Godinu dana nakon katastrofe u Novom Sadu, Beograd se suočava sa jednom krizom za drugom

Godinu dana nakon što je urušavanje železničke stanice u Novom Sadu izazvalo proteste širom zemlje, srpska vlada se suočava sa nizom kriza – političkih, ekonomskih i diplomatskih – koje prete da potkopaju nekada dominantnu poziciju predsednika Aleksandra Vučića.

Protesti, koji su počeli kao izraz tuge i negodovanja zbog fatalnog kvara na infrastrukturi Novog Sada, evoluirali su u širi obračun sa sistemom koji mnogi Srbi smatraju krhkim i iscrpljenim.

„Srbija eksplodira pod našim zadnjicama“, našalio se medijski rukovodilac Sten Miler u neugodnom telefonskom razgovoru koji je procurio u javnost u avgustu, kada je razgovarao o planovima za potkopavanje nezavisnih medija sa šefom državne telekomunikacione kompanije, Vladimirom Lučićem. Ova usputna opaska sada odražava stanje zemlje pod pritiskom na svim frontovima.

Politička situacija je eskalirala ove nedelje nakon pucnjave i paljevine ispred Skupštine Republike Srbije. Sedamdesetogodišnji bivši radnik obezbeđenja otvorio je vatru na kamp vladinih pristalica, a potom zapalio jedan od šatora. Vučić je osudio incident kao „teroristički čin“ i okrivio opozicione grupe za podsticanje mržnje.

Napad se dogodio nešto više od nedelju dana pre godišnjice katastrofe u Novom Sadu 1. novembra, u kojoj se srušio krov železničke stanice, usmrtivši 16 ljudi i izazvavši višemesečne studentske demonstracije, univerzitetske sedeće proteste, marševe i štrajkove. Organizatori komemoracije, koja će se održati u Novom Sadu, nazivaju je „kulminacijom otpora i sećanja“.

Srpska napredna stranka (SNS), na vlasti od 2012. godine, suočava se sa svojim najozbiljnijim i najdugotrajnijim izazovom u poslednjih više od decenije. Za mnoge mlađe Srbe, pokret je evoluirao od svojih početnih zahteva za odgovornošću i postao mesto okupljanja za žalbe na korupciju i vladavinu prava.

Beograd sada oseća pritisak i u inostranstvu. Evropski parlament je ove nedelje usvojio oštro formulisanu rezoluciju protiv vlade u Srbiji, navodeći nazadovanje demokratije i navodna kršenja ljudskih prava. Rezolucija poziva Brisel da razmotri ciljane sankcije ako se Srbija ne uskladi sa spoljnom politikom EU, posebno u vezi sa Rusijom, i poziva na prevremene izbore i nezavisno praćenje policije, koja je optužena za upotrebu prekomerne sile protiv demonstranata.

Politička previranja dodatno su pogoršana nadolazećom energetskom krizom. Odluka Moskve sredinom oktobra da odobri kratkoročno produženje ugovora o snabdevanju gasom Srbije uništila je nade za trogodišnji sporazum. Ovaj potez usledio je nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u, srpskoj naftnoj kompaniji u vlasništvu Gasproma, i signalizira nameru Rusije da zadrži svoj uticaj na Beograd tokom tekućih razgovora o restrukturiranju kompanije.

Srbija zavisi od Rusije za oko 90% svog uvoza gasa, pri čemu većina tranzitira kroz teritoriju EU preko Bugarske i Mađarske. S obzirom na to da EU planira da zabrani tranzit ruskog gasa trećim zemljama, Beograd se suočava sa sve većim energetskim rizicima. Ministar finansija Siniša Mali nazvao je odluku EU „katastrofalnom“ i upozorio da bi moglo doći do prekida snabdevanja ako susedne zemlje EU (naime Bugarska) prekinu protok gasa.

Ekonomski pokazatelji takođe slabe. Ovog meseca, Međunarodni monetarni fond je snizio prognozu rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,5% na 2,4% – što je najoštrije smanjenje na Zapadnom Balkanu. Inflacija je ostala tvrdoglavo visoka tokom cele godine, građevinska aktivnost je stagnirala, a strane direktne investicije su pale za više od polovine u prvih osam meseci godine, prema zvaničnoj statistici.

Vlada je u septembru donela odluku o ograničavanju cena osnovnih proizvoda, što je malo doprinelo ublažavanju inflatornih pritisaka i možda je pogoršalo poslovno raspoloženje. Trgovci na malo prijavljuju gubitke u maržama i zastoje u snabdevanju, i upozoravaju na moguća zatvaranja prodavnica i smanjenja broja radnih mesta.

Već krhko raspoloženje investitora dodatno je potkopano percepcijom korupcije i lošeg upravljanja nakon katastrofe u Novom Sadu. Kombinacija usporavanja rasta, nepredvidivog regulatornog okruženja i političkih previranja mogla bi otežati ulaganja, baš u vreme kada je Srbiji potreban strani kapital za ublažavanje energetskih i finansijskih šokova.

Godinama je vlada lavirala između Istoka i Zapada, negovajući odnose sa Moskvom i Pekingom, dok je pridruživanje EU ostalo zvanični cilj. Međutim, ovo balansiranje deluje sve nesigurnije kako se domaća nestabilnost u Srbiji sukobljava sa spoljnim pritiscima iz oba pravca.

Konvergencija političkih, ekonomskih i diplomatskih izazova primorava Beograd da se kreće sve užim putem. Godišnjica u Novom Sadu će pokazati da li je autoritet vlade dodatno oslabljen nedavnim krizama i da li protestni pokret može da održi svoj zamah kako bi uticao na politički razvoj Srbije na duži rok./IntelliNews/