Globalna žarišta sukoba u 2026. godini

Pored ratova u Ukrajini i Gazi/Izraelu, niz drugih regiona se pojavljuje kao potencijalna žarišta koja mogu oblikovati globalno bezbednosno okruženje u 2026. godini i direktno uticati na evropsku i transatlantsku stabilnost.

Strateška debata se sve više fokusira na to gde bi se mogle pojaviti sledeće velike krize i sukobi.

Gledajući unapred ka 2026. godini, jasno je da nestabilnost neće biti ograničena na najvidljivija ratišta.

Umesto toga, kombinacija konkurencije velikih sila, posredničkih sukoba i strukturne krhkosti verovatno će pojačati tenzije u nekoliko regiona od strateškog značaja.

1. Rusija u Africi (Sahel i Gvinejski zaliv)

Ruska Federacija nastavlja da širi svoj uticaj u Africi, posebno u Sahelu, iskorišćavajući političku nestabilnost, unutrašnje sukobe i postepeno povlačenje zapadnih aktera. Istovremeno, Moskva povećava svoje prisustvo u državama duž Gvinejskog zaliva, što na duži rok može pružiti pristup ključnim pomorskim putevima i nove mogućnosti za projekciju moći van Evrope.

2. Terorizam i migracioni pritisak iz Sahela ka Evropi

Kontinuirana aktivnost džihadističkih organizacija u Sahelu i Zapadnoj Africi produbljuje i bezbednosnu krizu i humanitarnu katastrofu u regionu. 2026. godine, ova dinamika će verovatno generisati intenzivirane migracione tokove ka Severnoj Africi i Evropi, povećavajući pritisak na južni bok NATO-a i EU. Trenutno, nijedan od spoljnih aktera nema kredibilnu ili efikasnu strategiju za stabilizaciju regiona.

3. Abhazija i Crno more (Očamčire)

Rusko vojno prisustvo u Gruziji, uključujući proširenje vojne infrastrukture i lučkih objekata u Očamčiru u okupiranoj Abhaziji, jača kapacitete Moskve u Crnom moru. Ove aktivnosti povećavaju pritisak na Ukrajinu i države NATO-a u regionu i čine deo dugoročne konkurencije Rusije za kontrolu nad pomorskim domenom.

4. Sudan kao poprište posredničke konkurencije

Sudan ostaje jedno od najkritičnijih žarišta, gde se unutrašnji sukob, humanitarni kolaps i konkurencija oko resursa – posebno zlata – presecaju sa interesima spoljnih sila. Rezultat je sve veći broj žrtava i milioni raseljenih ljudi, što dodatno destabilizuje širi region.

5. Grenland i Arktik kao novo područje rivalstva

Grenland je sve vidljiviji kao potencijalna arena strateške konkurencije na Arktiku. Javne deklaracije koje podržavaju njegov suverenitet i teritorijalni integritet signaliziraju da region može postati izvor napetosti, uključujući i unutar transatlantskog prostora. Značaj Grenlanda proizilazi iz njegovog geografskog položaja, potencijala resursa i njegove uloge u kontroli arktičkih ruta.

6. Ostala područja nestabilnosti u 2026. godini

Gledajući u budućnost, kontinuirana nestabilnost je verovatna i u Siriji, koju i dalje obeležavaju unutrašnja fragmentacija i spoljno mešanje; u Demokratskoj Republici Kongo, gde sukob i konkurencija oko resursa potkopavaju regionalnu bezbednost; i u Venecueli, koja je i dalje izlona snažnom geopolitičkom pritisku i riziku od eskalacije.

Malo je verovatno da će 2026. godina doneti deeskalaciju. Umesto toga, verovatno će doći do daljeg širenja nestabilnosti u više regiona istovremeno. Za Evropu i NATO, ovo naglašava potrebu za istinski globalnim pristupom bezbednosti – onim koji prepoznaje kako krize u Africi, Arktiku i Crnom moru mogu da interaguju i pojačavaju jedna drugu, oblikujući sve složenije i zahtevnije strateško okruženje.