Francuska će potpisati sporazum o odbrani sa Moldavijom usred upozorenja o ruskom mešanju uoči izbora i referenduma

Francuski predsednik Emanuel Makron i njegova moldavska koleginica Maja Sandu potpisaće sporazum o odbrani 6. marta, saopštila je Jelisejska palata. Ovo je usledilo usred upozorenja da Rusija pokušava da destabilizuje ovu zemlju jugoistočne Evrope uoči predsedničkih izbora i referenduma o članstvu u Evropskoj uniji kasnije ove godine.

Predviđeno je da sporazum između Francuske i Moldavije bude potpisan 7. marta tokom Sanduove posete Parizu, navodi se u saopštenju francuskog predsedništva.

„Tokom posete biće potpisani sporazum o saradnji u oblasti odbrane i mapa puta za ekonomsku saradnju“, navodi se u saopštenju, bez dodatnih detalja.

„Predsednik će ponovo potvrditi podršku Francuske nezavisnosti, suverenitetu i bezbednosti Republike Moldavije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Saopštenje je usledilo dan nakon što je moldavska tajna služba (SIS) izdala oštro upozorenje da Rusija planira korake da destabilizuje bivšu sovjetsku republiku, koja pokušava da se otarasi višedecenijskog uticaja Moskve i postane članica EU.

Šef SIS-a Aleksandru Musteata rekao je 5. marta da je njegova agencija dobila “određene podatke” o akcijama koje su planirane za ovu i narednu godinu koje bi ugrozile pristupanje Moldavije EU i vratile zemlju u sferu uticaja Rusije. .

„Detalji sugerišu strategije za 2024. i 2025. koje uključuju podršku proruskim političkim akterima koji su povezani sa obaveštajnim službama, organizovanim kriminalnim grupama i rukovodstvom Kremlja“, rekao je Musteata.

Francuska i Republika Moldavija su u septembru zaključile prvi sporazum o obuci vojnog osoblja, redovnim odbrambenim konsultacijama i razmeni informacija.

Detalji sadržaja francusko-moldavskog sporazuma nisu objavljeni, ali je Makron tokom posete Pragu 5. marta ponovio da zapadnoevropski saveznici Ukrajine takođe moraju da se fokusiraju na jačanje bezbednosne pomoći Moldaviji.

Francuska je takođe domaćin onlajn sastanka ministara odbrane i spoljnih poslova EU 7. marta kako bi se razgovaralo o povećanju podrške Ukrajini, ali i Moldaviji, za koju Pariz kaže da se suočava sa „sve većim pokušajima destabilizacije“ od strane Rusije.

Prozapadna Sandu, pod kojom se Moldavija naglo okrenula od Rusije ka Evropi, kandiduje se za reizbor ove godine nakon što je 2020. nanela iznenađujući poraz aktuelnom predsedniku kojeg podržava Moskva Igoru Dodonu.

Sa Sanduovom na čelu, neutralna Moldavija je takođe oštro osudila upad Rusije u susednu Ukrajinu i čvrsto je stala na stranu Kijeva, dok balansira svoje odnose sa drugim susedom, članicama EU i NATO, Rumunija ima zajednički jezik i istoriju.

Moldavija će ove godine održati referendum o članstvu u EU koji tek treba da bude zakazan nakon što je dobila poziv 2022. godine. Sandu je nagovestila da bi više volela da se predsednički izbori i referendum o članstvu u EU održe zajedno.

Predsednički i parlamentarni izbori takođe su planirani za kasnije ove godine.

Šef SIS-a Musteata rekao je da obaveštajni podaci njegove agencije ukazuju na to da će Moskva koristiti alate iz svog starog priručnika da poseje nestabilnost u Moldaviji.

„Predviđamo da će biti učinjeni pokušaji da se izazovu višestruke društvene i političke krize, rasplamsavaju sukobi i raspiruje međunacionalna mržnja, što bi dovelo do bezbednosnih kriza u autonomiji Gagauz ili u regionu Pridnjestrovlja“, rekao je Musteata.

Poluautonomnu Gagauziju naseljavaju uglavnom Gagauzi turskog porekla koji govore ruski i koji su prihvatili rusko pravoslavno hrišćanstvo.

Pridnjestrovlje koje podržava Moskva, koje je proglasilo nezavisnost od Moldavije 1990. godine i vodilo rat sa Kišinjevom koji su u korist separatista odlučile ruske trupe koje su još uvek stacionirane u regionu, nedavno se obratilo Moskvi za „apele“ za podršku kako bi ublažio „nepodnošljiv pritisak“ prozapadne Republike Moldavije.

Apel, za koji se činilo da je u velikoj meri orkestrirao sam Kremlj, pokrenuo je uzbunu u zapadnim prestonicama jer je viđen kao uvod u moguće „ujedinjenje“ separatističkog regiona sa Moskvom.

„Republika Moldavija se suočava sa sve agresivnijim pokušajima destabilizacije“, rekao je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova Kristof Lemoan 29. februara.

Lemoan je očekivao da će učesnici skupa, koji je prvenstveno imao za cilj da podrži Ukrajinu, razviti i konkretne ideje za odbranu zemalja ugroženih od Rusije, a posebno Republike Moldavije.

www.rferl.org