionalnog pokreta, koji predvodi koaliciju „Jedinstvo za spas Gruzije“, objavila je još 27. oktobra da „nemamo nameru da priznamo rezultat ovih pokradenih izbora“.

Zurabišvili je na društvenim mrežama, kada su objavljeni prvi rezultati 26. oktobra, napisala da su četiri glavne opozicione stranke dobile dovoljno glasova da formiraju parlamentarnu većinu.

Zurabišvili je kasnije rekla da je na nekim biračkim mestima bilo „izuzetno uznemirujućih nasilnih incidenata“.

U međuvremenu, početne procene izbornih posmatrača dale su sumornu sliku izbornog dana.

Zajednička posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i NATO-a je u saopštenju navela da je izborni dan „prometan nejednakim terenima, pritiscima i tenzijama“.

Iako su izbori generalno bili dobro organizovani, posmatrači su govorili o „napetom okruženju“ i da je nejednaka polazna tačka „podrivala poverenje u ishod“. „Na kraju, proces nije bio dovoljan da se izbori sprovedu u skladu sa međunarodnim demokratskim principima“, rekli su posmatrači u zajedničkom saopštenju.

OEBS se takođe žalio na slučajeve kupovine glasova, duplog glasanja, fizičkog nasilja i zastrašivanja.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da navodne izborne nepravilnosti moraju biti ozbiljno istražene i rešene.

Kritična kršenja

Antonio Lopez-Isturiz Vajt, šef nadzorne delegacije Evropskog parlamenta, rekao je da je Gruzijski san koristio neprijateljsku retoriku uoči glasanja i širio „ruske dezinformacije“ i teorije zavere kako bi potkopao i izmanipulisao glasanje.

„Tokom našeg posmatranja, otkrili smo slučajeve kupovine glasova i duplog glasanja pre i tokom izbora, posebno u ruralnim oblastima“, rekao je rumunski poslanik Julian Bulai, šef delegacije koju je poslala Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE), zajedničku konferenciju za štampu šefa izborne posmatračke misije u Tbilisiju.

„Prisustvo kamera vladajućih partija na biračkim mestima i ljudi van biračkih mesta koji su pratili i eventualno kontrolisali birače stvaralo je klimu pritiska i zastrašivanja koju organizuju stranke, kao i osećaj da vas ‘Veliki brat posmatra’, kako je to opisao jedan od naših posmatrača“, rekao je Bulai. „Takođe treba da napomenem da je jedan od automobila PSSE vandalizovan tokom posmatranja na seoskom biračkom mestu.

Evropska mreža organizacija za posmatranje izbora (ENEMO) rekla je u svojoj oceni od 27. oktobra da su izbori bili poremećeni polarizovanim i restriktivnim okruženjem koje je podrilo inkluzivnost, transparentnost i pravičnost.

„Kritični prekršaji“ koje je prijavilo 95 posmatrača organizacije uključivali su nasilje nad opozicionim političarima, zastrašivanje birača, klevetničke kampanje protiv posmatrača izbora i zloupotrebu administrativnih resursa u vezi sa izborima.

Nevladina organizacija Pošteni izbori (ISFED) saopštila je da nije naišla na veće probleme u prebrojavanju glasova, ali da su sami izbori bili neuspešni zbog zastrašivanja birača.

„Okruženje pre izbora i činjenice koje su se pojavile na dan izbora imale su značajan uticaj na izbore i njihov ishod“, rekao je šef ISFED-a Nino Dolidze. „Mnogi problematični incidenti i prekršaji su uočeni tokom izbornog procesa.

Rusko sanjarenje

Gruzijski san, na vlasti od 2012. godine, nekada je sledio prozapadnu agendu, ali je u poslednje dve godine obrnuo kurs ka Rusiji.

Uočeni napori vlade da ograniči demokratska prava, uključujući usvajanje zakona o „stranom uticaju“, sličnog ruskom zakonu o „stranim agentima“, doveli su do masovnih protesta u Gruziji i kritika iz Brisela ranije ove godine.

Činjenica da je Gruzijski san pretio da će proširiti kontrolu nad parlamentom, iako su izlazne ankete sugerisale da to neće biti tako dobro, izazvala je negodovanje opozicije.

Dve opozicione izlazne ankete predviđale su da će Gruzijski san dobiti ne više od 42 odsto glasova, dok su rezultati pokazali više od 54 odsto.

Ankete su takođe sugerisale da bi četiri opozicione stranke – Koalicija za promene, Jedinstvo – Za spas Gruzije, Jaka Gruzija i Za Gruziju – zajedno imale jasnu većinu, dok su prema prvim zvaničnim rezultatima dobile samo 37 odsto zajedno.

Prema prvim zvaničnim rezultatima, četiri stranke bi morale da prevaziđu prepreku od 5 odsto da bi dobile mesto u parlamentu./RFRE/