Godišnjica tragedije u Novom Sadu, Hiljade građana na ulicama

Desetine hiljada građana Srbije okupilo se danas u Novom Sadu na komemorativni skup za 16 žrtava nastradalih tačno pre godinu dana kada je pala nadstrešnica na tek renoviranoj zgradi Železničke stanice u ovom gradu.

Jedna osoba je preživela, ali sa teškim povredama.

Tragedija u Novom Sadu za koju kritičari kažu da je otkrila mnogo više od loše izvedene gradnje izazvala najveći studentski protest u Srbiji od pada Slobodana Miloševića.

Dijana Hrka, majka jednog od nastradalih, u svom kratkom govoru pred okupljenim građanima, poručila jepredsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da treba raspisati izbore i najavila štrajk glađu ispred Skupštine grada preko puta Ćacilenda.

Predsednik države nije bio u Novom Sadu kao ni nijedan drugi pripadnik režima. Jasno je – iz straha. A na prostorijama vladajuće Srpske napredne stranke u novosadskom Bulevaru oslobođenja, danas su bile spuštene rešetke tokom komemorativnog skupa. Od oznaka SNS, vidljiv je jedino njihov slogan „Srbija ne sme da stane“. Ispred prostorija SNS se nalazilo nekoliko redara.

Umesto u Novi Sad Vučić je otišao na sigurno – u Hra Svetog Save u Beogradu gde je parastos predvodio patrijarh Porfirije. Među prisutnima je i bio i predsednik Narodne skupštine bosanskohercegovačkog entiteta RS Nenad Stevandić. No, uočljiv je izostanak čelnih ljudi SNSD-a, između ostalog, Milorada Dodika.

Kako politički iskoristiti moć prikupljenu na ulici?

Isprva je bes studenata delovao kao krik protesta protiv političkog sistema koji su videli kao korumpiran, represivan i odgovoran za loše izvedene radove na železničkoj stanici. Ali, u poslednjih nekoliko meseci, sve veći broj njih je preciznije formulisao svoje zahteve, pozivajući na vanredne parlamentarne izbore kako bi se omogućio dolazak nove političke klase.

Uprkos konstatnoj izlaznosti na ulicama Vučić, međiutim, i dalje ostaje na vlasti, neretko opisujući demonstrante kao „kukavice i ološ“, “teroriste” dok predsedava državnim aparatom koji je čvrsto pod kontrolom njegove stranke.

Suočeni sa takvom nepopustljivošću, studenti razmišljaju o sledećim koracima i ne slažu se uvek međusobno.

Prošlog decembra, kada su se prvi put okupili u demokratskim plenuma da raspravljaju o taktici i strategiji, jedinstvo je izgrađeno oko zajedničkog odbijanja da se učestvuje u radu ustaljenih političkih institucija“.

Taj princip, nekada izvor snage, sada je postao izražena tačka razdora.

Podela je došla do izražaja prošle nedelje kada je Evropski parlament usvojio, kako je rečeno, „najoštriju osudu Vučićeve vlade“ do sada. Dok su neki pozdravili ovaj znak podrške, studenti-na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu objavili su saopštenje u kojem se protive, kako kažu, „očiglednim pokušajima da se kooptira studentski pokret“.

Još jedna tačka sukoba unutar pokreta je zahtev za vanrednim izborima. Oni koji zagovaraju ovu ideju počeli su da formiraju izbornu listu za koju tvrde da uključuje ljude van ukorenjenog partijskog sistema zemlje.

Veliki deo srpskog društva podržava ovaj zahtev i poziva sve opozicione stranke da bojkotuju izbore kao znak podrške kandidatima studenata. Dve opozicione stranke su već najavile da će to učiniti.

Jasno je svima ne samo onima u Srbiji koj godinu dana protestuju, pa i unutar redova režima, već i susednim državama da Srbija mora da se menja. Ali to znači iz temelja, sveobuhvatno, iz korena. To promena bi trebalo da znači i promena svesti celokupnog društva, novo učenje prošlosti države Srbije ne bi li se, u skladu sa takvim mentalnim pročišćenjem, tektonski drugačije zakoračilo u bolju budućnost.

/The Geopost