Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je nacrt rezolucije o Ukrajini kojom se osuđuje ruska agresija u toj zemji.
Dokument je podržala 141 država, pet ih je bilo protiv, dok ih je 35 bilo uzdržanih.
Srbija je bila jedna od članica Generalne skupštine koja je podržala usvajanje rezolucije UN-a.
Antonio Gutereš, generalni sekretar svetske organizacije, poručio je nakon usvajanja nacrta rezolucije – da se radi o odrazu suštinske istine – da svet želi okončanje ogromne ljudske patnje Ukrajini.
“Poruka je jasna i glasna – da se odmah okončaju neprijateljstva u Ukrajini, ućutka oružje, otvore vrata za dijalog i diplomatiju, te da se teritorijalni integritet I suverenitet Ukrajine mora poštovati u skladu sa poveljom Ujedinenih nacija”, naglasio je Gutereš u komentaru nakon glasanja.
Ambasador Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama Olaf Skog poručio je nakon usvajanja rezolucije da je Moskva sve usamljenija – dok je sve više država uz Ukrajinu.
“Rusija mora odmah prekinuti agresiju i povući se iz Ukrajine. Ruske trupe su, uz podršku Belorusije, počinile nezamislive zločine. Ovde se ne radi samo o odbrani Ukrajine i Evrope, već i međunarodnog poretka. reč je o izboru između tenkova i raketa – ili dijaloga i diplomatije.
Izabrali smo mir, a Rusija agresiju”, poručio je Skog.
Tok debate
Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas Grinfild izjavila je tokom rasprave u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da sve ukazuje na to da se Rusija priprema da pojača brutalnost kampanje koju vodi protiv Ukrajine.
“Ruskim vojnicima poručujem da ih njihovi lideri lažu. Nemojte činiti ratne zločine – položite oružje”, rekla je tokom vanrednog zasedanja održanog povodom ruske agresije na Ukrajinu.
“Pozivamo Rusiju da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Pozivamo još jednog ukrajinskog suseda Belorusiju, čije ste obraćanje upravo čuli, da prestane da podržava rat i da prestane da dozvoljava da se njena teritorija koristi za podršku ovoj agresiji. Udruženi smo da osiguramo da Rusija odgovara za kršenje međunarodnog prava i da se pozabavimo užasnim kršenjima ljudskih prava i humanitarnom krizom koji nam se događaju pred očima. Ovo je izuzetan trenutak. Prvi put za 40 godina, Savet bezbednosti je sazvao vanredno specijalno zasedanje Generalne skupštine”, poručila je Grinfild tokom obraćanja.
Predstavnik Rusije – njen ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebeznja zatražio je od članova Generalne skupštine UN da ne podrže nacrt rezolucije o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
“Rusija je svesna pritiska koje naši zapadni partneri vrše na brojne države da bi podržale rezoluciju. Smatramo ih ciničnim pretnjama – kojih smo svesni. Kijevske vlasti svoje građane drže kao taoce i to ne metaforički – već stvarno. Šire dezinformacije u vezi sa ruskom specijalnom akcijom u Ukrajini – što ćemo prezentovati najvišim zvaničnicima Ujedinjenih nacija. Tokom poslednjih osam godina činili smo sve da bi bio izbegnut ovakav scenario. Međutim, ukrajinska strana ne želi da prekine sa granatiranjem Donbasa uprkos znatnim žrtvama koje su premašile 14.000 ljudi”, rekao je Nebeznja.
Vučić: U rezoluciji o Ukrajini se ne pominju sankcije Rusiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Srbija na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.
U televizijskom obraćanju javnosti – predsednik Srbije potencirao je da se u dokumentu ne pominje uvođenje sankcija Rusiji.
“Važno nam je da osudimo narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje. Beograd se pridruživao svakoj osudi teritorijalnog integriteta. Smatramo da to jeste principijalna, ozbiljna i odgovorna pozicija države Srbije koja nikada nije narušavala međunarodno pravo”, rekao je Vučić.
Upitan kakvu reakciju očekuje od Kremlja nakon glasanja na Generalnoj skupštini UN, Vučić je kazao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
“Ako su naši ljudski prijatelji zbog toga ljuti na nas, onda šta da radimo”, rekao je Vučić.
Srbija i Rusija godinama ostvaruju intenzivnu političko-vojno-ekonomsku saradnju oličenu, između ostalog, u odobravanju ruskih kredita za realizaciju infrastrukturnih projekata i nabavci ruskog naoružanja.
Takođe, Ruska federacija rukovodstvu Srbije pruža podršku u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima poput spora koji ima sa Kosovom, nekadašnjom pokrajinom koja je pre skoro 14 godina proglasila nezavisnost. Srbija Rusiji najčešće uzvraća podrškom rezolucijama pri Ujedinjenim nacijama koje doprinose ostvarenju ruskih spoljnopolitičkih ciljeva.
Tokom poslednje nedelje Rusija se našla na meti oštrih sankcija kojima je kažnjena zbog napada na Ukrajinu. Na više frontova odsečena je od većeg dela sveta: ograničene su joj mogućnosti da obavlja međunarodne bankarske transakcije, njenim sportistima zabranjeno je učešće u međunarodnim takmičenjima.
Ambasador Srbije pri Ujedinjenim nacijama Nemanja Stevanović je tokom obraćanja ukazao da će Srbija podržati nacrt dokumenta – iako nije saglasna sa svim njegovim odredbama.
“Srbija najiskrenije žali zbog događaja na istoku Evrope. Rusija i Ukrajina su prijatelji Srbije. Tragičnim smatramo gubitak svakog ljudskog života. Verujemo u principe nepovredivosti teritorijalnog integriteta. Srbija je posvećena očuvanju sopstvenog teritorijalnog integriteta i za istu stvar zalažemo se u vezi sa drugim državama. Bez obzira na to što se ne slažemo u pogledu svih formulacija u rezoluciji, podržaćemo rezoluciju”, rekao je predstavnik Srbije Nemanja Stevanović.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija vanredno je zasedala tokom poslednja tri dana povodom ruske agresije na Ukrajinu. Posle obraćanja više od stotinu govornika – članovi tog tela glasali su o nacrtu rezoluciji kojom se osuđuje ruska agresija u Ukrajini.
Rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće, ali se smatra da imaju političku težinu jer odražavaju stav šireg članstva svetske organizacije.
Vanredna sednica Generalne skupštine UN o ruskoj invaziji na Ukrajinu sazvana je po hitnoj proceduri, pošto je Savet bezbednosti UN u nedelju usvojio rezoluciju kojom je to zatraženo.
Odluka o sazivanju sednice Generalne skupštine UN doneta je u Savetu bezbednosti UN sa 11 glasova za, Rusija je glasala protiv, a Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina i Indija su bili uzdržani.
Budući da je reč o proceduralnom glasanju, po pravilima UN, nije postojala mogućnost da neka od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN uloži veto.