Generalni sekretar NATO-a Rutte podržao Bosnu nakon separatističkih poteza srpskog regiona

Poseta Sarajevu dolazi nakon što su lideri bosanskih Srba zabranili federalnim pravosudnim vlastima i policiji ulazak u Republiku Srpsku.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte obećao je “nepokolebljivu” podršku vojnog saveza saveznoj vladi Bosne i Hercegovine nakon niza separatističkih akcija rukovodstva bosanskih Srba.

Rutte je u ponedeljak govorio u Sarajevu nakon sastanka sa tri člana multietničkog predsedništva Bosne, ubrzo nakon što su poslanici bosanskih Srba usvojili zakon kojim se saveznim pravosudnim organima i policiji zabranjuje rad na autonomnoj teritoriji Republike Srpske.

Šef NATO-a je rekao da je svaka akcija koja podriva Dejtonski sporazum kojim je okončan rat u Bosni 1992-1995 “neprihvatljiva”. On je upozorio da „zapaljiva retorika i akcije” predstavljaju direktnu pretnju „stabilnosti i bezbednosti Bosne”.

Od završetka rata u Bosni, zemlja se sastojala od dve autonomne oblasti – Republike Srpske i bošnjačko-hrvatske federacije, koje je povezivala slaba centralna vlast.

Bosanski zvaničnici kažu da zakoni Republike Srpske krše mirovni sporazum koji dva regiona vezuje za zajedničke institucije, uključujući vojsku, vrhovne sudove i poreske vlasti.

Nakon sastanka sa Ruteom, Željka Cvijanović, srpski član Predsjedništva BiH, rekla je da je pogrešno “kriviti samo jednu stranu”.

Denis Bećirović, bošnjački član Predsedništva Saveta, međutim, opisao je postupke Srba kao „brutalni napad na ustavni poredak“.

„Destabilizacija ovog dela Evrope samo bi koristila Moskvi“, rekao je Bećirović.

„Morate da rešite problem, svo troje“, rekao je Rute članovima Predsedništva Saveta.

Al Jazeerin Jonah Hull izvijestio je iz Sarajeva: „Ovo je napet i potencijalno opasan trenutak dok Mark Rutte dolazi u svoju prvu posjetu Bosni kao novi generalni sekretar NATO-a, u trenutku kada se zajedničke strukture i institucije Bosne suočavaju sa izazovom bez presedana iznutra.

Teško stečeni mir „u opasnosti”

Zakoni bosanskih Srba usvojeni su nakon što je državni sud osudio Milorada Dodika, proruskog predsednika te teritorije, na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog prkosa Kristijanu Šmitu, visokom međunarodnom predstavniku zaduženom za nadgledanje mirovnih sporazuma u Bosni.

Dodik, koji se suočava sa sankcijama Sjedinjenih Država i Britanije zbog svojih separatističkih akcija, odbacio je sudsku presudu, nazivajući je antisrpskom.

Situacija je izazvala bojazan da bi moglo doći do sličnih incidenata između policije u kojoj su dominirali bosanski i Srbi kao na početku rata 1990-ih, kada su se Srbi u toj zemlji pobunili protiv nezavisnosti Bosne od bivše Jugoslavije i pokušali da formiraju mini-državu.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju utvrdio je da je više od 100.000 ljudi ubijeno u bosanskom ratu – od kojih je najmanje 70 odsto Bošnjaka – muslimana – u onome što se smatra jedinim genocidom u Evropi od Drugog svetskog rata. Snage bosanskih Srba ubile su više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u masakru u Srebrenici 1995. godine, jednom od najgorih masovnih ubistava u ratu.

Bosna se borila da napreduje sa duboko podijeljenim društvom i stagnirajućom ekonomijom. Bosanskohercegovački političari često optužuju Republiku Srpsku da koči napredak zemlje.

Ipak, mir je održan od Dejtonskog sporazuma, a Rute je u ponedeljak rekao da NATO „neće dozvoliti da se ugrozi teško stečeni mir“.

“Tri decenije nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, mogu vam reći: NATO ostaje čvrsto opredijeljen za stabilnost u ovom regionu i sigurnost u Bosni i Hercegovini”, rekao je on.

Evropske mirovne snage u Bosni objavile su da povećavaju broj svojih vojnika kao odgovor na tenzije./Al Jazeera/